PLASTIKA POGUBNA PO PLODNOST

"Zemlja i voda su najveći rezervoari plastike. Problem nije samo u tome što proizvodnja plastike decenijama stalno raste, već što se radi o plastici za jednokratnu upotrebu, plastika koja se ne reciklira već baca i kao takva završi u reke i okeane. Najnoviji podaci kažu da svakog minuta jedan kamion pun plastike završi u okeane, da će 2030. godine biti dva a 2050. četiri kamiona plastičnog otpada u minuti. Tada će i težina plastičnog otpada koja završi u vode okeana biti veća od ukupne težine riba".

Reči upozorenja prof. dr Miodraga Stojkovića, jednog od naših najvećih naučnika i vodećih stručnjaka iz oblasti genetike, koji radi na istraživanju matičnih ćelija na Institutu američkog Univerziteta Harvard i rezultat su studije o štetnosti plastike, objavljene u julu ove godine. U realizaciji studije učestvovao je tim specijalne bolnice za lečenje steriliteta SPEBO Medical iz Leskovca, saradnici sa katedre za humanu genetiku fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, saradnici iz Bostona tj. sa Harvarda, saradnici iz instituta za matične ćelije i humanu genetiku iz Njukasla, Velika Britanija i saradnici iz instituta za kliničku bioinformatiku iz Sevilje, Španija.

O tome gde je sve plastika koju unosimo u organizam, kako nevidljive čestice utiču na zdravlje i plodnost, kakva je reakcija stručne javnosti, gde je u tome Srbija, u ekskluzivnom intervjuu za Plodnu zemlju specijalno iz Hamburga gde je trenutno, govorio je dr Miodrag Stojković.

"Započeli smo rad na studiji u Leskovcu pre više od dve godine, ali bez pomoći inostranih saradnika, kako putem opreme, tako i putem programa za analizu dobijenih podataka, nikako ne bi smo mogli da studiju privedemo kraju. Studija je pokazala da je polistiren, vid plastike koji se vrlo često koristi u svakodnevnoj upotrebi, ima sposobnost da prodre u ljudski embrion i matične ćelije onda kada je u stanju nanoplastike (manje od 100 nanometara) ili mikroplastike (manje od 1 mikrometra). Tamo se akumulira i oštećuje ćelijske organele i utiče genotoksično. To znači da negativno deluje na DNK tj. gene koji imaju funkciju u stvaranju srca, srčanih zalistaka, pluća, oka, metabolizam… Samim tim može da izaziva poremećaj u ranom razvoju i probleme koji dovode ne samo do određenih bolesti već i steriliteta, pogotovu kada govorimo o tkz. ranoj implantaciji odnosno usađivanju embriona.”

Koja plastika je najopasnija?

“Plastiku najčešće unosimo u organizam putem vazduha, vode, i ishrane, naročito kada smo okruženi nano i mikroplastikom koja nastaje ili putem industrijske proizvodnje ili nakon raspadanja vidljive plastike. A ona je dokazana u vodi sa česme i flaširanoj vodi, pivu, medu, soli, ribama, školjkama, čaju, kafi, pticama, kišnici, zemlji, dokazano je da je biljke apsorbuju… Znači prisutna je svuda i u organizam ulazi svakodnevno, redovno i putem lanca ishrane. Svaki tip plastike koji nađe put do ljudskog organizma je štetan, ali polivinil hlorid je vid plastike koja je vrlo opasna po zdravlje čoveka. To je plastika poznata kao vinil ili PVC i sadrži toksične materije uključujući bisfenol A, ftalate, živu, kadmijum i doksine a koristi se za proizvodnju igračaka, pakovanja za ishranu, kozmetiku, medicinsku opremu, čuvanje krvi..."

Kako nevidljive čestice plastike utiču na zdravlje i sterilitet?

"Svaki vid plastike koji uspe da uđe u ljudski organizam predstavlja opasnost po zdravlje. Na prvom mestu kao sama plastika koja je veštački proizvod, ljudski organizam nema enzim da ga razgradi tako da može doći do nakupljanja plastike i štetnog dejstva koje može da bude i čisto fizičkog karaktera znači oblikom i oštrim ivicama oštećuje ćeliju. Ali plastika se vrlo često obavije različitim organskim i neorganskim materijama koje mogu da budu jako toksični. Takođe, dokazano je da je plastika može da služi kao vektor mikroorganizama – bakterija i virusa, kao i da je pomenuti bisfenol A utiče na kvalitet spermatozoida i jajnih ćelija i samim tim može dovesti do steriliteta. Takođe nedavno su italijanski naučnici dokazali prisustvo mikroplastike u ljudskoj posteljici, to otvara nova pitanja, na primer koliko su prirodne barijere u ljudskom organizmu otporne na mikro i nanoplastiku i da li ih ona lako prolazi i odlazi u mozak, plod..."

Da li ste otkrili neku specifičnost koja se odnosi na Srbiju i zagađenost plastikom?

"Srbija spada u grupu zemalja u kojoj je zagađenost plastikom izražena i mere koje je naša zemlja u proteklom periodu preduzimala po ovom pitanju uglavnom su uvođene radi usaglašavanja sa evropskim standardima. Ali nismo daleko odmakli, ovo je globalni problem, ne vidim poboljšanje stanja u Evropi recimo ako se u Aziji ili Africi plastika gomila ili tamo baca u reke i okeane… Plastika je dokazana i na Severnom Polu, u Alpima u snegu, kao mikro i nanočestice ona se prenosi putem vetra, vode, kiše, kontaminiranih prehrambenih proizvoda. Problem treba rešiti jedinstvenom zakonskom regulacijom širom sveta, samo tako ga i možemo donekle obuzdati."

Kakve su reakcije naučne i stručne javnosti u odnosu na studiju?

"Zabrinjavajuće jer rezultati jasno ukazuju da nismo ne samo mi zaštićeni od nanoplastike, već i rani embrioni trpe genetske promene koje mogu da budu okidači za veliki broj bolesti. Zato i nije čudno što postoji grupa oboljenja uključujući neurodegenerativna čija učestalost neprekidno raste, kao što raste zagađenje ljudske sredine."

Zašto se mali broj naučnika bavi ovom problematikom?

"I sam sam bio iznenađen kada sam pre dve godine video koliko malo ima naučnih radova na ovu temu, a da nema studije koja opisuje kakav je uticaj plastike na ljudski embrion i matične ćelije. Problem je vezan za činjenicu da ne postoji brzi i jednostavni esej, metoda kojom možemo direktno dokazati prisustvo plastike u ljudskom organizmu, recimo u urinu ili krvi, ne postoji definicija koliko je plastike štetno po ljudsko zdravlje iako se zna da nedeljno unosimo najmanje 4 grama plastike putem ishrane. Po pitanju plastike kasne nauka, industrija i zakonodavac."

Kako se kod vas rodila ideja?

"Posmatrajući plastične kese na obalama reka, hranu upakovanu u plastiku za jednokratnu upotrebu, prisustvo plastike u kozmetici, plastične kesice za čajeve, polistirenske poklopce za kafu za poneti, tekstilnim proizvodima upitao sam se zašto smo svesni da je plastika svuda oko nas a nismo se zapitali kakav je njen uticaj na rane embrione, na rani ljudski razvoj i pojavu bolesti."

Koja su trenutno Vaša zaduženja na Institutu američkog univerziteta Harvard?

"Već od kraja marta sam u takozvanoj kućnoj kancelariji, zato sam trenutno u Hamburgu. Svakoga meseca odlazim u Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu i po mogućstvu do saradnika u inostranstvu sa kojima imam zajedničke projekte a koji su vezani za matične ćelije. Zadatak nam je da iskoristimo diferencirane matične ćelije i genetiku kako bi odgonetnuli nastanak bolesti, naročito onih koji su vezani za sve prisutnije zagađenje ljudske sredine."

Osnivač ste Specijalne bolnice za lečenje steriliteta Spebo u Leskovcu. Možete li da napravite paralelu kada ste počeli sa radom i sada, šta se promenilo kada je o parovima koji žele da budu roditelji i šta su trendovi kada je reč o pokušajima za VTO?

"Promenilo se dosta toga u pozitivnom smislu, povišena je granica starosti za besplatnu vantelesnu oplodnju, ne postoji ograničenje u broju pokušaja, u odnosu na ranije ljudi otvorenije govore o sterilitetu i vantelesnoj, ove godine smo u Leskovcu nabavili novu i modernu opremu… Nažalost dosta toga je ostalo nepromenjeno, pacijenti vrlo često izgube vreme u nadi da će se trudnoća ipak desiti a da u međuvremenu ne konsultuju specijalne uslove za lečenje steriliteta zašto već godinama izostaje. Vreme je najdragocenije, biološki sat ne čeka, on utiče ne samo na rezerve polnih ćelija već i na njihov kvalitet. Dodatno je opterećenje koje se svakodnevno trpi zbog sve većeg zagađenja prirode, vode, ishrane… Zato su nauka i inovativne metode neophodni, zato je važno da se i u laboratoriji utiče na te negativne uticaje bilo da su u pitanju poboljšani uslovi kulture i čuvanja embriona kao i njihovog zamrzavanja za koje se nekada smatralo da štetno deluje, a danas, zahvaljujući unapređenim tehnikama, u izvesnim uslovima čak i preporučuje."

Danijela Nišavić
Izvor: Plodna zemlja, 27. 12. 2020. 


ARHIVA PPNS

"Mikroskopski vidljiva plastika utiče na sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalistaka, kardiovaskularna oboljenja..."

ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE PLASTIKOM NEGATIVNO UTIČE NA ZDRAVLJE LJUDI UNOŠENJEM PUTEM VAZDUHA, HRANE I VODE

Studija u celini javno dostupna

U timu je bila i prof. Biljana Ljujić sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu

Kako je započela masovna upotreba plastičnih kesa? Šta su posledice korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu? Šta možemo da preduzmemo?

Film koji razotkriva stanje ekološke svesti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM