Srpski stručnjak u Engleskoj o tome kako da se borimo protiv korone dok ne stigne vakcina
Nivo vitamina D u organizmu u direktnoj je vezi sa time da li će se pacijent izboriti s koronom ili neće, to pokazuju nove epidemiološke studije, poručuje profesor Ratko Đukanović, doktor medicine sa čuvenog univerziteta u Sautemptonu (Engleska).
Đukanović je jedan od najboljih svetskih stručnjaka za astmu i hronične opstruktivne bolesti pluća, istraživač i naučnik, imunolog i pulmolog, osnivač i rukovodilac više odeljenja na poznatom univerzitetu.
Na pitanje kako ćemo se zaštititi od virusa KOVID-19 dok ne stigne vakcina, u razgovoru za "Nedeljnik" profesor Đukanović odgovara:
- Prvo fizički. Treba imati seljačku logiku. Ako mi pljuneš u lice, a ja imam masku, ta pljuvačka neće doći do mene. Pljuvačka ili male kapljice, to je isti princip. Prati ruke, ne treba se rukovati. Normalno, higijena prostorija je važna, javnih prostorija.
Vitami D, dobar san i samo bez stresa
A lični imunitet?
- Vitamin D, pre svega. Postoje epidemiološke studije koje su tražile korelaciju između prosečne koncentracije vitamina D u metabolizmu i smrtnosti od KOVID-19. I korelacija jeste jasna. Vitamin C, normalno, takođe da se jede voće. Da se jede dobro. Važno je smanjiti stres. Studije su jasno pokazale da nam on oduzima imunološku snagu. Narod treba da nađe način da se ne stresira, što je možda najteže pitanje u Srbiji. Zašto se ljudi inficiraju na fudbalskim utakmicama? Zato što se nerviraju. To je vrhunski stres. Slično je i sa svadbama, gde imamo i vikanje, zamor. Važno je i dobro spavati - objašnjava Đukanović.
Stručnjak posebno upozorava ljude sa dijabetesom i gojaznošću.
- Gojaznost povećava rizik kao da imate deset godina više, znači ako imate 65 i gojazni ste, onda imate rizik kao da vam je 75, a smrtnost je tada mnogo veća. Ne treba sumanuto gubiti težinu, ali ovo će biti sa nama još godinu dana. Fizička aktivnost tu je najvažnija - ističe doktor.
Gojaznost povećava rizik kao da imate deset godina više, navodi Đukanović (foto: Tanjug/AP)
O značaju vitamina D u preventivi korone, ali i njegovoj ulozi u što boljem imunom odgovoru organizma kada se neko zarazi, govore i drugi stručnjaci.
Tako imunolog prof. dr Borislav Kamenov navodi da bi dobro bilo kada bi stariji poprimili malo imunosistema dece.
- Važno je ostvariti interakciju sa okruženjem i izlagati se suncu jer će se na taj način podstaći razvoj vitamina D, koji će ubijati ćelije virusa pri ulasku u organizam. Kada vitamin D napadne virus, ostvaruje se preventivna uloga organizma i sprečava se razvoj bolesti, pošto vitamin D rešava problem na samom početku i razbija membranu virusa - ističe doktor Kamenov.
Zimi najgore
Kako dodaje stručnjak, vitamina D ima u jajima, svinjskoj masti i ribama severnog mora, ali je za razvoj ovog vitamina najbolje je redovno se izlagati suncu.
Vitamin D, kao važan faktor za imunitet, označava i član kriznog štaba profesor Branimir Nestorović:
- Između oktobra i aprila na našoj geografskoj širini nema dovoljno sunca da bi se u koži stvorilo dovoljno tog vitamina, pa se mora unositi dodatno. Mi smo podložni nedostatku vitamina D tokom zimskih meseci, pa tako tokom januara kod većine ljudi skoro da ga i nema u krvi. Kada se vitamin D dodatno unese, ljudima to pomaže i pozitivno utiče na imunitet. U tom smislu najbolje je jesti morsku ribu, koja dodatno ima i joda u sebi, što je kod nas takođe deficitarni element.
Italijani prebrzo stavljali pacijente na respirator
Kako objašnjava profesor Đukanović, sreća u nesreći jeste bila da u prvom mahu nije u Beogradu i Srbiji postojala ta tendencija da brzo intubiraju, da stavljaju pacijente na respirator.
- Zato je smrtnost bila relativno mala. Baš zato što nismo radili ono što su Italijani i Španci - ističe stručnjak.
Naša studija treba još da se objavi u stručnim časopisima, gde stručnjaci mogu da analiziraju naše podatke na naučnoj osnovi. Ali, podaci su toliko pozitivni da su nas začudili. Progresija bolesti u teže oblike je 79 odsto manja sa lekom. To daje nadu da ćemo imati lek koji će pomoći našim pacijentima, rekao je srpski naučnik i profesor medicinskih nauka dr Ratko Đukanović sa Univerziteta Sautempton, jedan od osnivača britanske kompanije Synairgen, koja radi na leku 19 Interferon beta za kovid 19.
"Kada se razbolite i dobijete bilo koju virusnu infekciju, u istom momentu počinje reakcija našeg imunološkog sistema. Interferon spada u jedan od tih glavnih vojnika koji su spremni da reaguju, nespecifično da reaguju. Svi mi to prizvodimo. Virus je gladan, on hoće da se širi i ide u pluća gde ima puno tkiva gde može da preživi. Naša hipoteza je da postoji deficijencija - nesposobnost plućnog tkiva da dovoljno jako reaguje putem tih raznih interferona. Kada dajemo lek, mi ispravljamo tu deficijenciju", objašnjava dr Ratko Đukanović, gostujući u jutarnjem programu "Probudi se" na televiziji Nova S.
Na pitanje verujete li da interferon može da promeni tok epidemije dr Đukanović odgovara:
"Ja nisam vernik, ne verujem, samo u podatke koje vidim. Ova naša studija treba još da se objavi u stručnim časopisima, gde stručnjaci mogu da analiziraju naše podatke na naučnoj osnovi. Ali, podaci su toliko pozitivni da su nas začudili. Progresija bolesti u teže oblike je 79 odsto manja sa lekom. To daje nadu da ćemo imati lek koji će pomoći našim pacijentima", navodi dr Đukanović.
Na putu do konačne registracije i primene leka ključno je, prema njegovim rečima - strpljenje.
"Treba nam svima mnogo, mnogo strpljenja i drugih važnih osobina - ne treba paničiti, treba biti strpljiv i uporan. Svi zajedno moramo da radimo. Ovo je svetski rat. Ne napadaju nas marsovci, već mikrobi i to je uvek tako bilo u istoriji čovečanstva - malo, malo pa dođe do turbulentne invazije. Ovo ne bira ni klasu, ni rasu, malo više su u riziku muškarci i to ne znamo zašto. Zemlje međusobno moraju da sarađuju. A, ključnu ulogu treba da odigra Svetska zdravstvena organizacija.
Komentara: 0