Aktivan stil života podrazumeva način življenja zasnovan na pravilnoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti, kontroli telesne težine, kontroli stresa, umerenoj konzumaciji alkoholnih pića, izbegavanju duvana i alkohola. Koliko ljudi znate u svojoj okolini koji u potpunosti upražnjavaju ovu „filozofiju”? Sigurna sam, ne mnogo.
Zašto se danas toliko priča o važnosti aktivnog stila života?
Svi smo svesni činjenice da savremen način života karakterišu hroničan nedostatak vremena, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, zloupotreba duvana i alkohola, veliki intenzitet stresa, manjak kvalitetnog sna. Sve to, pre ili kasnije, može dovesti do različitih oboljenja tipa gojaznost, šećerna bolest, kardiovaskularna oboljenja, degenerativna oboljenja, hronični zamor, psihička oboljenja, maligna oboljenja i sl.
Kako izgleda tipičan radni dan današnjeg čoveka? Većina zaposlenih se vozi autom ili prevozom na posao, gde se uglavnom sedi, preskaču obroci ili jede nezdrava hrana. Posle posla se opet prevozom vraća kući. Nakon obilnog obroka, seda se u fotelju ili leže u krevet, gleda TV ili radi na računaru. A onda u ruke obavezno dođu i grickalice, gazirani sok ili neko alkoholno piće... I tako pet ili šest dana u nedelji. A onda dođe vikend, umor od radne nedelje koji se pokušava pravazići dužim spavanjem, i možda tek ponekim izlaskom van kuće. I tako iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, iz godine u godinu... Sve dok jednog dana ne počnemo da osećamo višak kilograma, hroničan umor, povišen krvni pritisak a laboratorija pokaže poremećene vrednosti masnoća u krvi, povišen šećer u krvi, malokrvnost ili nešto drugo. I onda se zabrinemo!
Šta nam je činiti?
Moramo promeniti životne navike! I to nije toliko teško! I nemojmo početi od ponedeljka, od sledećeg meseca, od sledećeg proleća! Što pre počnemo da menjamo ono što ne valja, naš organizam će pre osećati korist tog našeg truda. Uverite se i sami!
Koncept aktivnog stila života promoviše pravilnu ishranu, svakodnevno kretanje (hodanje, vožnju bicikla...), kontrolu stresa, izbegavanje štetnih navika.
Pravilna ishrana
O važnosti pravilne ishrane se danas jako mnogo govori. Epidemiološke studije su jasno dokazale pozitivan efekat pravilne ishrane na zdravstveno stanje čoveka. Loš odabir namirnica kao i preskakanje obroka doprinosi povećanju broja obolelih od gojaznosti, šećerne bolesti, srčanih oboljenja, malignih oboljenja.
Ishrana treba da postane redovna, energetski i nutritivno izbalansirana.
Ukoliko ne možemo sami pravilno da planiramo svoju ishranu, najbolje je potražiti stručnu pomoć.
Svakodnevna fizička aktivnost
Kada se pomene fizička aktivnost, većina ljudi pomisli na organizovanu fizičku aktivnost kao vežbanje u teretani ili aerobik u nekoj sali. A onda krenu izgovori, tipa „nemam vremena”, „nemam novaca”. I na tome se sve završi.
Kretanje je fizička aktivnost koja nam zapravo treba. A za kretanje nam nisu potrebni novac i posebni uslovi. Previše sedentarnih aktivnosti u toku dana (sedenje na poslu, vožnja automobilom, sedenje ispred televizora, kompjutera) je dovelo do toga da savremeni čovek ima veoma malu potrošnju i da vremenom nastaje disbalans ravnoteže između unosa i potrošnje. Taj energetski disbalans je uzrok nastanka kasnijih zdravstvenih problema.
Svakodnevno kretanje treba da postane deo dnevnih aktivnosti. Šetanje brzim hodom u trajanju od sat vremena ili dva puta po pola sata treba da nam postane svakodnevna rutina.
Kretanje možemo i treba da povećamo i kroz druge aktivnosti (korišćenje stepenica umesto lifta, odlazak na pijacu ili prodavnicu peške, šetanje sa decom i sl.).
Kontrola stresa
Stres se definiše kao emotivni odgovor organizma čoveka na događaje koji se odvijaju u njegovom okruženju. Svaki čovek drugačije reaguje na stres, zbog čega ono što je za jednu osobu stres, za drugu može biti stimulans.
Poznato je da stres može biti uzrok nastanka brojnih oboljenja, tipa čir na želucu, povišen krvni pritisak, pad imuniteta...
Stresu smo izloženi svakodnevno i u skoro svim segmentima života (radno mesto, škola, saobraćaj, prodavnice, javne ustanove, javna mesta...), tako da je veoma važno naučiti kako da se izborimo sa stresnim situacijama na način koji je najbezbolniji po naš organizam. Ukoliko to ne možemo sami, najbolje je potražiti stručnu pomoć.
Izbegavanje štetnih navika
Pušenje je svakako navika čoveka koja pušaču ne donosi nikakvu koristi. Osim toga, poznata je činjenica da su i pasivni pušaći u većem riziku od nastanka srčanih oboljenja i karcinoma. Zbog toga je prestanak pušenja pametno ulaganje u svoje zdravlje.
Kao štetna životna navika savremenog čoveka navodi se i preterana konzumacija alkoholnih pića, tako da je i ulaganje napora da se alkohol konzumira umereno jedan od vidova unapređenja sopstvenog zdravlja.
* * *
Za posetioce portala PPNS: do sledeće objave, ukoliko vam je potreban savet za ishranu - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS. Poslaćemo vam odgovor u što kraćem roku.
dr Andrijana Ćulafić, subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi
Nutricionistička ordinacija Lilo SAJT, FB STRANA
PPNS/DREN/SAVETI NUTRICIONISTA RANIJE OBJAVE
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0