Zapaljenje sluzokoze spoljašnjeg ušnog kanala (Otitis externa) je oboljenje koje je često prisutno kod pasa. Naročito se javlja kod pasa sa dugom i oštrom dlakom i velikim oborenim usima jer je kod njih smanjena mogućnost ventilacije ušnog kanala, a povećana mogućnost nakupljanja cerumena, stranih tela, bakterija, gljivica i parazita (najčešće šugarac).
Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala izazivaju najčešće bakterije iz grupe Strepto i Stafilokoka, zatim sekundarne infekcije Proteusom, Pseudomonasom, Korinebakterijom i dr. Od glivica dolazi u obzir Aspergilus, Mucor, Candida albicans... Što se tiče stranih tela u spoljašnjem usnom kanalu, češća je pojava kod lovačkih pasmina u odnosu na druge, a najčešće su u pitanju semenke, klasje žitarica, popino prase..
SIMPTOMI
Ovo oboljenje karakterišu otok, hiperemija i eksudacija, odnosno nakupljanje veće količne sekreta u kanalu koji zatvara već inače sužen ušni kanal usled otoka. U početku bolesti javlja se povećana temperiranost i svrab kože ušne školjke. Pas pojačano vrti glavom, drži je iskošeno, a prednjim šapama pokušava da ublaži svrab i bol, pri čemu često i cvili i postaje nervozan. Svakog od nas, koga je nekad zabolelo uvo (uistinu, ne žargonski), zna o čemu pričam. Iz uha se često oseća neprijatan miris, a prilikom palpacije uha, pored već postojećeg bola, učestalo se čuje šum mljackanja usled prisustva veće količine sekreta. Usled svih nabrojanih promena, može doći do promene opšteg stanja životinje (povišena temperatura, prestanak apetita...)
DIJAGNOZA
Postavlja se na osnovu opisanih promena i ponašanja životinje. Takođe, otoskopom se mogu u većini slučajeva videti opisane promene kao i sadrzaj u lumenu kanala.
TERAPIJA
Teraija zavisi od uzročnika. Ukoliko je u pitanju strano telo, treba ga pažljivo izvaditi. Ako nije, nego se sumnja na gljivice i bakterije, uglavnom se radi o ponavljanim i istim uzročnicima, pa je i adekvatna i uspešna terapija ili se uzima bris iz uha i šalje na laboratorijsku determinaciju i utvrđivanje antibiograma. Primenjuje se ispiranje fiziološkim rastvorom (ne vodonik-peroksidom), a kortiko preparati dovode do ublažavanja svraba i smanjenja sekrecije. Kad su u pitanju šugarci, terapija je drugačija. U slučaju hroničnih hiperplastičnih otitisa, radi se proširenje odstranjivanjem sigmoidne fleksure ušnog kanala hirurškom intervencijom.
PROFILAKSA
Redovno šišati dlaku u početnom delu unutrašnjeg ušnog kanala, pažljivo, naročito kod dugodlakih pasmina i sa preklopljenim ušima i eventualno povremeno ispirati ušni kanal mlakim fiziološkim rastvorom.
Do sledeće objave, sve što vas interesuje o zapaljenju sluzokoze spoljašnjeg ušnog kanala ili uopšte o ljubimcima - javite se, iskoristite kontakt-formu portala PPNS ili mejl milan.miki.bojovic@gmail.com. Najinteresantnija pitanja, uz odgovore, objavljivaćemo u ovoj rubrici.
Foto: blog.petcarebridge.com
DVM Miki Bojović
Komentara: 0