GM hrana će spasiti svet od gladi: zabluda ili stvarnost?

GM hrana će spasiti svet od gladi: zabluda ili stvarnost?

Tatjana Papić1
Koviljko Lovre2

Genetski modifikovana hrana će spasiti svet od gladi: zabluda ili stvarnost?


Rezime

U prilog transgenoj tehnologiji često se poteže stav da je čitava Genska revolucija smišljena sa idejom da se konačno reši problem gla-di u svetu. Međutim, dvanaest godina od uzgoja prvih genetski modifi-kovanih (GM) biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste. U radu se zaključuje da nova tehnologija upotrebljena na pravi način može do-prineti smanjenju broja gladnih u svetu.

Ključne reči: Genska revolucija, glad, GM hrana, eugenika

Uvod

Proklamativni stav Deklaracije Svetske Konferencije o hrani iz 1974. godine da „svaki čovek, žena ili dete imaju neotuđivo pravo da se kvalitetno hrane kako bi razvili sve svoje fizičke i mentalne kapacite-te” rezultirao je formulisanjem cilja Deklaracije koji je podrazumevao iskorenjivanje gladi, zdravstveno nebezbedne hrane i hrane lošeg kvali-teta u narednoj deceniji, a osnovno sredstvo za njegovo ostvarenje bilo je povećanje proizvodnje hrane u sklopu kampanje poznate pod nazivom „Zelena revolucija”. Cilj, kao što je poznato, nije ostvaren, te je 1996. godine na Svetskom samitu o hrani postavljen novi cilj da se broj glad-nih prepolovi do 2015. godine. Za ostvarenje ovog milenijumskog cilja potrebne su javne investicije od 24 milijarde dolara godišnje, što bi

Doktor ekonomskih nauka, savetnik, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja,

Beograd, tpapic2001@yahoo.com

Redovni profesor, Deparman za agrarnu ekonomiju i agrobiznis, Ekonomski fakultet,

Subotica, klovre@eccf.su.ac.yu


rezultiralo uvećanjem BDP na 120 milijardi dolara, ali je problem što razvijene zemlje ne izmiruju svoje obaveze. Konačno, 2002. godine na predlog SAD, glavnog promotera GM hrane, kao mera borbe protiv gladi prihvaćeno je uvođenje GM hrane u ishranu ljudi. Novu Deklaraciju je potpisalo 180 zemalja .


Obećanja industrije

Multinacionalne kompanije, koje određuju pravac biotehnoloških istraživanja i ovog puta su nam obećale da će nova tehnologija doprine-ti smanjenju broja gladnih u svetu. Na koji način?

• Povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, po-boljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpor-nošću useva na bolesti, insekte i korove;

• Širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta gajenjem bolje prila-gođenih poljoprivrednih kultura i smanjenom upotrebom pes-ticida;

• Usklađivanjem istraživanja sa potrebama siromašnih i gladnih.


Dvanaest godina kasnije

Dvanaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj glad-nih u svetu i dalje raste, prema poslednjim FAO podacima bliži se mi-lijardi (923 miliona u 2007. godini).

Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i po-tencijalnim štetnim efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i ži-votnu sredinu, koje ne nude simplifikovane odgovore i odišu brojnim dilemama, potrebno je odgovoriti na sledeće pitanje: Zašto Genska revo-lucija nije ispunila proklamovani cilj? Između ostalog zbog:

• Neravnomerne difuzije GM kultura;

 

http://www.fao.org/DOCREP/MEETINGS/005/Y7106E/Y7106401.htm

Prva GM biljka, paradajz Flavr Savr, odobrena je za komercijalni uzgoj 1994. godine, ali se ove kulture gaje na značajnim površinama tek od 1996. godine.

Genetski modifikovana hrana će spasiti svet od gladi 195

• Diktiranja pravca biotehnoloških istraživanja od strane ne-koliko multinacionalnih kompanija;
• Zanemarivanja potreba siromašnih farmera;

• Svođenja naučno-istraživačkih radnika na nivo uslužno-is-traživačkog sektora;
• Dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa; ili

• Zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio stvarni cilj.

Uočljiva je impresivna, ali i veoma neravnomerna difuzija GM biljnih kultura. Prošlogodišnjih 114,3 miliona hektara čini uvećanje za oko 67 puta u odnosu na početnih 1,7 miliona hektara 1996. godine (Tabela 1). Samo osam zemalja (SAD, Argentina, Brazil, Kanada, Kina, Paragvaj, Indija, Južnoafrička Republika), četiri kulture (soja, kuku-ruz, pamuk, uljana repica) i dve osobine (tolerantnost na herbicide, otpornost na insekte) učestvuju sa 99% u ukupnim površinama pod bio-tehnološkim biljnim kulturama.

Tabela 1: Ukupne površine pod GM kulturama u svetu


Godina 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Hektari 1.7 11.0 27.8 39.9 44.2 52.6 58.7 67.7 81.0 90.0 102.0 114.3
(mili-
on)

Izvor: James, C., 2007

Najveći proizvođači GM biljaka su ujedno i proizvođači herbicida

i oni plasiraju na tržište biljke modifikovane tako da budu otpor-ne na njihove herbicide. Najvažniji prehrambeni usevi, GM pšenica

i pirinač se ne gaje. Agronomske osobine od posebnog značaja za zemlje u razvoju, siromašne farmere i marginalne proizvodne oblasti, poten-cijalni prinos i tolerantnost na abiotički stres (npr. sušu i salini-tet) su predmet malog broja istraživanja u industrijskim zemljama, a čak još manjeg u zemljama u razvoju.

Velika konkurencija između kompanija za komercijalno patentiranje gena, organizama i procesa je bez premca. Kazne za povrede patenata, nepoštene smicalice i neodobrena istraživanja povod su rekordnom broju sudskih sporova. Samo pet transnacionalnih korporacija: DuPont, Syngenta, Aventis (sada Bayer CropScience), Monsanto i Dow poseduju 71%
poljoprivrednih biotehnoloških patenata (ETC, 2001). Patentiranje je privilegija razvijenih zemalja, jer je za funkcionisanje patentnog sis-

196 Socijalna misao 4/2008

tema potrebno obezbediti uslove za visokotehnološka istraživanja, ak-tivne investitore, efikasan patentni ured, trenirane patentne inspek-tore i efikasan pravni sistem. Funkcionisanje u patentnom svetu može voditi Treći svet u još dublje siromaštvo (�������Maskus, ���K., ������2002). �����Zemlje Juga tvrde da su otkrića kompanija sa Severa, zapravo krađa njihovog autohtonog znanja i sorti, jer se većina genetičkih izvora potrebnih za funkcionisanje ove revolucije nalazi u siromašnim državama. Najbolji primer biopiratsva, čest predmet žučnih rasprava je indijsko drvo nim: tamošnji mistični simbol, nazivaju ga „blagoslovenim drvetom”, koriste u ritualnim dočecima nove godine, za lečenje raznih bolesti, kao izvor goriva, i kao pesticid stotinama godina. W.R. Grace kompanija, koja je izolovala najjači sastojak semena nima postala je vlasnik niza patenata. Kompanije smatraju da je patentna zaštita neophodna, jer ulažu velika sredstva u dobijanje novog proizvoda. Sa druge strane pitanje je kako je moguće odrediti tržišnu vrednost autohtonog znanja?

Usvajanje Opšeg spoazuma o trgovini uslugama (GATS) olakšalo je saradnju Univerziteta i industrije. Industrija finansira istraži-vanja, a zauzvrat dobija infrastrukturu, intelektualni kapital i reputa-ciju. Ova saradnja je jedan od ključnih razloga najbržeg rasta (20%) „life science” univerzitetskog sektora (Major, L.E., 2000). Većinom ugovora definiše se pravo multinacionalnih kompanija da prve vide rezultate istraživanja, kako bi eventualno sprečile objavljivanje ukoliko postoje uslovi za patentiranje. Neretko, kompanije doniraju istaknute istraži-vače koji kasnije postaju glavni promoteri GM hrane u svojim zemljama.

S obzirom da nauka nije proglasila genetski inženjering nerizničnim (GI) društvo mora da odluči kada i gde je dovoljno siguran i prihvatljiv. Institucije zadužene za odobrenje tržišnog plasmana usvajaju finalnu odluku na osnovu svojih interesa i mišljenja, ali i balansiranjem između interesa i mišljenja konzumenata, nevladinih organizacija, proizvođača, trgovaca i farmera, tako da postoji veliki prostor za manevrisanje aktera zavisno od sredine u kojoj funkcionišu. Pošto različitim zakonima raz-ličite države štite određene proizvode izgleda da je pitanje GM hrane više ekonomsko nego bezbedonosno (Papić, T., 2008).


Nova eugenika

Eugeničari su sterilizaciju smatrali najvažnijim oruđem u na-stojanjima da iz američkog naroda iskorene biološki inferiorne sta-

Genetski modifikovana hrana će spasiti svet od gladi 197

novnike. Desetine hiljada američkih građana sterilisano je protiv svoje volje pod okriljem različitih zakona. Indijana je prva donela Za-kon o sterilizaciji 1907. godine, prema kome su obavezno sterilisani dokazani kriminalci i mentalno retardirane osobe. Na taj Zakon su se kasnije pozivali eugeničari kao na „zamisao iz Indijane” (Sanger, M., 1925). Želja za verovanjem u naslednu osnovu kao uzrok zavisnosti, de-likvencije i zločina delimično je nastala zbog neuspešnih nastojanja za socijalnom reformom. Do 1931. godine tridesetak država je donelo zakone o sterilizaciji.

Kada je mala biotehnološka kompanija, Epicyte, održala 2001. godi-ne konferenciju za štampu u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz, oštri kritičari ove tehnologije su obja-vili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike.

U kreiranju kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila an-titela žena sa retkim stanjem imunološke neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza . Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418) . Epicyte je potpisala ugovor o saradnji sa kompa-

nijama Dow Chemical, Institutom Novartis (koji pripada Syngenta-i) i ReProtect LLC, u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kuku-ruzu. Nagađa se da su dalja istraživanja nastavljena u tajnosti, a pobor-nici „teorija zavere” smatraju ovaj kukuruz novim biološkim i euge-ničkim oruđem, koje će SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja – depopulacije, pod krilaticom smanjenja broja gladnih

(Engdahl, F.W., 2005).


Završni komentar

Rasprava o GI je zanimljiva, teška i izazovna u isto vreme. Genets-kim inženjeringom dobijaju se himerni konstrukti, kombinacije struk-turnih i regulatornih gena, često sasvim nesrodnih organizama. Time se potpuno zaobilaze sva ograničenja vrsta. Takvi rezultati se ne mogu do-biti ni najnaprednijim konvencionalnim uzgajivačkim metodama. S ob-zirom na ogromne potencijale biotehnologije, mišljenja smo da ova teh-

www.gene.ch/genet/2001/Sep/msg0042.html; www.biotech-info.net/conception.html http://www.freepatentsonline.com/6277418.html

198 Socijalna misao 4/2008

nologija, upotrebljena na pravi način, može doprineti smanjenju broja gladnih u svetu. U tom cilju potrebno je postojeći sistem zaštite in-telektualne svojine modifikovati, a istraživanja usmeriti na zemlje u razvoju i siromašne farmere. Drugo�����������������������������������jepitanjeupotrebeilizloupotrebe čime su opterećena sva dostignuća ljudskog uma.

Prema važećim propisima u Srbiji (Zakon o GMO „Službeni list SRJ” br. 21/2001) zabranjeno je komercijalno gajenje GM biljaka, a doz-voljena su istraživanja i upotreba biotehnoloških proizvoda pod kont-rolom države. Trenutno je odobren samo uvoz sojine sačme (mlevena soja koja se koristi kao stočna hrana) iz Roundup Ready soje. Izvori relativ-no česte kontaminacije genetski modifikovanim organizmima (GMO) u Srbiji (prvi put 1997. godine u Sojaproteinu iz Bečeja, potom 1999. go-dine na maloj parceli u blizini Novog Sada, 2000. godine na poljima u Bačkoj i Sremu, 2001. godine u okolini Novog Sada na tri parcele ukup-ne površine 5–7 hektara,... 2005. godine u Mačvi na 370 hektara kod 270 proizvođača i na području Surčina na 55 hektara itd.) su najverovatnije ilegalno uneseno seme iz Rumunije i pomoć u hrani. GMO su u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) prvi put dobili publicitet 2001. godine, kada je nakon velike suše 2000. godine koja je izazvala nedostatak stočne hrane zbog drastičnog smanjenja prinosa soje, uvezeno 50.000 tona GM soje u okviru programa američke pomoći. Tada je jugoslovenskim vlasti-ma rečeno da će kontaminacija biti manja od 5%. SRJ je dva puta odbila američke donacije (prvi put Savezno ministarstvo za poljoprivredu a drugi put Crna Gora) jer se pošiljka sastojala od celih zrna soje i kuku-ruza. Kosovo, koje je u više navrata primilo velike količine američke pomoći u hrani, smatra se ozbiljnim izvorom GMO.

Na kraju, pitanje je da li je nama u ovom trenutku potrebna GM hrana i možemo li bez nje. Srbija za sada nema ekonomski interes da proizvodi GM biljne kulture, naprotiv, mnogo je racionalnije da se proglasi proiz-vodnom zonom bez GMO, kako bi evropskom tržištu ponudila brend organ-ske hrane. Pošto se time ne bi zabranio uvoz GMO potrebno je raditi na jačanju institucionalnih kapaciteta i edukaciji građana u cilju demis-tifikacije primene biotehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji.


Literatura

Engdahl, F.W. (2005): Sjeme uništenja, geopolitika genetski modificirane hrane i globalno carstvo. DETECTA. Zagreb.

Genetski modifikovana hrana će spasiti svet od gladi 199

ETC (2001): Globalization Inc., Communique No 71, July/August 2001: John Mandeley. Crops and Robbers. ActionAid, www.etcgroup.org.

FAO (2002): Report of the World Food Summit: five years later, http://www. fao.org/DOCREP/MEETINGS/005/Y71064/Y7106E01.htm.

James, C. (2007): Global Status of Commercialized Biotech/GM Crops, Ith-aca, New York, http://www.isaaa.org/resources/publications/briefs/37/ex-ecutivesummary/default.html.

Major, L.E. (2000): Commercial potential has helped boost grants for life sci-ence. Guardian. Education Supplement. 7 november. In: Paul, H., Stein-brecher, R., Kuyek D. L., Michaels.

Maskus, K. (2002): Speak at the Conference of the commission on Intellec-tual Property Rights: How Intelectual Property Right Could Work better for Developing Countries and Poor People, 21–22 February. In: Paul, H., Steinbrecher, R., Kuyek, D. L. Michaels.

Papić, T (2008): Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifiko-vane hrane. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.

Paul, H., Steinbrecher, R., Kuyek, i sar. (2003): Hungry Corporation, Transna-tional Biotech Companies Colonise the Food Chain, Zed Books, London & new York.

Sanger, M. (1925): Need for birth control in America. U Engdahl, F.W. (2005).

www.biotech.info.net/conception.html. http://www.freepatentsonline.com/6277418.html. www.gene.ch/genet/2001/Sep/msg00042.html.


Genetically modified food will save the world from hunger: truth or aberration

By Tatjana Papic and Koviljko Lovre


Abstract

In addition to transgenetic technology it is always given the attitude that the hole Gene Revolution was thought with the idea to solve the problem of hunger finally in world. Althought, twelve years from growth of the first ge-netally modiffied plants, the number of hungry people worlwide is still rising.

200 Socijalna misao 4/2008

During the work proccess is concluded that new technology used in right man-ner can contribute the less number of hungry people.

Key worlds: Gene Revolution, hunger, GM food, eugenics

 

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://www.pekgora.org/ http://fondacijarsum.org/ http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html