Nedovoljno dokaza da su GM usevi bezbedni za konzumaciju

Nedavno objavljena naučna recenzija dva Univerziteta ukazuje da nema dovoljno dokaza da su GM usevi bezbedni za jelo

Naučnici su pregledali istraživanja rađena na pacovima koji su hranjeni GM usevima koji su sadržali jedan ili više od tri najčešće korišćenih GM gena. Istraživači su pregledali ta istraživanja koja su se bavila zdravljem ovih pacova mikroskopskim pregledom tkiva organa iz digestivnog trakta. Digestivni trakt je najčešće mesto gde će se šteta ukazati usled konzumiranja ovakvih useva. Istraživači su uzeli u obzir dokaze koji su dobijeni mikroskopskim pregledom jer nekada je veoma teško bez mikroskopa uvideti da li postoje oštećenja tkiva. Ovakva istraživanja se nazivaju histopatološka.

Naučnici su otkrili 47 sorti useva sa jednim ili više ovih umetnutih gena za koje su regulatorna tela rekla da su bezbedni za konzumaciju. Međutim, nije objavljena nijedna studija za 81% ovih sorti!

Od objavljenih studija, većina je uopštena procena rizika od GM useva, ali ¾ (75%) ovih studija je objavljeno NAKON što je usev odobren od regulatornog tela kao bezbedan za konzumiranje, a polovina ovih studija je objavljena najmanje devet godina nakon odobravanja!

Naučnici su otkrili greške u svim studijama koje su recenzirali. Na primer, studije nisu dosledne i transparentne (jasne) u svojim metodama, istraživači nisu definisali šta se smatra toksičnim ili patološkim nalazom, ili nisu transparentni (jasni) u svojim otkrićima. Većina ovih studija je sadržala nekoliko ovakvih propusta.

Dr Džudi Karman (Judy Carman), jedna od autora recenzije, je izjavila: „Verujemo da postoji nedostatak dokaza da su ovi GM usevi bezbedni za jelo. Autori recenzije veruju da se moraju razviti smernice kako ova istraživanja treba da se odrade, da bi to bilo pravilno.“

Recenzija je odrađena kao saradnja naučnika sa Univerziteta Adelejd (University of Adelaide), Univerziteta Flinders (Flinders University) i Instituta za istraživanje zdravlja i okoline (Institute of Health and Enviormental Research), a svi oni su u Južnoj Australiji.

Njihovo istraživanje je objavljeno u veoma poznatom i kvalitetnom časopisu: Enviorment International. Ovaj časopis je svrstan u 4% najboljih koji se bave ispitivanjem okoline od strane Elsevier žurnala. Časopis je ocenjen ocenom A* odnosno najvišom ocenom istraživanja (Excellence in Research) u Australiji.

DA LI HRANJENJE PACOVA GM USEVIMA IZAZIVA OŠTEĆENJA NJIHOVOG DIGESTIVNOG TRAKTA? REVIZIJA NAUČNIH DOKAZA - dr Džudi Karmen, 29. septembar 2014. godine

Ovo je kratak set informacija o novom, recenziranom naučnom radu pod nazivom: GM usevi i digestivni trakt pacova: Kritički osvrt, autora Irene Zdziarski, Dr Džona Edvardsa, Dr Džudi Karman i Dr Džuli Hajns (GM crops and the rat digestive tract: A critical review, by Irena Zdziarski, Dr John Edwards, Dr Judy Carman and Dr Julie Haynes*). Rad je recenzija koju su odradili naučnici sa Univerziteta Adelejd (University of Adelaide), Univerziteta Flinders (Flinders University) i Instituta za istraživanje zdravlja i okoline (Institute of Health and Enviormental Research) iz Južne Australije. Ovo istraživanje je obuhvatilo i objavljene studije gde je zdravlje pacova procenjeno nakon njihove ishrane određenim GM usevima.

Najčešće sorte GM useva su stvorene za jednu od dve stvari. U prvi tip je ubačen gen (najčešće je to EPSPS gen) koji deluje tako što biljka sintetiše novi protein koji omogućava biljci da preživi prskanje herbicidom kao što je glifosat. Najčešći od njih se nazivaju „raundap redi“ usevi. Drugi tip useva sadrži ubačeni gen (obično su to cry1Ab ili cry3Bb1 geni), koji deluju na biljku da stvara novi protein koji je insekticid, tako da kada insekt konzumira biljku, takođe konzumira i taj novo-sintetisani insekticidni protein, koji rezultira smrću insekta. GM usevi se danas često gaje sa dva ili više ovakvih ubačenih gena istovremeno.

Želeli smo da vidimo koji su to dokazi da su usevi koji sadrže ova tri gena bezbedna za životinje koje ih konzumiraju. Osvrnuli smo se na dokaze u digestivnom traktu jer je to prvo mesto gde dospevaju ovi novi proteini nakon konzumacije, i mesto gde se najduže zadržavaju. Zbog toga, ako su ovi novi proteini toksični za životinje i ljude koji ih konzumiraju, najverovatnije da će se efekti videti u digestivnom traktu. Pod digestivnim traktom podrazumevamo želudac i creva.

Uzimali smo u obzir samo dokaze koji su vidljivi pod mikroskopom jer je ponekad veoma teško videti da li postoji neko oštećenje bez mikroskopskog pregleda. Ovakav tip istraživanja se naziva histopatološko. Takođe smo pregledali i istraživanja koja su rađena na pacovima jer je ova vrsta životinja standardna u ovakvim istraživanjima.

Otkrili smo da postoji 47 sorti, koje je odobrilo vladino regulatorno telo, za životinjsku i ljudsku konzumaciju, a koji sadrže ove GM gene. Ali uspeli smo da nađemo objavljene studije samo za devet sorti. Znači, nismo uspeli da nađemo nikakva istraživanja za čak 38 odobrenih sorti. Ovo ukazuje na to da nismo mogli da nađemo nijedno objavljeno histopatološko istraživanje za 81% odobrenih sorti useva.

Većina ovih istraživanja su uopštene procene rizika od GM useva na zdravlje pacova, ali najveći deo njih (čak 76%) su odrađene tek nakon odobravanja ovih useva za ljudsko ili životinjsko konzumiranje, a polovina njih je objavljena najmanje devet godina nakon odobravanja.

Ali najgore je to što nismo uspeli da nađemo NIJEDNU studiju koja je ispravno sprovedena ili objavljena. Nedostaci i greške su se ogledali u tome da istraživači nisu bili dosledni ili transparentni (jasni) u svojim metodama, istraživači nisu definisali šta smatraju toksičnim ili patološkim nalazima, ili nisu bili jasni u svojim otkrićima. Većina ovih istraživanja su sadržala nekoliko navedenih grešaka.

Zato smo zaključili da postoji nedostatak dokaza koji bi potvrdili da su ove sorte GM useva bezbedne za jelo. Takođe, zahtevamo razrađivanje detaljnih smernica kako treba sprovoditi histopatološka istraživanja, ne bi li ova istraživanja bila sprovedena na ispravan način, čime se studije mogu upoređivati među različitim istraživačima, a rad jednog istraživača može da ponovi drugi istraživač. Opisali smo i kako ova histopatološka istraživanja treba da uključe nekoliko specijalizovanih metoda da bi se bolje otkrio početak svih patoloških promena. Na ovaj način, možemo bolje proceniti da li su GM usevi bezbedni za životinjsko i ljudsko konzumiranje.

* Zdziarski IM, Edwards JW, Carman JA, Haynes JI. GM crops and the digestive tract: A critical review, Environment International (2014), http://dx.doi/10.1016/j.envint.2014.08.018.

ZAKLJUČAK RADA

Dokazi koje smo pregledali pokazuju nepotpunu sliku o toksičnosti (i bezbednosti) GM useva koje konzumiraju ljudi i životinje. Većini pregledanih istraživanja nedostaje ujedinjeni pristup i transparentnost (jasnoća) u metodologiji i rezultatima, usled čega je nemoguće da se pravilno uporede i ponove ova istraživanja. Štaviše, ovakvi nedostaci veoma otežavaju da se na pravilan i optimalan način ocene procene rizika GM useva za životinjsko i ljudsko konzumiranje.

Kada posmatramo kako da se poboljša procena rizika, veoma je važno uzeti u obzir sisteme koji su uspostavljeni za druge nove supstance koje mogu izazvati neplanirane efekte. Na primer, registracija farmaceutskih proizvoda zahteva ispitivanje i koristi i rizika koji su u vezi sa upotrebom takvih proizvoda i kompletnu procenu koristi i rizika kako bi se utvrdilo da li taj proizvod odgovara za široku upotrebu. Zahtevamo da GM usevi budu procenjeni na sličan način, gde će se GM usevi testirati u onom obliku i dozama koje će konzumirati životinje i ljudi.

Dok ovo obezbeđuje efektivan opšti pristup, postoje dodatni problemi u proceni GM useva koji se moraju uzeti u obzir. Na primer, sam proces dobijanja GM useva može imati neplanirane efekte. Štaviše, novo dobijena biljka je nova celina gena, regulatornih sekvenci i proteina koji reaguju na kompleksne načine. Zato, dobijena biljka mora biti procenjena u celini tako da svi plejotropski* efekti budu procenjeni. Kao rezultat toga, dugotrajna istraživanja hranjenja životinja ovim biljkama moraju biti uključena u procenu rizika od GM useva, zajedno sa detaljnim histopatološkim ispitivanjima, koristeći brojne metode kako bi se bolje uočile i otkrile suptilne promene ili početak prisustva patoloških promena. Ovakve sveobuhvatne i detaljne studije će omogućiti procenu rizika na osnovu dovoljno dokaza, čime ćemo utvrditi procenu rizika od GM useva koje konzumiraju životinje i ljudi.

*Plejotropija – pojava da jedan gen deluje na ispoljavanje više osobina, ali ne postoji (bar ne primetna) povezanost tih osobina

Prevod: Bogdan Cekić
Izvor: gmojudycarman.org
Ilustracije: academicsreview.org

VIDEO: EFSA I SUKOB INTERESA