Novoizabrani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Calude Juncker) rekao je 15. jula da u narednih pet godina, tokom njegovog mandata na čelu Evropske komisije, neće biti prijema novih zemalja u članstvo u EU, ali da će se nastaviti pregovori o pristupanju pre svega sa zemljama Zapadnog Balkana. Srbija planira da do 2018. završi pregovore o članstvu da bi oko 2020, na početku narednog višegodišnjeg budžetskog perioda EU, postala članica. Junker je u Evropskom parlamentu, koji je 15. jula podržao njegovo imenovanje za predsednika Evropske komisije, obećao da će se boriti protiv nezaposlenosti i za socijalna prava, kao i za očuvanje evra što je naišlo na negodovanje dela evroskeptika u parlamentu.

Evropski parlament je 15. jula potvrdio izbor Junkera za predsednika Evropske komisije, čime je okončana procedura njegovog imenovanja, pošto ga je prethodno 27. jula podržalo 26 od 28 lidera EU. Za Junkera je 15. jula glasalo 422 poslanika, 250 je bilo protiv, a 47 je bilo uzdržano.

U obraćanju u Evropskom parlamentu uoči glasanja Junker je rekao da neće biti novih proširenja u narednih pet godina, ali da će se nastaviti pregovori o pristupanju.

"Tokom mog predsedavanja Komisijom, pregovori koji su u toku će se nastaviti, pre svega sa zemljama Zapadnog Balkana kojima je potrebna evropska perspektiva", rekao je on.

On je ocenio da je Evropskoj uniji potrebno da napravi pauzu u procesu proširenja kako bi se konsolidovala nakon prethodnih proširenja, podsetivši da je u proteklih 10 godina EU pristupilo 13 zemalja. "Evropskoj uniji je potrebno da napravi pauzu u procesu proširenja kako bi konsolidovala ono što je urađeno sa 28 (članica)", rekao je on.

Bivši lukemburški premijer je i ranije najavljivao da će se proširenje usporiti, odnosno da neće biti prijema novih članica u narednih nekoliko godina.

Zemlje Zapadnog Balkana su ili na početku pregovora o članstvu ili tek treba da počnu pregovore, dok Bosna i Hercegovina još nije ni podnela zahtev za članstvo u EU. Pregovori o članstvu su višegodišnji proces i procenjuje se da će za tehnički deo pregovora Srbiji biti potrebno 4 ili 5 godina.

Ukrajini mesto u EU

Junker je ocenio da je potrebno pojačati napore na planu saradnje, pridruživanja i partnerstva sa istočnim susedima EU, poput Ukrajine ili Moldavije. "Ukrajinci su evropski narod i Ukrajini je mesto u Evropi", rekao je on.

Istakao je da Evropa treba da ima veću ulogu na međunarodnoj sceni.

"Ne možemo biti zadovoljni našom sadašnjom spoljnom politikom", rekao je on i izrazio žaljenje što su visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) katkad "kočili" ministri spoljnih poslova članica EU.

Junker je rekao da želi da naredni visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost bude "iskusna i ugledna osoba".

Lideri EU treba 16. jula da odluče ko će biti naslednik Ketrin Ešton. Kao kandidati se spominju šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini (Federica Mogherini) i evropska komesarka za humanitarna pitanja Kristalina Georgijeva.

Junker: 300 milijardi evra za nova radna mesta

Junker je rekao da planira da pripremi program o ulaganjima od 300 milijardi evra u okviru borbe protiv nezaposlenosti. "Stvara se 29. članica, zemlja onih koji su bez posla... Voleo bih da ta 29. članica bude ponovo integrisana u druge i predlažem program uglaganja kako bi se to postiglo", rekao je on.

"U naredne tri godine želeo bih da se 300 milijardi evra obezbedi za privatne i javne investicije", rekao je Junker koji je demohrišćanin i dodao da je potrebno ulagati u projekte infrastrukture, poput energetske mreže i saobraćajne infrastrukture.

Junker je rekao da se u obnovi ekonomije ne sme zanemariti socijalni plan istakavši da "ekonomija treba da služi čoveku a ne obratno i da "socijalna pitanja treba da budu u središtu evropskog delovanja".

Dodao je i da će se boriti protiv utaje poreza i poreskih prevara, kao i socijlanog dampinga.

Junker je rekao i da je potrebno izmeniti proceduru odobravanja uzgoja GMO i da sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD ne treba sklapati "po svaku cenu".

Novoimenovani predsednik Evropske komisije je istakao značaj zajedničke valute, evra, što je naišlo na negodovanje dela britanskih evropskeptika, ali i na apalauze.

"Jedinstvena valuta ne deli Evropu, ona štiti Evropu", rekao je Junker, bivši šef Evrogrupe koja okuplja ministra finansija zone evra.

On je rekao da je potrebno stvoriti "prostor (jedinstvenog) ekonomskog upravljanja" u zoni evra jer "izgleda glupo da predstavljamo jednu od najjačih valuta u svetu dok jedni drugima protivrečimo".

Background

Ovo je prvi put da se primenjuje nov način izbora predsednika Evropske komisije, odnosno da u njemu učestvuje i Evropski parlament, a da pri izboru prednost ima kandidat političke grupacije koja je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament.

Bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker je izabran na predlog konzervativne Evropske narodna partije, najveće grupacije u EP, koja je osvojila najviše glasova na evropskim izborima održanim u maju 2014 i sada ima 212 poslanika.

Novog predsednika Evropske komisije predlaže Evropski savet odnosno lideri članica EU, a Evropski parlament mora da podrži taj izbor. Junkera su 27. jula podržali lideri 26 članica, dok su premijeri Velike Britanije i Mađarske, Dejvid Kameron i Viktor Orban, bili protiv.

Izvor: AFP, euractiv.rs
Foto: Evropski parlament