Samo između dva poslednja popisa uništeno je 150.000 porodičnih gazdinstava, sa procenom da će se u narednih 10 godina uništiti još 250.000 gazdinstava

Masovnom otporu prometu proizvoda na bazi veštački izmenjenog genetskog materijala (GMO) pridružuju se i mnogi domaći eminentni stručnjaci iz ove oblasti. Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, za NIN kaže da Srbija ne sme podleći pritiscima i ucenama, kako bi GMO „zarazili“ i našu teritoriju.

Ministar trgovine Rasim Ljajić najavljuje da će izmenom zakona biti ukinuta zabrana prometa ovih proizvoda. Može li najava rigorozne kontrole otkoniti već pokazani strah?

Sa agroekonomskog stanovišta to će naneti velike štete našoj poljoprivredi jer će se suziti plasman domaćih proizvoda koji nisu na bazi GMO. Ni u dosadašnjem periodu, kada smo imali primenu zakona iz 2009. godine, kojim se izričito zabranjuje sadnja i promet ovih proizvoda, nije kontrolisano prisustvo GMO u prerađevinama, uvoznim – meso i mleko, ali i domaćim – za stoku, koja je hranjena koncentratom u kome je bilo više od 0,9 odsto GMO.

Koliko su tačne tvrdnje ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da ne postoji nijedan validan dokaz da su seme ili hrana na bazi GMO štetni po ljudsko zdravlje?

To opovrgavaju brojni naučni radovi i istraživanja. Engleski istraživač, dr Arpad Pustai, prvi je javno saopštio štetne posledice GMO i zbog toga izopšten iz naučne zajednice. Francuski profesor Seralini je sproveo najduže, dvogodišnje istaživanje i utvrdio vrlo štetne posledice ishrane eksperimentalnih životinja GM kukuruzom. Već u drugoj generaciji ovih životinja uočavaju se promene na unutrašnjim organima uz povećano učešće jedinki sa tumorom, smanjenom plodnošću u trećoj generaciji, dok u četvrtoj nije bila moguća ni prosta reprodukcija.

Ima li opravdanog osnova u zahtevima za uvoz i promet GMO koji stižu od EU i Svetske trgovinske organizacije (STO)?

Srbija je bila članica GATT (Opšti sporazum o carinama i trgovini) koji je u periodu globalizacije pretvoren u STO. Sankcije su namerno produžavane da Srbija ne bi bila automatski član STO. Sada se vrši neprimeren pritisak i uvode dvostruki standardi, od nametanja uslova da prodajemo zemlju kupcima iz EU mnogo pre samog članstva u EU, pa do uslovljavanja prometom GMO pristupanju fondovima za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Šta su posledice prihvatanja uslova i zahteva za promet GM proizvoda?

Srbija je država sa većim brojem umrlih nego rođenih. Zbog omalovažavajuće malog agrarnog budžeta u tranzicionom periodu, samo između dva poslednja popisa uništeno je 150.000 porodičnih gazdinstava, sa procenom da će se u narednih 10 godina uništiti još 250.000 gazdinstava. S druge strane, kada je u pitanju prehrambena bezbednost, Srbija raspolaže trostruko većim poljoprivrednim površinama po stanovniku u odnosu na svetski standard koji iznosi 20 ari po stanovniku. Na osnovu toga treba vući i strateške poteze.

Izvor: NIN
Autor: Slobodan Ikonić