Na teritoriji grada Kragujevca proglašena je vanredna situacija. Proglašenje vanredne situacije gradonačelniku Kragujevca zaključkom je predložio je Gradski štab za vanredne situacije zbog realne opasnosti izazvane visokim temperaturama i velikim brojem požara, a u cilju otklanjanja nastalih posledica, saopštava Grad.
U saopštenju se dodaje da će gradski štab za vanredne situacije nastaviti da rukovodi i koordinira aktivnostima svih snaga i subjekata smanjenja rizika od katastrofa na prostoru grada Kragujevca, kao da će redovno da informiše javnost o svim bitnim činjenicam od značaja za zaštitu i spasavanje.
Juče je saopšteno da je na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga zabeleženo čak 148 požara, od kojih su najteži zahvatili područja sela Cerovac i Desimirovac, gde je vatra zahvatila stambene objekte i industrijsku halu za preradu peleta. Zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasno-spasilačkih jedinica, komunalnih službi i članova Dobrovoljnog vatrogasnog društva i građana, požar je stavljen pod kontrolu, naveo je Grad.
- Ovo je jedan od najtežih dana za Srbiju kada su u pitanju požari na otvorenom, dan kakav ne pamte ni kolege sa više od 30 godina iskustva. Na teritoriji Šumadijskog okruga evidentirano je 148 požara, dok je broj prijava na broj 193 premašio 1200, izjavio je Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije.
U gašenju i lokalizaciji požara angažovane su sve raspoložive snage Sektora za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, helikopterska jedinica, komunalne službe, javna preduzeća, Dobrovoljna vatrogasna društva, specijalizovane jedinice civilne zaštite, kao i sami građani, kojima se zahvaljujem na izuzetnoj solidarnosti i odgovornosti.
- Uprkos velikom broju intervencija, nemamo ljudskih žrtava, što je najvažnije. Tri osobe su lakše povređene, požar je zahvatio 15 objekata, a više desetina je spaseno, dodaje Čaušić.
Govoreći o alarmantnoj situaciji u celoj zemlji, Čaušić je saopštio da je stotine kuća i sela danas sačuvano zahvaljujući požrtvovanom radu ljudi na terenu. Veliki broj požara registrovan je u Kruševcu, Prokuplju, Boru, Čačku i drugim delovima zemlje. Nema velikih šumskih požara, već gori nisko rastinje, njive i zapušteni tereni, što u velikom broju slučajeva nastaje kao posledica ljudskog nemara, čak 99% ovih požara izazvano je paljenjem smeća i suve trave, objasnio je pomoćnik ministra, prenosi Grad.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je istakao da će Grad u narednim danima, u skladu sa zakonom, da otvori namenske račune i pozvove privredu i građane da pokažu solidarnost i pomognu onima koji su u požaru izgubili svoju imovinu.
- Dan je počeo izuzetno teško, već od ranog jutra operativni centar je bio preplavljen dojavama. Goreli su trava i nisko rastinje širom Šumadijskog okruga: u Đurđevu, Topoli, Pajsijeviću, Aranđelovcu, pa sve do okoline Kragujevca. U nekim slučajevima, kao u Topoli, požar je zahvatio površinu od više desetina hektara, objasnio je Zoran Kočović, načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu.
Izvršena je puna mobilizacija Uprave za vanredne situacije - svi vatrogasci su angažovani, kolege povučene sa godišnjih odmora, angažovane su i ekipe javnih preduzeća, kao i Vojska Srbije, koja je pomogla u opštini Knić i selu Vlakča.
- Uz podršku helikoptera "super puma", uspeli smo da lokalizujemo većinu požara i trenutno je aktivno njih 12. Imamo tri povređena lica, 15 objekata je oštećeno, ali je više od 100 stambenih i poslovnih objekata uspešno odbranjeno. Pomoć građana je na terenu od izuzetnog značaja, kao što je to bio slučaj u Cerovcu. Apelujem da svi koji uoče požar odmah pozovu 193 i, što je najvažnije, poštuju uputstva službi i, u slučaju potrebe, sprovedu evakuaciju, jer je za nas ljudski život uvek na prvom mestu, zaključio je načelnik Uprave za vanredne situacije Kragujevac.
Zakonski okviri
Prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada; upravljanje vanrednim situacijama obuhvata koordinaciju i rukovođenje subjektima i snagama sistema zaštite i spasavanja u cilju organizovanog odgovora na katastrofe i brzog oporavka".
Dalju u zakonu piše da su "subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama su organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javne službe, privredna društva i druga pravna lica i preduzetnici, organizacije civilnog društva, obrazovne ustanove i naučno istraživačke organizacije, javne agencije i drugi koji, u skladu sa zakonom, drugim opštim aktima, planovima, programima i drugim dokumentima učestvuju u utvrđivanju mera i aktivnosti od značaja za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama".
Vanredna situacija je definisana Članom 38:
- Vanredna situacija se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim rada.
- Vanredna situacija se proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
- Vanredna situacija može biti proglašena i nakon njenog nastupanja, ako se neposredna opasnost od nastupanja vanredne situacije nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
- Vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od katastrofa.
Jedinicama lokalne samouprave posvećen je Član 29, a tu stoji:
Jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti, u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama:
1) donosi akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave, na predlog nadležnog štaba i obezbeđuje njeno sprovođenje;
2) izrađuje i donosi procenu rizika, lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa, plan zaštite i spasavanja i eksterni plan zaštite od velikog udesa ukoliko se na njenoj teritoriji nalazi SEVESO kompleks višeg reda;
3) obrazuje štab za vanredne situacije;
4) određuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje jedinice lokalne samouprave na predlog nadležnog štaba;
5) planira i obezbeđuje budžetska sredstva namenjena za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama;
6) obrazuje jedinice civilne zaštite;
7) uspostavlja situacioni centar u skladu sa aktom o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, a u zavisnosti od tehničkih i materijalnih mogućnosti;
8) izrađuje studiju pokrivenosti sistema za javno uzbunjivanje za svoju teritoriju (akustičku studiju) i stara se o održavanju, nabavci i postavljanju akustičkih izvora (sirena) i ostale opreme u okviru jedinstvenog sistema za javno uzbunjivanje u Republici Srbiji;
9) sarađuje sa susednim jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju mera i aktivnosti od značaja za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama;
10) preduzima hitne i preventivne mere u cilju smanjenja rizika od katastrofa;
11) usvaja godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu štaba za vanredne situacije;
12) obavljaju i druge poslove utvrđene zakonom.
Jedinica lokalne samouprave može izrađivati sopstvenu procenu rizika, plan zaštite i spasavanja i eksterni plan zaštite od velikog udesa ukoliko ima najmanje jedno zaposleno lice u stalnom radnom odnosu koje poseduje licencu.
Sva prava i obaveze predviđene ovim zakonom za jedinice lokalne samouprave odnose se i na gradske opštine grada Beograda.
Jedinice lokalne samouprave uspostavljaju oblike međusobne saradnje i udruživanja u cilju pružanja pomoći, razmene iskustava i zajedničkog planiranja i preduzimanja mera i aktivnosti iz okvira svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Jedinice lokalne samouprave ostvaruju saradnju sa regijama i opštinama susednih zemalja, u skladu sa zakonom.
Nadležna služba i drugi nadležni državni i pokrajinski organi dužni su da jedinicama lokalne samouprave pružaju stručnu i drugu pomoć i podršku u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u skladu sa svojim nadležnostima i mogućnostima.
Građani su u fokusu Člana 36:
Građani imaju pravo da budu obavešteni o rizicima od katastrofa, merama i aktivnostima koje se preduzimaju radi njihovog smanjenja, pretnjama i mogućim posledicama od katastrofa, kao i o svim neophodnim informacijama od značaja za zaštitu i spasavanje.
Informacije i obaveštenja iz stava 1. ovog člana daju se u pristupačnom i lako razumljivom obliku i formatima, uključujući na znakovnom jeziku i Brajevom pismu.
Radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, građani se obučavaju i osposobljavaju u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja, u skladu sa posebnim zakonom i odgovarajućim programom.
Građani koji nisu obuhvaćeni osposobljavanjem u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja, mogu sticati osnovna znanja iz oblasti smanjivanja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u okviru aktivnosti subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, u skladu sa posebnim zakonom i programskim aktivnostima.
Građani su dužni:
1) da se osposobljavaju za zaštitu i spasavanje i da preduzimaju mere za ličnu i uzajamnu zaštitu;
2) da prihvate raspored u jedinice civilne zaštite i da se odazovu u slučaju mobilizacije tih jedinica;
3) da se odazovu pozivu nadležnog štaba za vanredne situacije radi učešća u akcijama zaštite i spasavanja;
4) da o nastanku opasnosti bez odlaganja obaveste operativni centar 112;
5) da sprovode propisane i naređene mere zaštite i spasavanja.
U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja dužni su da učestvuju svi sposobni građani, uključujući i strane državljane i lica bez državljanstva koja u skladu sa zakonom imaju odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, starosti od 18 do 60 godina.
Izuzetno od stava 6. ovog člana u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja nisu obavezni da učestvuju:
1) trudnice i majke sa decom do deset godina starosti i samohrani roditelji odnosno staratelji sa decom do 15 godina starosti;
2) osobe sa invaliditetom, kao i lica koja brinu o osobama sa invaliditetom;
3) lica koja se staraju i žive u istom domaćinstvu sa starijim osobama koje nisu sposobne da se brinu same o sebi.
Zakon sadrži i kaznene odredbe u kojima su detaljno opisani prekršaji fizičkih lica, pravnih lica i preduzetnika, poverenika i zamenika civilne zaštite, kao i odgovornih lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave
PRILOG PPNS ZAKON O SMANJENJU RIZIKA OD KATASTROFA I UPRAVLJANJU VANREDNIM SITUACIJAMA
Izvor, naslovne foto: Grad Kragujevac
Snimci ekrana: Nikola Jovanović-Shimunic, Instagram
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0