Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miladin Ševarlić je građanin Srbije, građanin sveta, jer svuda pristupa sa najboljim namerama. Dr Ševarlić je jedan od retkih profesora u Srbiji, koji je prevazišao okvire katedre i koji je postao prepoznatljiv u javnosti zato što iznosi stavove koji se sviđaju ili ne, aktuelnoj političkoj eliti.

Na polju genetsko modifikovanih organizama (GMO), njegovo angažovanje je ogromno. On navodi razloge zašto u Srbiji nema nikakvih osnova da bude prisutna, jer i da su GMO aposlutno bezbedni, što nije dokazano, čak ni u takvim uslovima Srbiji ne treba GMO. Za to navodi plastičan primer kupusa. Stanovništvo Srbije čini svega 1‰ ukupnog svetskog stanovništava, a proizvodi 4% svetske proizvodnje kupusa, što je četiri puta više po stanovniku od svetskog proseka. Kada su u pitanju šljive, Srbija ima sedam rodnih stabala šljiva po stanovniku. Kada bi Kina sa milijardu i trista miliona imala toliko ne bi bilo ni jedne pustinje, niti jedne stope neobrađenog zemljišta, gde se šljiva ne bi gajila. A da li smo poznati po izvozu šljive u svetu?

- Nekada smo bili poznati po suvoj šljivi. Zašto danas ne izvozimo šljive pod zajedničkom robnom markom npr. „Fruit of Serbia“, „Made in Serbia“?! Da biste ušli sa jednim finalnim proizvodom na policu hipermarketa u Srbiji potrebno je 2,5 hiljade evra po pakovaju za plaćanje zakupnine tog mesta, za jedan jedini proizvod. Zamislite nekog ko proizvodi 100% voćne sokove, ili nektar sa 25-52% voćnog sadržaja, što je oko 50 komercijalnih proizvoda, da za svaki treba da plati ulaz na policu. Kako to izgleda u jednom lancu hipermarketa Voltmart koji ima preko 10.000 hipermarketa? Kolika je cena ulaska u lanac hipermakreta Magnet, koji ima 4.800 hipermarketa u Ruskoj Federaciji. Šta može da uradi čak i najveća agrobiznis kompanija u Srbiji pojedinačno? Ali bismo zajednički mogli da uradimo mnogo.

Zato mislim da je potpuno pogrešna strategija Srbije koja se bazira na 40-50 agrobiznis firmi, bez obzira koliko velike bile, i par hiljada krupnih farmerskih gazdinstava, koja uglavnom primenjuju model crnogorskog turizma u našem agrobiznisu (Crnogorci hoće da za mesec i po dana izdavanja soba žive cele godine). Većina novokomponovanih agrobiznismena iliti krupnijih farmera i ne znaju koliko su mali u odnosu na regiju, a u odnosu na svet i da ne pričamo. Njihova poljoprivreda se isključivo bazira na proizvodnji žitarica, uljarica za koje je potreban rad od 10-15 dana u toku godine, i sa tim radom hoće da žive preostalih 350 dana.

Kada bih bio u situaciji da diktiram uslove zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta ne bih dozvolio zakup nijednog hektara, a da po hektaru nema nijednog uslovnog grla. Isto tako nije dobro bazirati stočarsku proizvodnju isključivo na zakupu državnog zemljišta, kao što nije dobra isključiva orijentacija na štalski, odnosno stajski sistem vezanog govedarstva, stočarstva. Zašto Holandija nema takvo stočarstvo, Austrija, Nemačka i Francuska? Svi oni sa pojavom prvih prolećnih dana izgone muzne krave na pašu i vraćaju ih sa prvim snegom, zbog fizičke kondicije, zdravlja, kvaliteta mleka, a onda i zbog smanjenja troškova i konkurentnosti.

Nekada smo na radiju imali kultnu emisiju „Selo veselo“, danas je na žalost selo postalo neveselo. Nekada smo imali kultnu emisiju „Znanje-imanje“, „Brazde“, i danas ih imamo, ali danas je daleko upečatljivija emisija „Poslednja kuća, Srbija“. To je jedinstven slučaj u svetu, da su posednici sami napustili svoje posede i ostavili prazna sela. Zamislite da se to desi u gradovima, da svi posednici stanova napuste stanove i odu, to bi bio avetinjski grad. Takva su nam sela. Bojim se da stanovnike sela sve više potiskuje šuma, i tako ćemo ponovo Šumadiji vratiti njeno izvorno značenje. Nedavno sam imao priliku da vozim noću iz Knića za Beograd i 48 km nisam sreo živu dušu, sve dok nisam stigao do Topole nisam sreo ni jednog čoveka na ulici, čak ni policijsku patrolu.

Na drugoj strani imamo 800.000 nezaposlenih. Zalagao sam se da se u Srbiji napravi dvadesetak otkupnih, doradno-preradnih i distributivnih centara po uzoru na italijanske kooperative, u kojima bi postojalo javno-privatno partnerstvo, gde bi poljoprivredni proizvođači bili suvlasnici, jer jedino na taj način možemo sve proizvode druge i treće klase sakupiti na jednom mestu, i garantovati kvalitet, da ne plasiramo pod drugom klasom komad kamena ili crepa, misleći da ćemo prevariti neke kupce. Možemo ih prevariti samo jednom i nikada više. Zamislite da na dvadest mesta imate takve prerađivačke kapacitete? Samo na osnovu onoga što proizvodimo od treće klase mogli bismo da imamo dva puta veću vredost agrarnog budžeta za nove investicije.

Zašto će nam krediti? Ako Nemačka može da ima državnu banku, Francuska takođe, zašto Srbija ne bi mogla da ima svoju, koja bi vršila funkciju razvojne banke. Sva sredstva, svih državnih institucija, od predsednika republike, preko vlade, parlamenta, do najniže jedinice lokalne samouprave i javnog komunalnog preduzeća, bili bi deponenti te banke. Ako bi ostvarili takve uslove, krediti nam ne bi uopšte bili potrebni i na bazi slobodnih sredstava mogli bi da kreditiramo po daleko povoljnijm uslovima. Šta mi sada radimo? Iz agrarnog budžeta dajemo subvencije 4-6% na te kredite, a tolika je puna kamata u zemljama gde su filijale ovih banaka koje nam naplaćuju 20-30% na godišnjem nivou.

Duboko sam svestan da Srbija ne može da izvrši preporod sve dok se ne izvrši promena izbornog zakona. Danas u parlamentu sedi 250 poslanika, a ni jedan poljoprivrednik. Po popisu iz 2011. godine poljoprivrednici čine 11,2% stanovništva. Kada bi poljoprivrednici glasali samo za svoje kandidate, u parlametu bi imali 27 poslanika i bili bi druga poslanička grupa po snazi. Kako je moguće da desetine opština u Srbija nemaju ni jednog poslanika. Kako je moguće da čitavi okruzi nemaju ni jednog poslanika? Ko zastupa njihove interese, njihova prava - pita dr Miladin Ševarlić.

Miladin Ševarlić je i predsednik Društva agroekonomista Srbije, i borac sa pokrićem, protiv genetski modifikovanih organizama. Prošle godine, na njegovu inicijativu, Skupština Čačka jednoglasno je donela Deklaraciju o zabrani korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama na teritoriji tog grada. Do sada je preko 110 lokalnih samouprava usvojilo tu Deklaraciju. Na teritoriji tih 110 lokalnih samouprava, uključujući i Beograd, Novi Sad, Suboticu, od većih gradskih sredina jedino je Kraljevo nije usvojilo (ali nije ni odbilo), i pored toga što ju je razmatralo. Ako 110 lokalnih samouprava pokriva 70% teritorije Srbije u kojoj živi 85% stanovništva, 92% poslanika, da li će poslanici sutra glasati za izmenu i promenu Zakona o GMO, ili će izaći u susret GMO kompanijama u svetu i pritiscima SAD na Srbiju, ili će glasati onako kako izvorni demokratski princip nalaže, onako kako su se izjasnile osnovne demokratske ćelije - lokalne samouprave. Po rečima dr Ševarlića, ključ promena nije ni u rukama stranaca, ni u rukama naših političkih lidera.

Izvor: topsrbija.com 


Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO od 31. maja 2014. godine ima novu, trajnu adresu. Ubuduće, aktuelnosti o GMO pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)