Beograd - Neopravdane su zamerke i pritisci Evropske unije na Srbiju zbog eventualno mogućeg povećanja izvoza na rusko tržište, jer domaći agrar nema kapacitet da zameni ni deo onoga što su zemlje EU plasirale u Rusiju, i jer srpska država ni na koji način dodatno ne podstiče izvoz u Rusiju, izjavio je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.

"Domaći političari prenaglasili su mogućnost povećanja izvoza hrane iz Srbije na rusko tržište, nakon što je Moskva uzvratila sankcije zemljama EU. Političari moraju da se izvuku iz priče o istorijskoj šansi o povećanju plasmana poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište Rusije i prepuste to privrednicima", kazao je Ševarlić agenciji Beta.

Ševarlić je ocenio da je cilj zamerke EU Srbiji "smirivanje protesta proizvođača u EU i prebacivanje odgovornosti na drugog, u ovom slučaju Srbiju, koja ne može da bude konkurent evropskim proizvođačima niti na ruskom, niti na bilo kom drugom tržištu".

"Država ne podstiče, ni subvencijama, ni na bilo koji drugi način eventualni povećani izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na rusko tržište, zbog čega nema nikakvog osnova za zamerke i pritiske koji stižu iz EU prema Srbiji", kazao je Ševarlić koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

On je naveo da je učešće hrane iz Srbije u ukupnom uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Rusije svega 0,2 odsto, što je "minorno", iako za Srbiju značajno.

Istakao je da je domaća poljoprivreda ove godine imala značajne štete od poplava i kiše, a zbog nepostojanja logistike i usitnjenošti poseda ne bi mogla ove godine ni da ponudi veće količine hrane ruskom tržištu.

Ševarlić očekuje da bi Srbija ove godine mogla da poveća izvoz hrane u Rusiju za oko 10 procenata i dostigne vrednost oko 200 miliona dolara, ali ne povećanjem obima proizvodnje ili planske proizvodnje za to tržište, već boljom organizacijom otkupa i ažurnijom institucionalnom podrškom koja olakšava izvoz.

Ševarlić je istakao da Srbija ne treba da učestvuje u trgovinskom ratu Zapada i Rusije: "Srbija ni u kojem slučaju ne treba da poklekne pred uslovljavanjima iz EU, jer to znači da se od Srbije traži da indirektno uvede sankcije Ruskoj federaciji", kazao je on.

Ševarlić je rekao da EU zahteva solidarnost srpskih proizvođača da ne izvoze u Rusiju i da ne zauzimaju mesto evropskim proizvođačima, ali niko ne pita ko će nadoknaditi štetu srpskim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu u sistemu finansijske solidarnosti i subvencija Unije, ako ne budu izvozili i na to tržište.

Upozorio je da će poljoprivreda Srbije trpeti posledice ruskog embarga EU i zbog činjenice da je u Uniji stupio na snagu mehanizam predviđen za takve vanredne situacije koji omogućava da prioritet u snabdevanju evropskog tržišta imaju proizvodi iz 28 zemalja EU.

Na taj način će Srbija i treće zemlje koje nisu članice EU delimično biti potisnute i sa evropskog tržišta.

"Zbog trgovinskog rata EU i Rusije, značajan deo viškova poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU, koji je bio namenjen Rusiji, tražiće nova tržište, uključujući i Srbiju, što bi moglo da dovede da proizvodi po damping cenama iz EU budu na određeni način i konkurencija domaćim proizvodima", rekao je Ševarlić.

Izvor: Beta