Osim izmene Zakona o GMO, vrši se i izmena Zakona o sredstvima zaštite bilja koji je direktno povezan sa GMO i neophodan da bi se koristili pesticidi koji idu uz GMO. Promene zakona su drastične, a državnu komisiju sačinjavaju između ostalog i biotehnološke korporacije koje proizvode GMO (Dupont i Sajngenta).

Zakon o sredstvima zaštite bilja

U državnoj komisiji za promenu Zakona o zaštiti bilja sede: dr. Miroslav Ivanović – menadžer za registracije Syngenta-Agro Luka Matić – menadžer za registracije DuPont SRB, Begrad Ovi članovi stručne radne grupe su u direktnom sukobu interesa! U radnoj grupi nema nikog od predstavnika poljoprivrednika niti nezavisnih ekoloških udruženja, iako se ovaj zakon njih itekako tiče. Ako se ovako nastavi, dobićemo Zakon koji štiti isključivo interese korporacija! Inače spisak članova je dostupan javnosti na uvid: LINK

Kao što se može zaključiti iz linka do sajta Ministarstva poljoprivrede, ovaj zakon spada u širu oblast Biosigurnosti (GMO). Novi nacrt Zakona o zaštiti bilja sadrži niz odredbi koji su nepovoljni za srpsku poljoprivredu:

a) međunarodni vodiči i preporuke imaju primat nad nacionalnim pravnim aktima! Citiram: “Radi primene odredaba st 6. i 7. ovog člana koriste se međunarodni vodiči i preporuke” Odredbe zakona trebalo bi da se preciziraju uglavnom pravilnicima ministarstva, koje donose stručna državna tela, i oni kao naučni radnici koriste vodiče i preporuke. Ne može u nacionalnom Zakonu da stoji da se za njegovo tumačenje koriste ‘međunarodni vodiči i preporuke’, a da se čak ne kaže KOJI i ČIJI.

b) korporacijama se garantuje 10 godina tajnosti za studije o bezbednosti supstance! Citiram: “Zaštita podataka iz stava 1. ovog člana se jedino dodeljuje kada je prvi podnosilac zahteva tražio zaštitu podataka za izveštaje testova i studija za aktivnu supstancu, protektant ili sinergist, sredstvo za zaštitu bilja i ađuvant u vreme podnošenja zahteva za registraciju i dostavljanja dokumentacije (dosijea); Period zaštite podataka je 10 godina od datuma izdavanja prve registracije za sredstvo za zaštitu bilja. ”

c) štiti se komercijalni interes korporacija. Garantuje se tajnost punog sastava hemijske supstance (stavka 6), štite se odgovorna lica (proizvođač i uvoznik) u slučaju havarije ili nepredviđenih posledica (5), kriju imena naučnika koji rade testove na životinja i koji bi mogli da istupe u javnost (7), kriju rezultati ispitivanja (3) itd. Citiram:
“Smatra se da otkrivanje sledećih podataka i informacija ugrožava zaštitu komercijalnog interesa, zaštite privatnosti i integriteta pojedinca kojih se ti podaci tiču:

1) način proizvodnje aktivne supstance, sredstva za zaštitu bilja i ađuvanta;

2) specifikaciju nečistoća aktivne supstance, osim onih nečistoća koje se smatraju relevantnim sa toksikološkog i ekotoksikološkog aspekta ili relevantnim za životnu sredinu;

3) rezultate ispitivanja proizvodnih šarži aktivne supstance, uključujući i nečistoće;

4) metode određivanja nečistoća u proizvedenim aktivnim supstancama, osim metoda za određivanje nečistoća koje se smatraju relevantnim sa toksikološkog i ekotoksikološkog aspekta ili relevantnim za životnu sredinu;

5) veze između proizvođača ili uvoznika sredstva za zaštitu bilja i/ili ađuvanta i proizvođača i mesta proizvodnje aktivne supstance, sredstva za zaštitu bilja i ađuvanta;

6) informacije o potpunom sastavu sredstva za zaštitu bilja i ađuvanta;

7) imena i adrese lica koja su učestvovala u testiranju na kičmenjacima.”

d) za strane firme se u Zakon uvodi pojam EKVIVALENTAN. Ovo je pravni trik koji se koristi u SAD kako bi se hemijske supstance dobijene iz nestandardnih izvora a putem novih tehnologija tretirale isto kao i klasična tehnologija ili supstance dobijene prirodnim putem. Na osnovu tog termina tvrdilo bi se da su u pitanju ‘dovoljno iste, ili slične stvari’ pri obeležavanju sastava ili u pravnim sporovima. Tako se omogućava da Zakon ne pravi razliku između standardnih sredstava (koje korisnici odobravaju) i nestandardnih sredstava (koje nikako ne bi odobrili, a ni kupili). Na ovaj način se obmanjuju potrošači, posebno poljoprivrednici koji koriste pesticide i fungicide.

Citiramo izvod iz nacrta: “izvor aktivne supstance identičan ili procenjen kao ekvivalentan izvoru aktivne supstane upisanom u Listu odobrenih supstanci” Kada uzmemo u obzir ove detalje, jasno je da se Srbiji sprema ne samo promet već i gajenje, ali da će se gajenje dozvoliti nešto kasnije, kako bi se građani postepeno navikli na GMO. Iz tog razloga ne smemo dozvoliti ni promet.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima

‘Stručni savet za biološku sigurnost’ koji daje preporuke Ministarstvu poljoprivrede o GMO i koji je spremio novi Nacrt zakona koji dozvoljava promet GMO, finansiran je i obučavan od strane Ministarstva poljoprivrede SAD. Zašto je problematično to što taj savet finansira strano ministarstvo? Američko ministarstvo poljoprivrede ima direktnu saradnju sa biotehnološkim korporacijama i potpomaže ih u izvozu i plasmanu svojih GMO kultura ili proizvoda u inostranstvo.

Ako imamo u vidu da GMO nije uslov koji postoji u pravilima STO, već uslov jedne od članica (SAD) kako bi oni ratifikovali pristupanje organizaciji (sve članice STO moraju dati odobrenje pre ulaska Srbije) i da SAD insistira na donošenju liberalnije regulative o GMO, onda se mišljenje članova ‘Stručnog saveta za biološku sigurnost’ ne može smatrati za objektivno.

Zbog svega navedenog predlažemo da se u izradu nacrta Zakona uključe i stručnjaci iz oblasti: zaštite životne sredine, medicine, poljoprivrede, ekologije, zoologije, botanike kao i da se uključe udruženja, organizacije i sami građani. Kako bi novi zakoni bili napisan objektivno, od Ministarstva očekujemo da trenutne nacrte zakona povuku do daljnjeg.

Analizu uradili:
grupa ‘Građani imaju moć’
grupa ‘Ekologija izvor’
6. 11. 2013.
 

NACRT ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, prof. dr Dragan Glamočić, je rešenjem br. 119-01-461/2013-11 od 30.09.2013. godine formirao Stručnu radnu grupu za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, u sledećem sastavu:

1) dr Nenad Dolovac, direktor Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, kao predstavnik Društva za zaštitu bilja Srbije, Beograd, predsedenik Stručne radne grupe;

2) prof. dr Sanja Lazić, direktor Laboratorije za biološka istraživanja i pesticide, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine „Dr Pavle Vukasović“, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, kao predstavnik Društva za zaštitu bilja Srbije, Beograd, član Stručne radne grupe i zamenik predsednika;

4) Dijana Zečević, direktor marketinga „Galenika-Fitofarmacija“ a.d., Zemun, kao predstavnik Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije, član Stručne radne grupe;

5) dr Miroslav Ivanović, menadžer za registracije Syngenta-Agro, Beograd, kao predstavnik SECPA udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja;

6) Snežana Savčić-Petrić, načelnik Odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, Uprava za zaštitu bilja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sekretar Stručne radne grupe;

7) Marina Cvetković, samostalni savetnik u Odeljenju za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, Uprava za zaštitu bilja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, član Stručne radne grupe i zamenik sekretara Stručne radne grupe;

8) Mirjana Petrović, samostalni savetnik u Odeljenju za sredstva za zaštitu i ishranu bilja, Uprava za zaštitu bilja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, član Stručne radne grupe.

Zamenici članova Stručne radne grupe su:

1) dr Petar Kljajić, direktor Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine, Zemun, kao zamenik člana Stručne radne grupe dr Nenada Dolovca;

2) prof. dr Petar Vukša, Institut za fitomedicinu, Poljoprivredni fakultet Zemun, kao zamenik člana Stručne radne grupe prof. dr Sanje Lazić;

4) Jovanka Petrović, Chemical Agrosava D.O.O, Novi Beograd, kao kao zamenik člana Stručne radne grupe Dijane Zečević;

5) Luka Matić, menadžer za registracije DuPont SRB, Beograd, kao kao zamenik člana Stručne radne grupe dr Miroslava Ivanovića.

Zadatak Stručne radne grupe je da ministru poljoprivrede predloži Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, sa krajnjim rokom za do 31.10.2013. godine.

Ovim putem želimo da pozovemo zainteresovanu javnost da primedbe, komentare, predloge, preglede i mišljenja na Nacrt prosledi elektronskim putem na sledeće e-mail adrese:

snezana.savcicpetric@minpolj.gov.rs
snezana.jelicic@minpolj.gov.rs
jelena.sekulic@minpolj.gov.rs
marina.cvetkovic@minpolj.gov.rs
m.petrovic@minpolj.gov.rs
asistent.ppp.twinning@minpolj.gov.rs

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije