I dok pobornici genetske modifikacije organizama naglašavaju da je ona proizvod nužnog razvoja nauke i njene primene u poljoprivredi, drugi je osporavaju, tvrdeći da se čovek "igra Boga" stvarajući hranu koja je štetna za zdravlje ljudi...

Strah od novog i nepoznatog urođen je svakom čoveku. Među­ti­m, kada govorimo o genetski modifikovanoj hrani taj strah dobija još jednu dimenziju - strah od neproverene hrane, strah od nedostatka slobode izbora pri kupovini hrane, u situaciji kada se genetski modifikovane biljke uvode u različite prehrambene proizvode koji se nameću kupcima.

Podsetimo da su genetski modifikovane biljke u široku upotrebu ušle sredinom 90-ih. Danas su one doživele ekspanziju zahvaljujući monopolu multinacionalnih kompanija (Monsanto, DuPont, Syngenta, Bayer, BASF), koje su jače od država i uživaju politički uticaj vlade najjače države na svetu. Danas je u osam zemalja Evropske unije, odnosno 167 zemalja u svetu, zabranjen uzgoj, uvoz i promet genetski modifikovane hrane.

U većini zemalja Evropske unije dozvoljen je plasman proizvoda od GMO, uz obavezu obeležavanja da ti proizvodi sadrže genetski modifikovane organizme, odnosno sirovine na bazi genetski modifikovanih organizama. U Srbiji je zakonom zabranjeno korišćenje GMO semena i hrane koja sadrži ili je proizvedena od GMO...

Dr Branko Radujković, profesor i osnivač postdiplomskih studija za održivi razvoj na Prirodno-matematičkom fakultetu u Podgorici i nekadašnji član Nacionalnog saveta za biološku bezbednost, među prvima se u našem regionu angažovao na informisanju javnosti o opasnostima koje nosi GMO, i odgovara nam na osnovna pitanja i sumnje građana.

Šta su to genetski modifikovani organizmi?

Proizvođači GMO tvrde da im je cilj da poboljšaju osobine biljaka ili životinja koje imaju ekonomski značaj, zaštite prirodu i ojačaju privredu. GMO je takav organizam u koji je, u laboratorijskim uslovima, pomoću virulentnih bakterija i virusa, unet "konstrukt", odnosno jedan broj gena iz drugih vrsta (bakterija, virusa, biljaka ili životinja). Konstrukt sadrži i gene otpornosti na antibiotike, kao i gen "terminator", koji onemogućava klijanje u narednoj generaciji, što primorava ratara da kupuje novo seme svake godine. Ti uneti geni menjaju osobine primaoca, pa se genetski inženjeri usuđuju da taj proces nazovu "pospešivanje prirodne evolucije". Da li je to nešto prirodno? Nije. Biljke se "dizajniraju" tako da budu otporne na pesticide, bolesti, nepovoljne klimatske uslove, povećava im se hranljivost, menja period sazrevanja. Na primer, posle genetskog "poboljšanja" paradajz u koji je unet gen otpornosti na hladnoću ribe iz Severnog mora, može da raste i u hladnijim uslovima.

A šta je GM hrana?

Genetski modifikovana hrana je proizvedena od jestivih delova ili od čitave biljke koja je genetski modifikovana. Tu spadaju skrob, ulja, brašno, aditivi, biljne boje... Može se proizvesti i od genetski modifikovanih životinja (meso, mleko). Na tržištu postoji meso životinja kojima su dodavani rekombinantni (GM) hormoni rasta (losos, govedina, svinjetina), za koje postoje indicije da mogu da uzrokuju hormonske poremećaje i u muškoj i u ženskoj populaciji. Izvestan broj belančevina i drugih sastojaka koji se koriste u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, takođe se dobijaju ovom tehnologijom. Do sada su naučnici proizveli oko sto biljnih i par desetina životinjskih genetski modifikovanih vrsta. Najčešće se tako gaje soja, kukuruz, paradajz, krompir, pirinač, odnosno sve ono što je vezano za industrijske potrebe. Za potrebe naučnih eksperimenata, stvoreni su brojni genetski modifikovani organizmi, od virusa i bakterija (upotrebljivih kao biološko oružje), do sisara (zamorci, miševi).

Da li je to genetska modifikacija nastala kao pokušaj istraživača da se stvori hrana koja će u budućnosti hraniti čovečanstvo?

GMO su stvorili biolozi, a njihovu proizvodnju preuzele moćne hemijske korporacije. I GMO, kao što se to dogodilo sa nuklearnom energijom ili hemikalijama, pušteni su u upotrebu pre nego što je utvrđena njihova bezbednost po zdravlje ljudi i životne sredine. Kada se takvi organizmi nađu u prirodi, onda ih ne možete više "opozvati", jer oni reaguju sa ostalim živim svetom na nepredvidljiv način. GM hrana ne može da bude hrana budućnosti, jer nosi brojne opasnosti po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Da li je GM hrana dovoljno ispitana?

Priča o genetski modifikovanoj hrani je, u stvari, priča o biznisu. Svi dosadašnji pokušaji ozbiljnijih analiza koliko je ona štetna ili korisna po ljudsko zdravlje, sprečeni su u samom početku. Ne možete da dokažete da je nešto GMO ako vam proizvođač ne da tačnu proceduru dokazivanja bakterijske ili virusne frakcije u njemu. Genetski modifikovani organizmi samo su toksikološki testirani. To su testovi koji se sprovode 30 do 90 dana i za to vreme ne mogu da se vide dalekosežne posledice konzumiranja GM hrane. Na primer, neko ko je alergičan na plodove mora, kupiće paradajz i može da dobije alergijski šok, a niko neće znati uzrok alergije.

U čemu je još problem sa GMO?

Pored mogućih zdravstvenih problema kod ljudi i stoke, puštanje GMO u životnu sredinu, dovelo bi do ekoloških i ekonomskih problema. Već utvrđene promene su: povećano hemijsko zagađivanje zemljišta, vode i vazduha, erozija, uništavanje pčela i drugih oprašivača, korisnih insekata i ptica, stvaranje "superkorova" i "superinsekata", koji će zahtevati povećane količine pesticida, stvaranje "superbakterija", otpornih na sve poznate antibiotike, prenošenje unetih gena sa modifikovanih useva na divlje srodnike ili nemodifikovane useve iz konvencionalne i organske poljoprivrede i ugrožavanje biodiverziteta i agrobiodiverziteta. Kontaminacija useva iz konvencionalne i organske proizvodnje dovela bi do znatnih ekonomskih gubitaka (oko 500 miliona evra), koliko iznosi samo naš izvoz semenske robe, da ne govorimo o izvozu viška proizvoda. Možda je još važnije napomenuti da bismo se tako suočili sa gubljenjem kontrole nad semenskom proizvodnjom i zavisnošću poljoprivrede od stranog faktora.

Da li je GMO hrana bezbedna za ishranu ljudi?

Nije. Rezultati malobrojnih nezavisnih istraživanja ukazuju da ishrana GM hranom povećava stopu novih slučajeva alergija i izvesnih fizioloških poremećaja. Smatra se i da ishrana mlekom i mesom od goveda kojima je davan rekombinantni hormon rasta povećava rizik od raka dojke, debelog creva i prostate. Ovome sigurno doprinose i ostaci pesticida, koji su povećani u GM usevima, a za koje je dokazano da se vezuju za važne enzime i doprinose pojavi nekih bolesti. Nepoznato je kako će se ponašati ljudski organizam kada počne da unosi proteine poreklom od bakterija ili virusa, koji do sada nisu bili hrana već izazivači bolesti. Dodatni problem predstavlja prisustvo gena za otpornost na antibiotike u modifikovanom organizmu. S obzirom na to da više od 20 godina nije napravljen nijedan novi antibiotik, ishrana GM hranom može da dovede do masovne rezistentnosti na ove lekove.

Stiče se utisak da hrana koja u sebi sadrži GM nije ni adekvatno obeležena.

Kod nas nema obeležavanja GMO proizvoda, jer prema članu 2. važećeg Zakona o GMO nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije. Na Srbiju se vrši pritisak da dozvoli promet GMO, s tim da svaki proizvod koji sadrži više od 0,9% GMO sastojaka bude obeležen, kao što je to slučaj u EU. Amerikanci ne žele da ih obeleže, jer smatraju da bi to odbilo kupca.

Ko kontroliše proizvode koji stižu na naše tržište iz uvoza?

S obzirom na zvanične izjave da je GM hrana već prisutna na rafovima i pijacama, jasno je da se postojeći zakon ne poštuje, pa je time narušeno osnovno pravo potrošača da zna šta jede. Kontrolu prometa hrane, pa time i GMO treba da vrši Ministarstvo poljoprivrede preko fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kako GM proizvod nije moguće razlikovati po njegovim organoleptičkim osobinama (ukus, miris, izgled), prinuđeni smo da se oslonimo na nalaze ovlašćenih ustanova (u Srbiji postoje dve).

Šta je Codex alimentarius?

Codex Alimentarius je internacionalni skup propisa koji se odnosi na opšte standarde hrane: označavanje, higijenu, zagađenje, aditive i metode uzorkovanja. Codex nas ne štiti od GMO, jer se njime odobrava promet tih organizama, uz poštovanje procedure utvrđivanja sigurnosti takve hrane.

Postoji li rešenje za one koji ne žele GM u svojoj ishrani?

Potrošači treba da izbegavaju industrijske prehrambene proizvode, pogotovu one iz zemalja koje ne obeležavaju GMO, kao i da se okrenu organski proizvedenoj hrani.
 

Izvor: Love Sense
Gordana Radisavljević-Jočić 


Privremeni sajt KRAGUJEVAC BEZ GMO dobio je novu, trajnu adresu. Ubuduće, sve aktuelnosti pratite na portalu PRVI PRVI NA SKALI, po odeljcima ● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (na srpskom, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)