GMO je skraćenica za žive organizme, životinje ili biljke kod kojih je delovanjem čoveka namerno "ubačen" gen neke druge vrste. Pri tome se bukvalno gen čoveka može upotrebiti na životinjama ili se gen životinja ubacuje u biljke.

Razlog zbog čega se sve ovo radi jeste produkcija novih genetski modifikovanih organizama koji poseduju svojstva koja do tada nisu imali. Konkretno, u biljnoj proizvodnji postiže se otpornost na razne bolesti, napad štetočina, poleganje, otpornost na stresne uslove (mraz, suša) i sl. Prirodni genotipovi poseduju osobinu tolerantnosti a GMO kao što je već pomenuto, odlikuju se otpornošću.

Na osnovu toga, logično se nameće zaključak da GMO mogu da postignu daleko bolje prinose jer njihova proizvodnja isključuje većinu faktora koji ograničavaju iste rezultate u konvencionalnoj proizvodnji.

"Potreba" za GMO pravda se nedovoljnom količinom hrane za populaciju koja se konstantno uvećava. Pri tome se zaboravlja činjenica da se čak 40% hrane dnevno ne upotrebi za ishranu već se baca. Pri tome se misli na uništavanje hrane u procesu čuvanja i skladištenja, prilikom transporta, u velikim lancima trgovina pa i direktno u domaćinstvima.

Naša država po zakonu zabranjuje držanje i gajenje GMO u komercijalne svrhe. Evropska Komisija međutim to dozvoljava, ali to naravno nije obavezujuće za Srbiju. Poslednjih meseci javnost je zabrinuta zbog informacije da će se dozvoliti uvoz GMO u vidu komponenti za ishranu stoke, kao što je sojina sačma.

To svakako ne bi bilo dobro iz nekoliko razloga. Prvo, brojna istraživanja govore o negativnom uticaju GMO na zdravlje ljudi i životinja: nedovoljan razvoj mozga, sterilnost, bolesti jetre, pa čak i mnogo teža oboljenja. Pri tome, alergija koja se najčešće javlja predstavlja najbrži ali i najblaži oblik reakcije, ali to ne znači da ona nije samo prvi signal za veće zdravstvene smetnje.

Kao predstavnici Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, prisustvovali smo Kongresu posvećenom GMO, koji je održan u Kragujevcu pre par godina, kome su pored zagovornika ove ideje prisustvovali i žestoki kritičari sa teorijom da ono što se do sada pokazalo negativnim, sigurno nije sve ono što se može očekivati, obzirom da su u ovoj oblasti urađena testiranja koja obuhvataju relativno kratak vremenski period.

Kao proizvođač i izvoznik vrhunskog semenskog materijala, Srbija ne treba da razmišlja o komercijalizaciji GMO. Naši potencijali i prednosti mogu se iskoristiti na način koji će nama i našoj deci pružiti zdrav i kvalitetan život unapređenjem konvencionalne i razvojem organske poljoprivredne proizvodnje.

Foto: ideja.forum-express.net

Autor: Suzana Nešković
Izvor: PSSS Kragujevac - Bilten maj 2011


GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)