Predstava "Otac", po tekstu Augusta Strindberga (1849-1912), u režiji Marka Misirače, na repertoaru je Knjaževsko-srpskog teatra u subotu 2. marta od 20 časova.
Uloge:
Kapetan - Miodrag Pejković
Laura, njegova žena - Katarina Janković
Berta, njihova kći - Jovana Rakićević, Teodora Vukomanović (polaznice Dramskog studija "Petar Pan")
Doktor Estermark - Čedomir Štajn
Pastor - Saša Pilipović
Margaret, dadilja - Slavica Radulović
Nejd, vojnik - Bogdan Milojević
Uz adaptaciju i režiju, Misirača je bio zadužen i za izbor muzike; scenografija: Ana Kolbjanova; kostim: Jelena Janjatović; dizajn svetla: Radomir Stamenković; maska: Dubravka Bušatlija.
O AUTORU
Strindberga je od najznačajnijih evropskih književnika druge polovine XIX veka i, uz Ibzena, utemeljitelj moderne građanske drame. Njegov dramski opus izvršio je ogroman uticaj na razvoj evropske i svetske dramaturgije i pozorišta. Studirao je medicinu i filozofiju, a posle prvih književnih uspeha (drama "Majstor Olaf" i roman "Crvena soba") sasvim se opredelio za pisanje.
Svoj naturalistički dramski opus otpočeo je tragedijom iz savremenog života "Otac" (Fadren, 1887) u kojoj otvoreno govori o borbi za prevlast u braku i borbi polova uopšte. Struktura njegovih komada malo liči na strukturu naturalističkih "isečaka iz života". On želi da iz drame prikaže samo suštinske scene. Mehanizam radnje je vrlo originalan. Proučavao je spise francuskih psihologa, naročito njihovu teoriju sugestije, i u svojim komadima želi da istakne "borbu mozgova" i "psihičko ubistvo". U pismu uredniku Esterlingu 1888. godine, govoriće o originalnosti u pristupu svom komadu:
"Otac otelotvori modernu dramu i u toj osobenosti ima nečeg vrlo čudnog. Vrlo neobičnog, jer se borba vodi između duša, to je borba mozgova, a ne bitka mačevima čiji su vrhovi otrovani sokom od jagoda, kao u ’Razbojnicima’. Danas Francuzi još traže formulu, ali ja sam je našao".
REČ REDITELJA
"Zar moraju da se do smrti izmuče dva ljudska stvora koja su inače tako dobra i drugima žele samo dobro?"
"Pomisli kako je život bio lep i kakav je onda postao! Ti nisi htela da bude tako, ja nisam hteo, a ipak se tako dogodilo. Ko, dakle, ima toliku moć nad životom?"
Između ove dve rečenice, ove dve misli, kreće se Strindbergov potresni dramski dokument o tajnama i neuhvatljivosti odnosa polova. Dramski sukob u "Ocu" je večan, univerzalan i vanvremenski - sukob dve volje, očinstva i materinstva, muža i žene, jednog nezadovoljstva protiv drugog, neostvarenosti jednog protiv neostvarenosti drugog, majke protiv oca, polovine jednog bića protiv polovine drugog - do neminovne i konačne propasti. Strindberg ovde ne podržava nikog - svi likovi su podjednako tragični. On konstatuje bezizlaznost situacije i otkriva nam psihološke mehanizme koji upravljaju životima Laure i Kapetana.
Borba oko Bertinog školovanja i njenog budućeg života samo je povod Strindbergovog pohoda u ponore ljudske psihe: na sceni, spolja gledano, vidimo muža i ženu u svakodnevnoj bračnoj razmirici - zatim iznutra, polako, spoznajemo istinsku unutarnju dramu. Ključna reč koja povezuje sve likove ove drame je NESPORAZUM - Kapetana sa Laurom, Laure sa Kapetanom, Doktora i Laure, Kapetana i Dadilje, Doktora i Kapetana, Pastora i Kapetana itd. U opštem obostranom nerazumevanju, jedni će drugima naneti neizlečive rane. A njihov ego im neće dozvoliti da pokušaju da razumeju i spoznaju jedni druge.
Vraćanje Strindbergu vraćanje je suštini pozorišnog stvaranja - nasuprot svakako potrebnom, ali možda u poslednje vreme predominantnom "društveno-politički angažovanom teatru" u kome sve manje ima mesta za realizam, istinsku emociju i identifikaciju gledaoca sa onim što vidi na sceni. Verujemo da nećemo potceniti pozorišnu publiku ukoliko joj podarimo sa scene bogate i slojevite međuljudske odnose i težnje da se dokuče tajne ljudske psihe. Strindbergov "Otac" bogat je i bremenit značenjima i samim tim - itekako angažovan i potreban danas i ovde!
U adaptaciji su korišćeni prevodi Tomislava Tanhofera (Rad, Beograd, 1963) i Josipa Kulundžića (Zora, Zagreb, 1977).
Premijera je izvedena 19. januara.
PRILOG RTK
Prvo izvođenje u kragujevačkom teatru bilo je 6. aprila 1974. godine. Tada je reditelj bio Petar Govedarović, a autorsku ekipu činili su: lektor dr Branivoje Đorđević, scenograf Sava Baračkov, kostimograf Ljiljana Dragović, muzika Mića Branković, slikar-izvođač Mojsije Popović, inspicijent i šaptač Milena Šavija. Lica: Kapetan - Ljubomir Kovačević, Laura - Ljiljana Govedarović, Berta - Vladanka Pendić, Doktor Estermark - Buda Jeremić, Pastor - Miodrag Marić, Margareta - Mileva Žikić, Nejd - Branko Andrejević, Henri - Nebojša Milovanović.
Cene ulaznica za redovni repertoar: parter - 400 dinara, balkon - 100 dinara; za učenike, studente i penzionere - 200 dinara; svaka prva predstava u mesecu - 100 dinara. Kontakt za rezervacije: 034/332-063.
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR I PORTAL PRVI PRVI NA SKALI POKLANJAJU 3X2 ULAZNICE POSETIOCIMA KOJI NAVEDU JOŠ JEDNU PREDSTAVU KST U KOJOJ IGRA SLAVICA RADULOVIĆ.
Odgovore slati kao komentare ispod ove najave - do subote u 12 časova kada će biti objavljeni. Zahvalni smo posetiocima koji su bili dobitnici u protekle četiri nedelje da se ne uključuju u nagradnu igru kako bismo darivali što veći broj sugrađana.
Komentara: 0