KRAGUJEVAC - Više od 100.000 istorijskih, umetničkih, etnoloških i arheoloških predmeta neprocenjive vrednosti, Narodni muzej u Kragujevcu čuva u četiri depoa od kojih su dva u prizemlju stambene zgrade, rekao je danas Tanjugu muzejski savetnik i zamenik direktora tog Muzeja Miroslav Banović.

"Etnološki i arheološki depo su dislocirani i smešteni u prizemlje stambene zgrade, zaštićeni rešetkama i mislim da njihova bezbednost i sve što zahteva muzeologija ti depoi ne ispunjavaju", rekao je Banović i naveo da je etnološki depo čak pet-šest puta preseljavan.

Prvo se, dodaje, nalazio u zgradi Skupštine Srbije u Kragujevcu zajedno sa arheološkim, pa kad je počelo renoviranje tog zdanja, privremeno je dislociran u konak Kneza Mihajla, potom u podrum Prve kragujevačke gimnazije odakle je vraćen u staru Skupštinu i ponovo je privremeno preseljen, i to u stambenu zgradu u naselju Eerdoglija.

Naglašavajući da nacionalna kulturna dobra sa veoma dragocenim eksponatima "jedva dišu" u depoima, Banović je rekao da sva četiri depoa ne poseduju adekvatnu temperaturu i vlažnost, da nisu zaštićeni od požara i poplava, a da video nadzor i čuvara ima samo jedan, konak Kneza Mihajla.

"Važno je a nije urađeno i sobzirom na ekonomske prilike teško je predvideti i da li će i kada moći da se izgradi centralni depo u kojem bi bile i preparatorska radionica, fotolaboratorija, radni prostor, a što da ne i izložbeni prostor", rekao je Banović.

Podseća da je Muzej uradio projekat za namenski objekat za adekvatan smeštaj i izložbeni prostor kulturnih dobara u njegovoj blizini, a koji bi spolja ličio na Šareni konak Kneginje Ljubice, Banović je rekao da je postojala jedna vrsta otpora da se i to realizuje, a da je Muzej utrošio dosta sredstava za dobijanje određenih planova.

"Gradska vlast je podržala ali bez izdvojenih finansijskih sredstava, Zavod za zaštitu spomenika je imao zadršku, a i arhitekte su imale svoje viđenje i kada su dok se svi složili i aminovali da se projekat realizuje došlo se u situaciju da je grad zadužen", rekao je Banović i dodao da je reč o objektu površine 2.500 kvadratnih metara, pri čemu je procenjeno da po kvadratu treba izdvojiti od 600 do 700 evra.

Banović ocenjuje da je za sva kulturna dobra koja Muzej ima potreban objekat površine oko 5.000 kvadratnih metara, jer su etnološki predmeti gabaritni, a koji bi imao stalnu izložbenu postavku koja bi pratila razvoj od praistorije pa do danas.

Objašnjavajući da Narodni muzej ima četiri odelenja koliko i depoa- istorijski, istorijsko-umetničko, arheološki i etnološki, Banović je rekao da je deo na izložbenim postavkama, a ostalo u depoima.
"Samo fotografija imamo oko 5.000. Imamo i istorijske predmete, oružje, opremu, zavičajne knjige, plakate, medalje, odlikovanja. Tako je i sa etnologijom i arheologijom koja ima vredne predmete iz paleolita oktrivenih u Risovači, Gracu, Velikim Komaricama. Imamo izuzetne predmete iz doba neolita nađenih u Divostinu, gde su najveći eksperti srpske arheologije vršili iskopavanja, kao i Amerikanci", rekao je Banović i istakao da su Grivac i Dovostin nadomak Kragujevca čuvena evropska i srpska arheološka nalazišta.

Dodaje da Muzej ima vredne etnološke predmete kao što su građanska, gradska i seoska nošnja, zatim rala, plugovi, drljače, kola, burad, ćilimi...

Narodni Muzej u Kragujevcu ima dve stalne muzejske postavke na spratu, jedna posvećena srpskom slikarstvu i vajarastvu u 20.veku i posetioci mogu da vide izuzetno vredna dela Šumanovića, Konjevića, Ivanjicki, Tabakovića, a druga je u Konaku Kneza Mihajla, gde su zastave, oružje i razni predmeti Obrenovića, kao i slike iz tog perioda i ona je mnogo posećena. Pored učenika dolaze da je vide i ambasadori i druge strane delegacije.

Ostala kulturna dobra Muzej kroz različite tematske izložbe predstavlja javnosti i te izložbe su, navodi Banović, solidno posećene.

VIDEO

Izvor: Tanjug