Alti: Katarina Podgorac, Tanja Živković, Isidora Krsmanović, Dunja Novković, Nevena Mijailović, Jovana Despotović, Bojan Bulatović
Tenori: Čedomir Milojević, Ivan Marković, Stevan Karanac, Miloš Đorđević, Filip Novaković, Adam Srećković
Basi: Marko Živković, Miloš Đurđević, Stevan Jovanović, Predrag Obrović, Đorđe Catić, Igor Andrić, Milivoje Popadić
Henri Prsel – Svita iz opere Kralj Artur je čuvena semi–opera ili dramatska opera H. Prsela. Radnja se bazira na bici između Britanaca i Saksonaca. Opera sadrži pet činova sa pregršt likova. Interesantno je da su arije koje se pevaju dodeljene likovima koji imaju nadprirodne moći, dok su govorne uloge date „običnim likovima“. Naizmenično smenjivanje pevanja i naratorstva je i karakteristika semi-opere. Svita počinje Uvertirom i stavom „Air“ treći deo Arija „What Power art thou, who from below“ je scena iz III čina kada Kupid budi „Genija Zime“ (Cold Genius). Karakterističan način pevanja uz drhtavi glas soliste još upečatljivije opisuje trenutak u kome se bude duhovi zime. Poslednja numera u okviru ove svite i cele opere je Čakona sa naslovom „La grande dance“.
* * *
Dž. Fridrih Hendl (1685-1759) se 1706. godine preselio iz rodne severne Nemačke u Italiju. Jedan od razloga je bilo širenje njegovih saznanja o italijanskoj operi. Međutim, upravo te godine u Rimu papa Klement XI zabranjuje izvođenje opere. Taj događaj je doveo do toga da Handel nađe posao na mestu kompozitora isključivo duhovne muzike. Krajem 1707. godine na porudžbinu porodice Kolona i kardinala Karla Kolone ovaj dvadesetdvogodišnjak piše oratorijum Dixit Dominus. Delo je pisano na tekst preuzet iz delova Psalma broj 109.
Do tog doba Hendl se u Nemačkoj već pokazao kao majstor kontrapunkta, a u Italiji u svoj „zanat“ dodaje instrumentalne melodije u stilu Arhangela Korellija. Taj svoj novi italijanizovani stil primećuje se već na samom početku ovog oratorijuma. Orаtorijum je vokаlno-instrumentаlno delo većeg obimа, obično pisаno zа vokаlne soliste, hor i orkestаr. U njemu se prikаzuje određenа drаmskа rаdnjа, аli bez pomoći pozornice, tj. scenskog izvođenjа (to je njegovа glаvnа rаzlikа od opere). Orаtorijumi su u svom početku bili isključivo duhovni, аli kаsnije se čаk i u sve većem broju jаvljаju i svetovni orаtorijumi.
Dramatski kontrasti unutar i između stavova slikovito ilustruje i odnos između teksta i muzičkog toka: Cantus firmus – u dugačkim notnim vrednostima nasuprot „živih“melodijskih kretnji u ostalim glasovima karakteristični su za početni i zavšni stav. Pomenuti kontrast je u drugom stavu u elegantnom solu kontratenora (alta) da bi sledio treći stav - sopran solo - građen na ponovljenim figurama u triolama.
Drama se nastavlja u četvrtom i petom stavu u smenjivanju homofonije oštrijih hromatskih harmonijskih kretnji u sporom tempu naspram polifonije u brom tempu. Šesti stav pokazuje nesumnjivi uticaj Korelija i italijanskog stila; instrumentalni uvod sa prvim i drugim violinama nastavlja se sa solo glasovima koji se konstantno preklapaju da bi se kasnije kontrast dobio tutti horom i orkestrom sa istim odnosom među horskim glasovima kao u solo deonicama na početku stava. Sledi sedmi stav koji počinje sa fugatom koji se na odgovarajuć način „raspada“ na reči „ruinas“, zatim sledi deo sadrži najuzbudljivije pasaže ovog oratorijuma: niz akorada u istom slogu koji simbolizuju vojničku pobedu veoma podsećaju na Monteverdijev stil komponovanja. Završni stav, sadrži Cantus firmusu se ovog puta još izražajnije suprotstavljaju ostali glasovi bogatije figuracije u proširenoj i maestralno sprovedenoj fugi.
Pre Kragujevca, Veče baroka je priređeno u Čačku i Beogradu.
Komentara: 1
Жопорук
спасибо, прочитал на одном дыхании