Eksplanatorni skrining za Poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zaštita zdravlja održava se u Briselu 4. i 5. decembra. Srbija je nedavno počela sa primenom Zakona o zaštiti potrošača koji bi u odnosu na prethodne zakone trebalo da ima lakše sprovođenje u praksi.

Potrošači su mnogo bolje informisani o svojim pravima, dok je trgovcima je ostavljeno manje nedoumice i prostora za slobodno tumačenje određenih odredbi. Iako su neka bolja rešenja već vidljiva, za konkretnu ocenu od strane potrošača ipak treba više vremena, s obzirom da je sprovođenje počelo 21. septembra.

Zato je značajno što ćemo skriningom dobiti ocenu o tome koje oblasti Srbija institucionalno treba da reši u cilju zaštite pravne sigurnosti i zdravlja potrošača. Prevedeno, dobićemo preporuku za konkretne korake koje u cilju zaštite potrošača treba da sprovede država.

Delotvorni sistem organizovanja radi zaštite njihovih interesa osnovna su načela politike zaštite potrošača u Evropskoj uniji. Zajednička politika zaštite zdravlja ostvaruje se kroz unapređenje zdravlja i nadzor nad ostvarivanjem ciljeva zdravstvene politike.

Kontrola i nadzor područja zaštite potrošača omogućavaju veći stepen sigurnosti proizvoda, a time i bolju zaštitu zdravlja potrošača, kao i opšte unapređenje kvalitete života. Smanjuju se izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja ozleda i bolesti uzrokovanih korištenjem nesigurnih proizvoda. Razvoj sistema vansudskog rešavanja sporova na području zaštite potrošača rasterećuje sudove, a rad organizacija za zaštitu potrošača doprinosi jačanju uticaja potrošača na tržište.

Uključivanjem u Sistem brzog alarmiranja za razmjenu upozorenja i informacija o opasnim prehrambenim i neprehrambenim proizvodima (RASFF i RAPEX) podiže se opšti nivo sigurnosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenjem sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Potrošači Srbije pored prava na opštu sigurnost imaju i pravo na kvalitet. U ovoj oblasti postoji manjkavosti pogotovu kada su u pitanju davaoci usluga od opšteg ekonomskog interesa koji su manje-više i monopolisti na tržištu. Davaoci usluga kao što je struja, grejanje, voda, moraju da se naviknu na to da potrošačima polažu račune o kvalitetu isporučenih usluga. Tu odmah slede i obaveze javnih preduzeća prema odredbama zakona, koje se odnose na dostupnost usluga, posebno prema ugroženim potrošačima, na kvalitetniju komunikaciju sa građanima i bržem rešavanju reklamacija.

Izvor: apos.org.rs