(Simeon Marinković, Stilske igre, Kreativni centar, Beograd 2014)
Latinska izreka dulce cum utili suptilno proističe iz poslednjeg dela Simeona Marinkovića, Stilske igre. Nagrađena Marinkovićeva knjiga1 je ugodna, korisna, pozitivno začudna, igriva, interaktivna, budi čitalačku i stvaralačku kreativnost. Ona je koncipirana kao tema sa varijacijama - tačnije, ona je basna o gavranu i lisici u 66 varijanata2.
Krećući se od spoljašnjosti knjige ka njenoj unutrašnjosti, ne možemo, a da ne primetimo šarolike tvrde korice začudnog, vanformatskog, kvadratnog oblika. Vizuelne metafore, metonimije i singegdohe ilustratora Dušana Pavlića kontrapunktski čine Marinkovićeve tekstove još pitkijim, svarljivijim i razigranijim. Ovo je posebno vidljivo u „čulnim“ verzijama basne („Vizuelno i slikarski“, „Taktilno i gustativno“, „Mirisno“ (olfaktivno) i „Muzički“).
Metodička strana knjige pruža obilje mogućnosti: korelacionih, funkcionalno-stilskih, književnoteorijskih. Stilske igre mogu u nastavi predmeta Srpski jezik i književnost da pospeše radioničarski pristup i da utiču na stvaranje kreativnog nastavnika, koji podstiče učenike da divergentno misle. Na kreativnost naročito podstiču „korelacione“ varijacije („Naučno (biološki)“, „Istorijski“). Odlike funkcionalnih stilova, te poigravanje čitavim diskursima i govornim šablonima (govornim činovima) takođe se mogu problemski „uočavati“ u nekim verzijama („Vest u žutoj štampi“, „Vest u šumskim novinama“, „Pismo izdavača“, „Ispitiavanje“). Obrazovna uloga fusnota je takođe nezaobilazna. Mladi (i ostali) čitaoci će se kroz njih informisati o značenju pesničkih književnih vrsta rubaije, haikua, gazele, ode, himne, ditiramba, elegije, idile, ali i soneta, madrigala, balade i romanse.
Čitaočevu pažnju zaokuplja i drži pozitivna začudnost Stilskih igara. Raznovrsna očuđenja prisutna su kroz iskidanost asocijativnog teksta („Poruke“ i „Nervozno“), svesno izvrtanje fabule u svoj negativ („Neverovatno“), kao i eksperimentisanje sa gomilanjem fraza i složenica („Otmeno“). Neke varijacije su svesno disharmonično komponovane („Pogrdno“) ili namerno narativno zakomplikovane („Sumnjičavo“, „Neznanje“).
Igrovne aktivnosti, kao oblik realizovanja nastave, nalaze se u opoziciji prema klasičnom tipu časa, nekada pre svega zasnovanom na monološkoj i ređe dijaloškoj strukturi. Mozaično strukturiranje odgovora, dinamični časovi Srpskog jezika i književnosti sa brzim promenama aktivnosti, zahtevaju tekstove-fragmente u kojima se brzo uočavaju sličnosti i razlike. Tekst kao pripovedačka igračka u kojoj se menja narator vidljiv je u „Priči lisice Cecilije“ i u „Gavranovoj priči“. Prerušavanje, mimikrija je takođe igrovni postupak koji Marinković sprovodi u scenariju Stilskih igara. „Lisica i gavran“ se tako oblači u romantično, realistično, i simbolično ruho, odnosno prebacuje se u deskriptivni, rodoljubivi, ljubavni i refleksivni tonalitet.
Stilske igre su interaktivna knjiga. Ona se, kao postmodernistički artefakt, sa jedne strane može čitati od bilo kog svog dela, a sa druge, može se dopisivati. Ona je otvoreni entitet, što potvrđuju i predlozi autora za nova variranja na temu „Lisice i gavrana“ („Anegdota“, „Telegrafski“, „Đački žargon“, „Mali oglasi“, „Reklama“, „Iz dnevnika“, „Tajanstveno“ kao i pisanje basne o gavranu i lisici po treći put). Marinković nam, narušavanjem granice između čitaoca i autora, pokazuje na koji način kreativnost može biti protumačena deci.
Summa summarum, ova izuzetno komunikativna i koherentna knjiga, budi radoznalost, omogućava jak kreativni doživljaj, razvija čitalačku domišljatost i stvaralačku imaginaciju. Ukazivanjem na stilske potencijale teksta formalnim i sadržinskim obrascima i transformacijama od varijante do varijante, autor nam implicitno daje uputstva u kojim pravcima može da se razigrava maštovitost pisaca u nastajanju. Eksperimentalni varijacioni iskoraci i kreativna kombinatoričnost Marinkovićeve knjige nam pokazuju da, kada je reč o stilističkim igrama, igrivosti nema kraja.
----------------------------------
1 Stilske igre Simeona Marinkovića, zajedno sa Cipelom na kraj sveta, Dejana Aleksića, obe u izdanju Kreativnog centra, knjige su koje su dobile nagradu „Politikinog zabavnika“ za najbolje književno delo za mlade objavljeno u 2014. godini.
2 Postoji jaka analoška linija između Stilskih igara Simeona Marinkovića i Stilskih vežbi Rejmona Kenoa. Obe su identično koncipirane kao zbirka raznovrsnih stilskih variranja osnovne teme. Glavna razlika između ove dve knjige leži u tome što Marinković koristi predložak (basna „Lisica i gavran“) koji je sastavni deo nastavnog plana i programa drugog razreda predmeta Srpski jezik i književnost. Keno, na drugoj strani, nudi svoj predložak, crticu „Beleška“ i obilje varijacija koje se, zbog radikalnih jezičkih eksperimenata ne mogu funkcionalno primeniti u nastavi („Apereze“, „Apokope“, „Permutacije po grupama od dva, tri, četiri i pet slova“ itd.).
dr Vladimir B. Perić
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0