KRAGUJEVAČKA KNJIGA NEDELJE
Kompleks fabrike oružja u Kragujevcu predstavlja jednu od najranijih industrijskih celina u Srbiji XIX veka. Podignuta u cilju omogućavanja veće vojne moći srpske države, kragujevačka fabrika je predstavljala ogledalo razvoja i uspona Srbije. Zato su objekti, podizani za potrebe rada i uprave fabrikom, izgrađivani prema najaktuelnijim tokovima industrijske arhitekture i vizuelno iskazivali status i ugled države. Istorijski značaj kragujevačke fabrike oružja ukazuje na važnost štampanja monografske studije o njoj.
Sadržaj ovog dela čini jedinstvenu celinu priče o nastanku prvog industrijskog kompleksa na Balkanu. Autori na interesantan način prikazuju Kragujevac sa vladarima iz obe srpske dinastije, Obrenovićima i Karađorđevićima – kada je grad favorizovan politički i ekonomski, što je dovelo do opšteg civilizacijskog razvoja, koliko samog Kragujevca, toliko i prve vazalne, a nakon Berlinskog kongresa, i nezavisne Kneževine Srbije.
Tako saznajemo da elita države koja je nastajala shvata da Topolivnica postaje balkanski pijemont, ne samo za srpski nacionalni korpus, već i za druge slovenske narode, i ulaže velika finansijska sredstva u njen razvoj, ali i u obrazovanje i socijalni status zaposlenih koji postaju stožer razvoja cele privrede Kneževine Srbije.
U tom industrijskom procvatu nastaju i dela arhitektonske baštine, prvenstveno kao namenske građevine, ali i kao preokret koji omogućava ulazak evropskih akademskih postulata u naš vekovno začauren orijentalni stil gradnje. Ono što čini celinom objekte nastajale u dužem vremenskom razdoblju jeste dosledno sproveden postupak u kome su sadržana dva osnovna načela: utilitarizam i estetika, odnosno stilska obrada.
Retki i dragoceni primeri industrijske, namenske arhitekture druge polovine XIX veka obiliju umetničkom primenom dekorativnih elemenata na fasadama, dok je za unutrašnjost primenjen princip hale kao savremeno rešenje radnog prostora.
Objekte s početka XX veka karakterišu stilska opredeljenja u graditeljstvu, karakteristična za Novo doba. Eklektizam sa elementima neoklasicizma, čak i secesije, u izboru dekorativnih elemenata, predstavlja umetnički pečat na fasadama ovih zdanja.
Retko koji grad kao Kragujevac ima tu privilegiju da u samom gradskom jezgru čuva jedinstvene fabričke komplekse iz XIX veka odakle je potekla industrijalizacija moderne Srbije i Balkana. Ceo ovaj osvrt na baštinu jednog industrijskog kompleksa predstavlja osvrt na naše korene, ali i poziv na očuvanje prošlosti.
Izdavači: Zavod za zaštitu spomenika kulture - Kragujevac, Ministarstvo kulture Republike Srbije, 2005
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje
NARODNA BIBLIOTEKA SAJT, FB STRANA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0