„On, koji je bio ubeđen da je važnost stvari samo u emociji s kojom gledamo svet, zaplaka. Posmatrao je svoje suze kako lagano klize. Koliko je vekova bilo potrebno čoveku pre nego što je dobio tako jasnu, čistu i vernu sliku sebe.“
Ogledala Žerara de Kortansa (Geopoetika: Beograd, 2012), istorijski su roman čija je radnja smeštena u XVII vek na prostor jednog francuskog i jednog italijanskog grada, Valonja i Venecije. Vremenski i prostorno precizno određen, ovaj roman nosi jasan istorijski, društveni i politički kontekst – vladavina Luja XIV, apsolutizam, ucenjivanje i pretnje od strane vlasti, beda i siromaštvo u narodu, porazi na bojnim poljima... Glavni junak Nikola d`Asan, baron od Valonja, kao sin bivšeg vlasnika staklare, biće upleten u beskrupuloznu borbu za tehnološki progres i prevlast između dve zemlje, Italije i Francuske – prevlast u izradi ogledala.
Roman počinje biblijskom predstavom – studena zimska noć, 6. januar 1665. godine, tri stranca sa tri male zaprege ulaze u Valonj, ne znajući ništa o tovaru koji nose iz Venecije, osim da je lomljiv i dragocen. Umesto tamjana i zlata za darivanje tek rođenog Hrista, oni dopremaju ogledala, prokrijumčarena preko svih granica jer je njihov uvoz u Francusku bio strogo zabranjen. Ogledala dopremaju Nikoli d`Asanu koji ostatke nasleđenog bogatstva troši na plemenitu lepotu te zabranjene robe, rizikujući time i sopstveni život. Lepota ogledala, Nikoli d`Asanu, čoveku teške naravi, izaziva suze („Obred se morao obaviti u tišini i samoći. Ogledalo, razmotano kao mumija, pojavilo se u punom sjaju, veličanstveno u ramu od izrezbarenog retkog drveta...“). Ali, njegova radost ne traje dugo, on biva uhapšen i ucenjen da, umesto u tamnicu, potpomogne vlasti da unapredi proizvodnju ogledala i pobedi konkurentnu Italiju, tako što će putovati u Veneciju i dovoditi njihove radnike staklare. Tako se radnja romana odvija na proputovanjima između dva grada... Glavni junak, nejasnog porekla, odrastao bez majke, sa pričom o njenoj smrti i nestalom bratu blizancu, čovek nesigurnog emotivnog sklopa, mučen stalnim osećajem neispunjenosti i praznine, polazi na ovaj put kako bi pronašao sebe...
Tako se istorijski okvir romana sužava na porodični i emotivni i stavlja čoveka i njegov svet u središte svih dešavanja. Događaji koji slede, brojne nezgode, uhođenje, zastrašivanje, kućni pritvor, prate odmotavanje klupka porodične tajne i dovode glavnog junaka do istine, prijateljstva i ljubavi: „Tragao je za jednom čudnovatom sanjarijom. Pa ipak, na kraju putešestvija, morao je priznati, upravo mu je laž omogućila da pronađe istinu.“
Bojana Krstić-Mihajlović
Preporuke za čitanje - Kragujevačko čitalište, broj 39
NARODNA BIBLIOTEKA SAJT, FB STRANA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0