Kada autor pesme u naletu inspiracije stvara svoje malo umetničko delo, on nastoji da svaki njen detalj bude savršeno uklopljen u veće celine, poput albuma, ili pak uzima u obzir potencijalne aranžmane koji bi bili adekvatni za pesmu.
Sigurno je da vole sve što su stvorili, međutim, poneka pesma provukla se kao ne baš omiljena, a kako su godine prolazile, te su pesme njihove tvorce samo još više mučile. Najgori deo priče je što su one, za svoje autore možda bile nesavršene, ali za publiku one su neprevaziđeni hitovi.
RADIOHEAD – CREEP Zvali su je i crap.
LORDE – ROYALS Autorka je smatrala da nakon što je čula mnoge obrade svoje pesme, originalna verzija joj sada zvuči kao zvuk zvona na starom "nokija" telefonu.
REM – SHINY HAPPY PEOPLE Izdavač je tražio pesmu koja će dobro zvučati na radiju, napisali su je u nadi da će ih momentalno odbiti.
THE WHO – PINBALL WIZARD Pit Taunzend je rekao da je to najnespretnija pesma koju je ikada napisao.
THE SMITHS – WHAT DIFFERENCE DOES IT MAKE? Morisi je izjavio da mu je zbog pesme "blago neprijatno".
PULP – COMMON PEOPLE Bubnjar Nik Benks smatrao je pesmu "gomilom gluposti", dok ga ostatak benda nije razuverio.
PRETENDERS – BRASS IN POCKET Krisi Hajnd je svojim producentima rekla da pesmu mogu da objave "samo preko nje mrtve".
FRANK SINATRA – STRANGERS IN THE NIGHT Autor je za pesmu rekao: "najgora pesma koju sam ikada čuo".
THE BEATLES – WHEN I’M SIXTY-FOUR Lenon ju je opisao kao "muzika za babe".
LED ZEPPELIN – STAIRWAY TO HEAVEN Robert Plant je rekao da je to "prokleta pesma za svadbe".
Komentara: 0