Strpati jednu bogatu istoriju, kulturu, tradiciju na jednu stranicu je kao začiniti jedno jelo svim mogućim mirođijama, ne vodeći računa o ukusu te hrane. U to se čak ni Vikipedija nije upustila!

No, ne samo što bi ta hrana bila verovatno neukusna, narugali bi se vrsnim majstorima, piscima i istaživačima koji su dobar deo svog života, odricanja i truda uložili u pokušaju da nam opišu, približe razumevanju takvo bogatstvo jedne zemlje.

Tek da vam zagolicam interesovanje, maštu, istaživački duh spomenuću nešto od toga, onako nabacano i bez ikakvog reda, kao na primer: prvi homosapiens na putu za bliski istok, jedno od najstarijih pisma na svetu, kraljica Sabe i kralj Solomon, sveti kovčeg, rastafari, Haile Selasije, kafa, lav, itd, itd. Nema potrebe da dalje izmišljam toplu vodu kad su to naširoko i nadugačko opisali razni svetski istoričari, pisci Biblije, Kurana i Tore, neki Gram Henkok, Meredit, Bob Marli, itd, itd... Vala i njih ima podosta. Ima i onih što su deset sedmica bili tamo i raspisali se pravo. A, ako vam se baš ništa od toga ne da ili ne svidi, gledajte slike - ponekad stvarno više govore od svega napisanog.

Nego, moja se mašta i interesovanje u poslednje vreme pali na jedan oglas renomiranog međunarodnog univerziteta koji ovako nešto ide (nekud): „Budite inovativni i pronađite rešenje svetskog problema sirotinje. Za nagradu dobijete našu stipendiju.“

Ali oni to sasvim ozbiljno! Pa rekoh da se prijavim, ako ništa drugo uboli su da postoji problem, ostalo im božeoprosti, ne znaju šta misle. Ali ne bih ja da budem student, prošlo me to, ja bih da zadam zadatak Proki Pronalazaču sa tematikom Etiopije.

I opet onako nabacam pojmove problematike: voda, suša, glad, bolest, grad, infrastruktura, diktatura, ljudska prava (šta mu to dođe), Kina, itd, itd. Ali, biće bolje, ekonomija sve bolja, bruto domaći proizvod sve gori, eno u Adisu se zida čak i podzemno.

I sad još malo statistike, brojeva i procenata da nam Proka uverljiv bude: 14 reka (uključujući Nil), korist jedva 1% za struju, i nategnutih 1,5% za navodnjavanje; dva biliona američkih dolara neto humanitarne pomoći; slavno 174 mesto na listi od 187 najnerazvijenih zemalja sveta...

Ali ne bežite ljudi van zemlje, bežite u svoje gradove!

Proko, hoćeš kafu, potrajaće ovo?

I nemoj slučajno da svoj izum objaviš u nekom nezavisnom časspisu u Etiopiji jer prvo to ne postoji, a i da ga izmisliš, možeš samo da dobiješ batine od vlasti. Eto, ja rekla!

Pa kad, moj pronalazaču, ukapiraš da samo prodaješ maglu u vreći, onda možda i ukapiraš problematiku, mada je i za napredne vanzemaljce to viša matematika. Ne kontaju oni kako se tamo bosonogo hoda satima do vode, kad ima vode! I odakle su ovi gradski političari i gospoda došla? I gde će s tom gradskom sirotinjom koja je navrla u grad po neki bolji život? I je l’ sve to za stvarno, ili je to neka loša režija boljeg sutra?

Kažu biće bolje. Sklonićemo sirotinju ispod zemlje, na stanice supermoderne gradske željeznice, nestaće i gužve u saobraćaju, tih prastarih ruskih lada i izdrndanih kombija nakrcanih tom sirotinjom, postaćeme središte Afričke Unije i pokazati svetu ko smo i šta smo! Ruralno?

Ma daj, to ne postoji.

Ah, moja Afriko, moja drugo i tugo!

Kad ta voda nema svoje cevi da se razgrana, poplaviće voda sa podzemnih stanica, nahrliće bujica sirotinje i ispuniti te vreće pune magle vodom života.

Do tada će neki Proka Pronalazač da izmišlja toplu vodu za neku tamo stipendiju dok je ovoj Zemlji voda već do grla došla...ovako ili onako.

Nataša 

GALERIJA ETIOPIJA 2014