Da li je litijum šansa? "Ako ćemo da se razvijamo, treba da koristimo potencijale sa svim faktorima koji umanjuju rizik"
Odgovarajući na pitanje da li je litijum šansa za Srbiju, Dubravka Đedović je rekla da Srbija ima sreću što leži na rezervama jednog jako bitnog minerala koji je neophodan za obnovljive izvore, koji su u fokusu celog sveta.
“MIslim da Srbija treba da razmotri kako može taj potencijal da iskoristi. Moje je da sagledam, da razmotrim, da vidim šta je urađeno, šta nije i zašto nije. Ali, kako da kažem, sve zemlje koje imaju neki prirodni resurs, a ne iskorišćavaju ga, na gubitku su”, rekla je ona.
Navodi da nema nijednog korišćenja prirodnog resursa koje nije bezopasno za životnu sredinu, ali kaže da je samo pitanje koje će mere da budu preduzete da se rizici umanje.
“Ako ćemo da se razvijamo i da radimo da imamo bolje uslove života za građane, privredu, bolje plate, ona treba da koristimo potencijale, ali sa svim faktorima koji mogu da minimalizuju rizike, i da ih učine prihvatljivim ako mogu”, rekla je Đedović.
Dubravka Đedović Ministarka rudarstva i energetike
Rođena je 6. novembra 1978. u Beogradu. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Bankarstvo i finansije, a magistrirala u oblasti međunarodne ekonomije i menadžmenta na SDA Bocconi Univerzitetu u Milanu. Pohađala je i master nastavu menadžmenta i upravljanja na Anderson školi menadžmenta pri UCLA u Los Anđelesu.
Na poziciju ministra u Vladi Republike Srbije dolazi sa funkcije člana Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke za poslove sa privredom i investiciono bankarstvo.
Na mesto člana Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke došla je u decembru 2021. godine sa pozicije direktorke Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, najveće multilateralne finansijske institucije na svetu i jednog od najvećih kreditora zemalja Zapadnog Balkana.
EIB je u periodu od 2016. godine postao i član Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Saveta stranih investitora (FIC).
Pre karijere u EIB-u, radila je u medijima kao televizijski producent za televizijsku kuću CNN International, pokrivajući, između ostalog, rat u Avganistanu 2001. godine i građanski rat u Makedoniji 2002. godine.
Objavila je nekoliko naučnih radova na temu javno-privatnih partnerstva.
13. novembar 2021. - Važno je da unapred razmišljamo o klimatskim promenama i da na vreme koristimo cegere, gasimo svetlo, razvrstavamo otpad, i produžimo život svemu što koristimo... ali, to na žalost nije dovoljno. Potrebno je da mislimo šire, dalje i mudrije. Moramo da iskoristimo šansu za čistiji vazduh i oslobodimo se fosilnih goriva. Deo rešenja, koji nam u tome može pomoći je litijum. U suprotnom, život bez štetnih gasova neće biti moguć.
11. oktobar 2021. - Automobili sa pogonom na fosilna goriva se nalaze na drugom mestu zagađivača po emisiji CO2. Jedan od načina da uživamo u zdravijem vazduhu jeste da te automobile zamenimo električnim vozilima. Kod nas u Srbiji, u dolini Jadra, nalazi se veoma značajno ležište litijuma, elementa neophodnog za elektrifikaciju vozila. Bez litijuma, teško ćemo moći da ostvarimo važan cilj – da svet bude mesto sa nultom emisijom CO2.
2. oktobar 2021. - Litijum je jedan o ključnih faktora za povećanje upotrebe električnih vozila u Evropi. Sa odgovornim pristupom razvoju projekta „Jadar“, Srbija može da bude lider transformacije ka zelenoj budućnosti.
Iz arhive PPNS
23. jun 2021. - Uzimajući u obzir kritička razmatranja projekta „Jadar”, onako kako je koncipiran i predstavljen u dostupnim dokumentima, uočljivo je da investitor i projektanti nisu sagledali svu kompleksnost socijalnih i ekoloških problema i opasnosti do kojih bi dovelo otvaranje rudnika. Činjenice i zapažanja izneta u ovom dopisu argumentovano ukazuju na mnoge nedorečenosti Projekta i načina rešavanja velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu ovog dela Srbije, ukoliko bi došlo do njegove realizacije. U tom smislu, iz dobronamerno iznetih kritičkih stavova jasno proizlazi da bi projekat „Jadar” trebalo ozbiljno preispitati i izložiti novoj proceni ekonomske i ekološke opravdanosti i celishodnosti, kako za državu tako i za – dugoročno gledano – lokalno-regionalno stanovništvo, što je u ovom slučaju najvažnije za donošenje valjane i pravedne odluke u vezi predloženog projekta.
Iz indikatora 5 "Zagađenje uključujući rizike po hranu" saznajemo da je na Zapadnom Balkanu prijavljeno ukupno 2.735 kontaminiranih lokacija. Međutim, opšti konsenzus je da je ovo nedovoljno procenjeno. Ovo je rezultat rudarskih i industrijskih aktivnosti i, u manjoj meri, poljoprivredne prakse.
Zapadni Balkan ima ukupno 2.735 kontaminiranih lokacija usled rudarskih i industrijskih aktivnosti.
Zbornik "Projekat Jadar – šta je poznato?", predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 1. marta, sadrži izlaganja i radove učesnika istoimenog naučno-stručnog skupa održanog 6. i 7. maja 2021. godine u SANU. U zborniku su i prilozi predstavnika udruženja građana i relevantna prepiska koju su članovi Organizacionog odbora skupa razmenili sa predstavnicima vlasti.
Na promociji zbornika govorili su akademici: Vladimir S. Kostić, predsednik SANU,Slobodan Vukosavić, Vladimir Stevanović, Bogdan Šolaja, Velimir R. Radmilović i advokat Sreten Đorđević.
Komentara: 0