Javna uprava po meri građana jedan od ciljeva strateškog dokumenta razvoja grada

Javna rasprava o Nacrtu plana razvoja grada Kragujevca za period 2021 – 2031. godine trajaće do 11. oktobra. Nakon prezentacija za obrazovnu zajednicu i privrednike na teritoriji grada Kragujevca, održana je  javna prezentacija dokumenta za civilni sektor i udruženja građana.

Prezentaciji su u ime grada prisustvovali Sanja Tucaković, članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu, dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu, Stefan Nikezić, član GV za unapređenje i zaštitu životne sredine i Predrag Stevović, član GV za sport. Pored predstavnika nevladinih organizacija i udruženja, prezentaciji je prisustvovala Ana Radojević, energetski menadžer grada Kragujevca.

- Održavanjem javnih prezentacija strateških dokumenata grada ispunjavamo peti razvojni prioritet a to je javna uprava po meri građana. Jedan od ciljeva jeste povećanje transparentnosti rada javne uprave, povećanje učešća privrede, građana, nevladinih organizacija i udruženja u odlučivanju jer svi zajedno učestvujemo u kreiranju budućnosti grada Kragujevca, istakla je Sanja Tucaković, članica GV.

U naredne tri godine, podsetila je Tucaković, ciljevi su povećanje efikasnosti Gradske uprave, povećanje učešća građana u radu, planiranju i donošenju odluka razvoja grada Kragujevca, uvođenje novih softvera, novih alata i mehanizama za interaktivan odnos sa građanima i niz drugih mera.

- Učešćem u javnoj prezentaciji očekujemo da svaki od učesnika idejama i primedbama da svoj doprinos, jer je svaka sugestija dobrodošla a sve objektivne ćemo i ispuniti, rekla je Sanja Tucaković, članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu.

Prema rečima dr Damnjanović, u oblasti socijalne zaštite prioritet i jedna od kapitalnih investicija je rekonstrukcija i adaptacija Centra za socijalni rad za čiju realizaciju u vrednosti od oko 900 hiljada evra se, preko Kancelarije za javna ulaganja, očekuje finansijska podrška Vlade RS. U oblasti zdravstvene zaštite je nekoliko prioriteta, u planu održivog razvoja, pre svega, adaptacija i rekontrukcija Kliničkog centra Kragujevac, zatim adaptacija i rekonstrukcija Centra za transfuziologiju, unapređenje sistema zdravstvene zaštite na primarnom nivou kroz izgradnju dečijeg dispanzera i studentske poliklinike pored Opšte bolnice.

- Javna prezentacija je prilika da se čuju potrebe udruženja, civilnog sektora u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, tim pre što je u završnoj fazi izrada strateškog dokumenta Strategija razvoja u sistemu socijalne zaštite, istakla je dr Damnjanović.

- Prvi i osnovni zadatak, kada je reč o ekologiji i zaštiti životne sredine, istakao je Stefan Nikezić, član Gradskog veća, jeste gradska toplana i prelazak kotlova sa uglja na gas, rešavanje pepelišta, kao i saniranje stare deponije u Jovanovcu i nova regionalna deponija sa spalionicom u Vitlištu. Pored toga je postrojenje za preradu otpadnih voda u Kragujevcu i Stragarima kao i Severna obilaznica, koja ne samo da će rasteretiti saobraćaj u gradu već će i smanjiti zagađenje vazduha, istakao je on. Grad Kragujevac je u cilju unapređenja i zaštite životne sredine, izgradio zelenu garažu a doneto je i niz odluka koji se tiču zaštite životne sredine i smanjenja zagađenosti vazduha u gradu. U planu je donošenje novih odluka i sve to radi dobijanja statusa Kragujevca kao ’’zelenog grada’’. Smatram da je veoma bitno da se taj pojam nađe u Planu razvoja grada za period 2021 -2031 i svakom narednom dok se ne postignu ciljevi a Kragujevac ima dobre predispozicije, zaključio je Nikezić.

Trećom javnom raspravom je zaokruženo učešće građana, institucija, privrede i nevladinog sektora u stvaranju zajedničkog dokumenta za kreiranje budućnosti grada Kragujevca. Javna rasprava će trajati do 11. oktobra a osam dana nakon njenog završetka biće sublimirani rezultati diskusija i izveštaji koji će korigovati nacrt dokumenta i do kraja oktobra će biti predat Skupštini grada na usvajanje.

RTK, 10 minuta: Prezentacija o Nacrtu Plana razvoja grada za udruženja građana

U okviru javne rasprave o Nacrtu plana razvoja grada Kragujevca u narednih deset godina, organizovana je treća po redu javna prezentacija namenjena udruženjima građana.

Govorilo se, između ostalog, o projektima koji će biti realizovani u oblasti socijalne i zaštite životne sredine.

Planom razvoja grada Kragujevca u narednih deset godina definisano je pet razvojnih prioriteta.

Među njima su i javne usluge po meri građana, odnosno transparentniji rad javne uprave i veće učešće građana u procesima planiranja.

U oblasti socijalne zaštite prioritet i jedna od kapitalnih investicija je rekonstrukcija Centra za socijalni rad „Solidarnost“, za šta je potrebno 900.000 evra.

Grad Kragujevac očekuju važni projekti koji se tiču zaštite životne sredine.

Za njihovu realizaciju neophodno je stvoriti uslove za održivo upravljanje otpadnim vodama, unaprediti energetsku efikasnost i povećati korišćenje obnovljivih izvora energije.

U javnoj raspravi mogu da učestvuju svi zainteresovani, a danas su to bili predstavnici organizacija civilnog društva.

Kragujevac je jedini veliki grad u Srbiji koji je po novoj metodologiji izradio Nacrt plana razvoja u narednih deset godina.

U planu su veliki infrastrukturni projekti iz različitih oblasti.

Nakon usvajanja ovog dokumenta na nekoj od predstojećih sednica Skupštine grada, počeće i njegova primena.

Izveštava novinar RTK Zorica Savić Ranković.

Prilog: Obrazac za komentare i sugestije

Predloge slati na: javnaraspravakg@kg.org.rs i officekg@redasp.rs.

Izvori: Grad Kragujevac; TV Kragujevac


DEO PRIMEDBI I SUGESTIJA - UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI (PPNS)

NA NIVOU PRIORITETNIH CILJEVA I MERA

• 1.2.2 Promocija i unapređenje turističke ponude - Planiranje i investiranje u očuvanje i revitalizaciju određenih lokacija (Arsenal, Bešnjaja, Žeželj, Košutnjak, Trmbas, muzeji...)
• 2.3.5. Rekonstrukcija i izgradnja parkova i dečjih igrališta - Jedna od prioritetnih aktivnosti u narednom planskom periodu je izgradnja novog parka na devastiranom gradskom izletištu Košutnjak
• 1.2.2. Promocija i unapređenje turističke ponude - Izrada elaborata za razvoj botaničke bašte, formiranje akvarijuma, revitalizaciju izletišta Košutnjak i Bešnjaja kao turističkih lokaliteta
• 2.3.5. Rekonstrukcija i izgradnja parkova i dečjih igrališta; 44. Košutnjak – gradsko izletište, prva faza

PPNS: Pridodati obnovu Žeželja i Trmbasa rekonstrukciji Bešnjaje i Košutnjaka kako bi sve četiri zelene oaze sa desne obale Lepenice oživele i obogatile turističku ponudu grada, kako za goste, tako i za same Kragujevčane – u skladu sa vizijom Kragujevca kao "zelenog grada" čija je čitava teritorija ravnomerno razvijena.

^{ARHIVA PPNS: KRAGUJEVAC IZRAĐUJE PLAN DETALJNE REGULACIJE BEŠNJAJE}

• Prioritet II - Infrastruktura u gradskom i seoskom području; 2.1. Osavremeniti postojeće energetske kapacitete grada Kragujevca; Kvalitet vazduha; Doprinos realizaciji ciljeva održivog razvoja

PPNS: Dodati: 2.1.4. Unaprediti merenja kvaliteta vazduha. Hitno omogućiti nabavku instrumenata i njihovo povezivanje sa centralnim softverom radi prijema, obrade i prikaza rezultata, za korišćenje automatske metode i prikazivanje rezultata merenja kvaliteta vazduha na teritoriji Kragujevca u realnom vremenu.

Za merenje suspendovanih čestica PM10 i PM2,5 na teritoriji lokalnih samouprava Srbije koriste se gravimetrijska metoda (kao u Kragujevcu) i automatska. Na državnom sajtu Amskv.sepa.gov.rs se nalazi objedinjen prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, ali nema podataka o prisustvu suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 u Kragujevcu, za razliku od većeg broja gradova i opština sa kompletnim podacima. Te čestice ulaze u Kriterijum za ocenjivanje koncentracija zagađujućih materija po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji (2019) koji prikazuje validne rezultate, za razliku od satnih vrednosti prikazanih na Amskv.sepa.gov.rs koje su preliminarne i neverifikovane, potvrđuje da prisustvo suspendovanih čestica PM2,5 ukazuje na prisutno zagađenje u Kragujevcu, kao i da značajno zagađenje suspendovanim česticama PM10 postoji na svim mernim mestima, osim u Zrenjaninu.

Indeks Common Air Quality Index (CAQI), kojim se rukovodi SEPA, ima indeks po satu - sa utvrđenim vrednostima, uz dnevni i godišnji indeks. Tako je indeks za ocenu kvaliteta vazduha 90-180 po satu za suspendovane čestice PM10 - visoko zagađenje, a >180 - veoma visoko zagađenje; za suspendovane čestice PM2,5 indeks 55-110 je visoko zagađenje, a >180 - takođe veoma visoko zagađenje.

Otuda je neutemeljen opis Kvaliteta vazduha iz ovog plana: "Ova kontrola podrazumeva redovno, kontinuirano praćenje osnovnih zagađujućih materija koje su zakonski propisane. Kvalitet vazduha u Kragujevcu je na zadovoljavajućem nivou za većinu posmatranih parametara, osim za parametar ukupne taložne materije".

• 2.1.1. Rekonstrukcija centralne kotlarnice, matične lokacije „Zastava“

PPNS: Navesti i sanaciju deponije pepela uz ovu rekontrukciju jer je i to uzrok "znatnog zagađenja vazduha", a deo je zajma EBRD-a (druga tranša). Time je dopunjena i javna prezentacija Plana kvaliteta vazduha u Kragujevcu, čime je prekinuta ranija loša prakse izostavljanja tog problema (primer iz 2017: Konkursna dokumentacija Energetike).

^{ARHIVA PPNS: ENERGETIKA (KRAGUJEVAC) - IZ UGLA POTROŠAČA (VIDEO)}

• 2.2.3. Izgradnja nove i rekonstrukcija postojeće gradske putne infrastrukture i objekata; Mera 26. Rekonstrukcija ulica u gradskom području u okviru rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže

PPNS: Uvrstiti (naći ispravnu formulaciju) da izgradnja ulica podrazumeva i obavezne trotoare. Možda se podrazumevaju, ali nisu navedeni. Previše je ulica sa delimično urađenim trotoarima ili sasvim bez njih (uzmimo za primer relaciju O. Š Vuk Karadžić-crkva Sv. Kneza Lazara, ulice Čegarska i Tihomira Vuksanovića), gde se ugrožava bezbednost građana, posebno dece i starijih, a ovo je još naglašenije kada ima i nepropisnog parkiranja, što dovodi do nužnog hodanja po kolovozu.

• 2.2.4. Izgradnja nove i rekonstrukcija postojeće putne infrastrukture na seoskom području

PPNS: Unaprediti zaštitu životne sredine obezbeđivanjem kontejnera, korpi za smeće i pojačati odnošenje smeća, tj. uvesti tamo gde ga nema - posebno na seoskom području i prigradu.

• 2.3.3. Rekonstrukcija 4 postojeća gradska groblja i izgradnja jednog novog

PPNS: Rešiti i statuse brojnijih, mesnih grobalja, koja nisu pomenuta u Planu. Četiri groblja: Varoško, Palilulsko, Bozman i Sušičko (kao i najavljeni Debeljak) su iz sektora JKP Šumadija i neupitna je potreba za rekonstrukcija i izgradnjom. Prema Odluci o sahranjivanju i grobljima iz 2017. godine ima ih 17 na teritoriji Grada (nalaze se u zahvatu GUP-a) i još 51 van GUP-a. Iz istraživanja koje smo objavili, a tiče se grobalja u MZ Beloševac i Ilićevo, zaključili smo da su zajednički problemi: oskudna oprema MZ, prazna kasa, čvrsti birokratski čvorovi, što ih kao organe vlasti čini krajnje neefikasnim u borbi sa komunalnim neredom. Za red je neophodna primena nadzora i kaznenih odredbi pomenute Odluke.

• 2.3. Unaprediti sistem komunalne infrastrukture; 2.3.4. Rekonstrukcija postojećih zelenih pijaca i izgradnja novih

PPNS: Konkretizovati - koje pijace. Navedena je Mera 43. Rekonstrukcija zelene pijace, čiji je nosilac projekta JKP Šumadija, a okvirna vrednost 2.650.000. Koje još pijace? Sugestija: pijaca u Bresnici neadekvatna, mala, povrh svega pod nagibom.

• 2.3.5. Rekonstrukcija i izgradnja parkova i dečjih igrališta

PPNS: Uvesti obavezan monitoring igrališta, redovni nadzor za utvrđivanje jesu li u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti dečjih igrališta koji se primenjuje od 19. juna 2019. godine. Dečje igralište mora da ispuni bitne zahteve za zaštitu zdravlja i bezbednosti koji se odnose na projektovanje i postavljanje dečjih igrališta, kao i opremu i površinu za ublažavanje udara ("Dečja igrališta ne moraju da postoje, ali moraju biti bezbedna za našu decu" - Zoran Bakić, predsednik Posebne radne grupe za izradu Pravilnika - Sektor za kvalitet i bezbednost proizvoda, Ministarstvo privrede RS, decembar 2018).

• 3.2.3. Obezbeđivanje smeštaja u obdaništima za svu decu predškolskog obrazovanja na teritoriji Grada

PPNS: Planirati uređenije Metino Brdo. U ovoj meri se pominje Metino Brdo, ali to je i jedini pomen u merama. Pošto je u junu objavljen Nacrt plana izmene i dopune plana generalne regulacije "Naselja Metino brdo i Bresnica" u Kragujevcu uz ulicu Teslina, u interesu građana tog kraja bilo bi da se, sem obdaništa, planiraju i uređenije zelene površine, navedeno pod 1.5.4. u Nacrtu. Izdvajamo:

• "Prisutan je nedostatak drvoreda duž saobraćajnica".
• "Jedina javna zelena površina je park Metino brdo, koji predstavlja prostranu zelenu površinu, koja u velikom procentu nije realizovana. Započeto je uređenje u delu spomenika u okviru partera, ali je ostatak površine neuređen, bez elemenata mobilijara i odgovarajuće vegetacije".

Uređenije Metino Brdo bilo bi u funkciji i planiranog obdaništa.

Uz to, prilika je da se najpre nađe u Planu, a onda do 2031. i ostvari bar deo ciljeva izrade plana (1.6), kao što su:
         - Izgradnja lokalnog sportskog centra sa ciljem da se objedine kapaciteti naselja Metino brdo i Bresnica, kao i da se obezbede dovoljni kapaciteti posebno zbog izmeštanja stadiona ’’Slavija’’ u Bresnici.
         - Preraspodela parkovskih površina kroz formiranje nove parkovske površine u bloku uz postojeći Dom zdravlja.

• 4.1.3. Zatvaranje deponije za jalovinu i uklanjanje divljih deponija

PPNS: Planirati monitoring i u ovoj oblasti, i zbog deponija i zbog jalovine.

1) Divlje deponije

Utvrditi tačan broj divljih deponija. U Planu piše: „Procena je da trenutno na teritoriji Grada Kragujevca postoje 4 veće divlje deponije i više desetina manjih (oko 50-ak)“. Najblaže rečeno, upitna je procena – na osnovu čega je doneta? Uvidom u obrazac za divlje deponije za 2020. godinu koji je JKP Šumadija dostavilo Agenciji za zaštitu životne sredine 31. marta, saznajemo da su te četiri deponije: Erdeč (jedna površina smetlišta), Korman (četiri površine), Kragujevac, grad (sedam površina) i Maršić (jedna površina).

Međutim, rezultati "Istraživanja lokalnih samouprava o procesu donošenja i primene odluka o upravljanju otpadom" iz 2012. godine, prvog i poslednjeg ove vrste za Kragujevac, pokazali su da su na teritoriji Grada Kragujevca postojale 152 divlje deponije koje su zahvatale oko 336ha zemlje. Iste godine, objavljen je Lokalni plan upravljanja otpadom (LPUO) koji sadrži sledeću procenu: „Ukupna količina otpada odloženog na 242 različite lokacije divljih deponija iznosi oko 22.000m³, pri čemu je ukupno degradirano više od 5ha zemljišta. Gde je Kragujevac tačno u ovom raskoraku između 4, 152 i 242?

2) Jalovina

Jalovina se pominje u meri 4.1.3. („U narednom planskom periodu je palnirano zatvaranje i rekultivacija deponije za jalovinu“), ali se očito odnosi na Jovanovac (kao Prioritetni cilj 4.1, u okviru Prioritet 4. - Zaštita životne sredine), ne navode se Stragari. Ovog naselja ima u Meri 4.1.4. Izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda sa izgradnjom nove i rekonstrukcijom postojeće kanalizacione mreže, kao i u Meri 2.2.4. Izgradnja nove i rekonstrukcija postojeće putne infrastrukture na seoskom području).

Međutim, prioritet bi konačno moralo da bude i uklanjanje deponije za jalovinu sa teritorije Stragara. Suvišno je podsećati, pa ipak: u Srbiji je upotreba azbesta zabranjena 2011. (osam godinama nakon većine zemalja EU), rudnik azbesta u Stragarima, najveći u Evropi, ne radi, ali je nakon zatvaranja ostala azbestoza – profesionalno oboljenje pluća izazvano azbestom (Srpsko lekarsko društvo ima naučne radove o tome, takođe i Medicinski fakultet u Beogradu: „Zdravstveni efekti izloženosti azbestu u radnoj i životnoj sredini“ - prof. dr Petar Bulat), kao i jalovište čije bi konačno uklanjanje (iako skupo i rizično – po opisu prof. Bulata) bilo i psihološko rasterećenje za meštane posle svih ovih godina.

• Prioritetni cilj 4.2: Smanjiti uticaj klimatskih promena i stepen ugroženosti biodiverziteta

PPNS: U Rezimeu je upisana samo Mera 4.2.1. pod red. br. 85: Analiza osetljivosti sa planom adaptacije na klimatske promene. I u rezime dodati 4.2.2. Uređenje vodotokova, lokalni problem koji možemo da rešavamo pre navedenog globalnog.

Uspostaviti kontinuirani monitoring površinskih voda - videti projekat udruženja Ekomar. Primera radi, reka Lepenica koja je, u potpunosti u nadležnosti lokalne samouprave, u katastrofalnom je stanju, posebno u delovima vodotoka koji prolaze kroz naselja. Isto je stanje većine pritoka.

• Stanje voda; Prirodne karakteristi; Uglješnica - III klasa

PPNS: „Morfologija i sastav zemljišta u dolini Lepenice i Uglješnice daju mogućnosti za ratarsku proizvodnju“. Za početak, dopuniti stanje Uglješnice verodostonijim opisom, ali i zaštititi je hitnom merom.
Naime, kvalitet vode reke Uglješnice, te najveće i najduže leve pritoke Lepenice, je uglavnom pete klase ekološkog potencijala, kako na osnovu fizičko-hemijskih, tako i na osnovu bioloških elemenata kvaliteta (podatak iz rada grupe autora 2019, detaljno se upoznati uvidom u izveštaj udruženja Ekomar o površinskim vodama). U istraživanju 1986. bila je 3. klase, a 1993-1997. izvor je bio 1.-2. klase, ali dalje kao ušću 3. i 4. klase.

Kao najupečatljivija ilustracija zagađenja Uglješnice može da posluži tačka preko puta deponije u Jovanovcu, desno pored mosta na putu.



Lokalna samouprava ima nadležnost nad vodom drugog reda (Uglješnica je prvog reda, pa je pod ingerencijom Republike), ali ovo je problem prvog reda nas Kragujevčana, posebno sugrađana koji prolaze tuda i žive u neposrednoj blizini, iz Uglješnice i Jovanovca.

Dok se čeka trajno rešenje - najavljeni novi kilometri kanalizacije i nova fabrika za prečišćavanje otpadnih voda iz kanalizacije, morala bi da se obustavi loša praksa izlivanja kanalizacije na lokaciji pored mosta.

Ovo nije jedina crna tačka na toj lokaciji, to je i deponija Jovanovac koja pruža svoj doprinos ugrožavanju životne sredine, kao i javnog zdravlja.

Takođe treba proveriti da li je zaista problem ovog dela grada i zaostala bomba iz NATO bombardovanja 1999. (kolegama iz Kragujevačkih su obećani odgovori, ali ih nisu dobili). Ovaj segment već može da se odnosi na Socijalnu zaštitu kao deo Plana, među čiji slabostima iz SVOT analize je ta da Savet za bezbednost postoji samo formalno, a u Planu piše i da sanitarno smetlište „Jovanovac” predstavlja veliki bezbednosti rizik (mera 4.1.1 Zatvaranje, sanacija i rekultivacija postojećeg, sanitarnog smetlišta „Jovanovac”).

Slučaj ima i svoj apsurd: u neposrednoj blizini nalazi se dijametralna suprotnost - državni data centar u kojem se štite podaci, upravlja informacionom bezbednošću. Isto to – zaštita i bezbednost – moralo bi da se dešava na polju komunalne delatnosti i ZŽS.

• Tabela 96. Pregled kulturnih dobara: Spomenici kulture

PPNS: „Vodotoranj, nalazi se pored nadvožnjaka koji spaja centar grada sa naseljem Bresnica. Redak je primer industrijske arhitekture sa kraja devetnaestog veka. Utvrđeno kulturno dobro-spomenik kulture od 1997.“

To je u opisu, ali nije verna slika o ovom retkom primeru koji bi mogao da postane atrakcija. Njegovo stanje je zabrinjavajuće, upitno je da li će da "doživi" naredni Plan (posle 2031). Oko njega, kao i odmah preko pruge nalazi se jedna od mnogobrojnih, gorepomenutih divljih deponija, praktično u samom centru grada. Dvostruko dobro bilo bi trajno i uklanjanje deponije - što je u prioritetima 4 i Mera 4.1.3, i istovremeno obnavljanje tornja.

U istoj ovoj tabeli je i Zgrada železničke stanice, sagrađena 1886. Pošto je to jedna od slabosti iz Plana ("zastarela, gotovo devastirana železnička infrastruktura") deo je Mera 2.2.5. Povećanje kapaciteta stacionarnog saobraćaja, kao tačka 33. predviđena je Rekonstrukcija zgrade železničke stanice za koju će Železnice Srbije da raspolaže sa 900.000. To je razlog više da se ovaj deo grada u širem obimu uredi, da se Grad diči novom prugom Sobovica-Cvetojevac, ali i očuvanom starom.

Sugestija za oblast kulture: formirati aleju velikana Kragujevca u Velikom parku - ranije već predlagano sa više strana u gradu. Statuta Gordane Goce Bogojević opisana u nastavku, mogla bi da bude inicijalna. Dobrom kampanjom, može da se dođe do reprezentativnog mišljenja sugrađana koje ličnosti zaslužuju da se tu nađu, a onda strunjaci da daju svoj doprinos.

Uzgrednica: Povodom postojanja divlje deponije u ul. Jovana Ristića ispod nadvožnjaka, kao problemu koji postoji 15-ak godina, u maju smo kao udruženje prosledili peticiju u ime 88 sugrađana za njeno trajno uklanjanje. Posredstvom kabineta gradonačelnika dobili smo odgovore JKP Šumadija, ali svedene i nepotpune, a problem je ostao nerešen

• Tabela 98. Sportsko-rekreativni objekti/tereni na području grada Kragujevca; Red. br. 1. Sportska hala „Gordana Goca Bogojević”

PPNS: Komisija za podizanje spomenika jednoglasno je prihvatila predlog za postavljanje statue Gordane Goce Bogojević ispred istoimene hale u Velikom parku, na osnovu Inicijative koju smo pokrenuli zajedno sa Košarkaškim savezom Srbije, obavestio nas je kabinet gradonačelnika 5. oktobra. Nakon sprovedenih radnji i pribavljene potrebne dokumentacije, bićemo blagovremeno obavešteni o daljim aktivnostima u vezi sa realizacijom postavljanja Statue.

U Planu je kao jedna od slabosti turizma, pored ostalog, utvrđena nedovoljna ponuda sportskih sadržaja u okviru turističke ponude, a istaknuta je i nedovoljna iskorišćenost sportske infrastukture za razvoj turizma. Sa druge strane, neke od slabosti sporta su nedovoljan broj sportskih manifestacija i nedovoljno razvijena svest roditelja o značaju bavljenja sportom dece.

Postavljanje statue moglo bi da bude pokretač novih dešavanja na tom mestu, od predstavljanja uspešne karijere Kragujevčanke stalnom postavkom fotografija (spomen soba, „spomen hodnik-tunel“ u hali), do organizovanje memorijalnog turnira i ostalih sportskih dešavanja u hali i na terenu u Parku. Svojevrsni dan košarke u Kragujevcu, mogao bi da se planira u okviru Majskih svečanosti, npr. 20. maja na dan rođenja Gordane.

^{ARHIVA PPNS: STATUA GORDANE GOCE BOGOJEVIĆ BIĆE POSTAVLJENA U KRAGUJEVCU - GRAD PRIHVATIO INICIJATIVU KSS I PPNS}

• Aneks 1: Održavanje čistoće; Upravljanje otpadom; Komunalni otpad

PPNS: Izmeniti Odluku o održavanju čistoće koja je osnov za postupanje sa otpadom na teritoriji Grada Kragujevca. Novčanom kaznom u iznosu od 2.500 dinara, koja se naplaćuje na licu mesta kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu ili fizičko lice, kao korisnik, ako postupi suprotno odredbama člana 22. i 26. Odluke.

Tri podvučene stavke nisu u interesu zaštite životne sredine, niti pomažu u suzbijanu nečistoće širom grada, a posebno na lokacijama koje su pretvorene u divlje deponije:

1. iznos od 2.500 - potpuno obesmišljavanje kazne
2. naplata isključivo na licu mesta - sprečavanje nadležnih službi da sankcionišu sve počinioce (video-snimci nisu dokaz)
3. fizičko lice kao korisnik - to bi trebalo da je građanin koji koristi usluge JKP, što svakako nije neko ko zađe u šumu da izbaci svoje smeće

Deo rešenja, kroz izmenjenu Odluku:

• Povećati kazne, drastično - primer iz Odluke o održavanju čistoće Grada Novog Sada: "...kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 25.000,00 dinara ili kaznom rada u javnom interesu u trajanju od 20 do 240 sati"
• Izostaviti "naplaćuje na lica mesta" - omogućiti naplatu i van mesta kršenja Odluke, koristiti i snimke poput priloženog (u saradnji sa MUP-om lako je utvrditi identitet počinilaca, kao u slučajevima, na primer, narušavanja javnog reda i mira na sportskim priredbama, fudbalskim ili košarkaškim utakmicama i sl)

DOPUNA ČLANKA

Jedan od usvojenih predloga udruženja PRVI PRVI NA SKALI:


PRILOG: PLAN RAZVOJA GRADA KRAGUJEVCA ZA PERIOD 2021-2031

PREPORUKA PPNS