Zaštita i kontrola predviđene su Zakonima, pre svih Zakonom o GMO i Zakonom o bezbednosti hrane. Međutim, zakoni se krše iz godine u godinu – na to ukazuju zvanični podaci koje PRVI PRVI NA SKALI dobija od nadležnih. To sem negativnih ekonomskih posledica, izaziva i rizike za životnu sredinu i stanovništvo.
Zato je neophodno dalje podizanje nivoa informisanosti građana o GMO, upoznavanje sa dosadašnjim istraživanjima, ekološkim, zdravstvenim i ekonomskim posledicama GM sistema ishrane, kao i sprovođenje promocije u duhu navedenih zakona, ali i dokumenata Grada Kragujevca.
Naime, projektom se primenjuje Odluka Skupštine grada Kragujevca iz 2013. godine - Deklaracija o proglašavanju teritorije grada Kragujevca za teritoriju bez proizvodnje, gajenja i prometa GMO i proizvoda od GMO (Službeni list Grada Kragujevca, 27. decembar 2013. - godina XXIII, broj 34). Članom 2. Deklaracije, pored ostalog, predviđena je obaveza Gradonačelnika, Gradskog veća i Gradske uprave za poslove lokalne samouprave i opšte uprave da u skladu sa svojim ovlašćenjima doprinesu sprovođenju ove Deklaracije, posebno u delu staranja o zaštiti životne sredine; zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta…
U Strategiji održivog razvoja grada Kragujevca 2013-2018 navedeno je da na području grada postoje veliki potencijali za razvoj prehrambene industrije, a to su pre svega dobra i pristupačna sirovinska osnova, dugogodišnje iskustvo i tradicija, proizvodnja i izvoz zdravstveno sigurne hrane. Kao pretnja (Oblast: Rural) istaknut je uvoz genetički modifikovane hrane. Ista ta pretnja objavljena je i u Planu razvoja Grada Kragujevca za period od 2021. do 2031. godine.
Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) grada Kragujevca za period 2010-2014 ukazivao je na učešće javnosti po Arhuskoj konvenciji - danas je i to sastavni deo navedenog Plana razvoja Grada. Ovaj međunarodni ugovor u oblasti životne sredine na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima savremene politike i prava u oblasti životne sredine. Najveću korist od nje imaju sami građani, organizacije i udruženja građana. Narodna Skupština Republike Srbije je ratifikovala Arhusku konvenciju 12. maja 2009. godine (’’Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori’’, br. 38/09).
S obzirom da su odbornici, kao najdirektniji predstavnici građana, usvojili Deklaraciju protiv GMO 2013, uvođenje GMO na teritoriju Kragujevca - se ne odobrava.
Deklaracija protiv GMO usvojena je, inače, u 136 gradova i opština Srbije. Na toj teritoriji se nalazi više od 77% ukupne teritorije Srbije i 84% ukupnog stanovništva.
Iako za sada nema incidenata na teritoriji Kragujevca, bar nema javno dostupnih podataka, kontaminacija zemljišta GM kulturama predstavlja rizik sa kojim javnost, od poljoprivrednika do krajnjih potrošača, mora da bude upoznata - to je i svrha projekta.
Prvo predavanje u okviru projekta održala je prof. dr Snežana Oljača, nosilo je naziv „Organska poljoprivreda: GMO ili zdravlje?“, a održano je u septembru.
Opisujući drugu zelenu revoluciju, Oljača je istakla da je „najviše inovacija u biotehnologiji kreirano radi profita, a ne zbog potrebe rešavanja problema u poljoprivredi. Sposobnost biotehnologije da napravi kombinaciju gena koje nema u prirodi nosi najozbiljniji ekološki rizik. Ovi biotehnološki proizvodi su oni koji forsiraju pesticide. Zbog toga je legitimna zabrinutost javnosti za ekološki rizik upotrebe GM“ – čulo se na prvom predavanju.
Drugo predavanje, „GMO - balast moderne poljoprivredne proizvodnje“ održao je Bogdan Cekić, a organizovano je u oktobru.
Bila je to prilika da, između ostalog, upoznamo Tajvan koji vodi „politiku bez GMO“, a to čini u cilju zaštite nacionalnih interesa. Ta politika podrazumeva: zaštitu genetičkog materijala, sopstvene proizvodnje i tržišta, životne okoline i zdravlja stanovništva, a istovremeno i pronalaženje novih rešenja.
Završno predavanje „Očuvanje starih sorti, za Srbiju bez GMO“ održala je dr Ivana Petrović u novembru.
Saznali smo koji su izazovi u očuvanju starih sorti koje su nam sve manje poznate. Pored kadrovskih problema, naglašeno je da one nestaju velikom brzinom – a „narednih 20 godina ključno je za Srbiju“. „Brzina i jačina promena moraju biti dovoljno umerene za adaptaciju starih sorti i ljudi na promene – nekada nemamo vremena“, smatra Petrović.
Podsećamo, 2020. godine udruženje je realizovalo projekat "Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina". Tada su takođe organizovana tri predavanja, a predavači su bili profesori Tatjana Brankov, Miodrag Dimitrijević i Miladin M. Ševarlić.
Plan udruženja je da se serijal predavanja nastavi i u 2022. godini.
VIDEO REZIME (21:00)
Više od 150 regija i 4.500 jedinica lokalne samouprave u Evropi izglasale su da budu regioni slobodni od GMO (GMO-free Regions).
Dugoročni cilj projekta udruženja je da se grad Kraguevac nađe u toj velikoj evropskoj porodici regiona bez GMO. Kragujevac je tamo već prepoznat, nakon prezentacije pokreta „Srbija bez GMO“ na konferenciji u Berlinu 2018. godine. Autori prezentacije bili su stručni saradnici udruženja PRVI PRVI NA SKALI.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0