Ugrenović je doktor biotehničkih nauka, smer Biotehničke nauke, odsek za ekologiju i agrotehniku strnih žita. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Naučno zvanje viši naučni saradnik u oblasti biotehničkih nauka – poljoprivreda, stekao je u Institutu za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić".
Stručno se usavršavao u zemlji i inostranstvu, radio je na brojnim projektima kao saradnik i rukovodilac. Član je radne grupe za izradu trećeg nacionalnog izveštaja za potrebe svetskog izveštaja o stanju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu. Pored ostalih aktivnosti, član je i stalnog Tehničkog komiteta za sertifikaciona tela, Akerditacionog tela Srbije, pokretač stručno-naučnog skupa i urednik zbornika referata "Organska proizvodnja i biodiverzitet", član uređivačkog odbora časopisa Društva selekcionara i semenara Srbije "Selekcija i semenarstvo", učesnik u izradi Nacionalne strategije za istraživanja u organskoj poljoprivredi Srbije, član Nacionalne asocijacije za razvoj organske poljoprivrede "Serbia Organika", gde je jedan od urednika prvog elektronskog časopisa za organsku proizvodnju u Srbiji "Organik njuz".
Kao naučni saradnik, dr Ugrenović je zaposlen u Institutu za zemljište, gde radi na projektima i istraživanjima u oblasti organske proizvodnje, konzervacijskih sistema obrade zemljišta, pokrovnih useva.
Dr Ugrenović kaže da je seme, kao nosilac gena i informacija, veoma važno iz razloga što se na planeti Zemlji biodiverzitet značajno smanjuje. Po nekim istraživanjima, mi imamo gubitak svih živih organizama, bilo da su biljke, životinje ili mikroorganizmi - oko 25 takvih vrsta dnevno nestaje.
Jedan od značajnih problema je i sama čovekova aktivnost, a to je vezano i za GMO.
- GMO u poljoprivredi su veoma problematični, u tom smislu što su superiorni u odnosu na organizme iz prirode, svojom dominacijom dovode do različitih problem, kao što je pojava "zelenog asfalta". To podrazumeva uniformnu proizvodnju GMO biljaka gde se značajno koriste agrohemikalije. Sa takvih prostora su potpuno proterani svi drugi organizmi. Posledice su nesagledive. Priča o GMO je dvojaka: sa jedne strane je uticaj takve hrane na ljude, ali mnogo značajniji je uticaj na globalni ekosistem. Upotreba GMO može dovesti do toga da se pojave superbolesti, superkorovi, superštetočine... Priroda svakako ima odgovore i posle određenog perioda nalazi rešenja i za takve situacije, ali mi gubimo neka oružja da se ta proizvodnja odvija kako treba... Organska poljoprivreda ne dozvoljava primenu nikakvih GMO, da li su u pitanju semena, rasad, sadnice, sadni materijal, hrana za životinje, pa čak i određena biološka sredstva koja koriste GMO, rekao je dr Ugrenović.
VIDEO: PREMIJERA (O:38:14)
Grad Kragujevac doprineo je u značajnoj meri realizaciji projekta "Kragujevac bez GMO 2022" obezbeđivanjem neophodnih sredstava za njegovo finansiranje.
Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov
Pogrešan je put rešavanja gladi na planeti Zemlji pomoću GMO - prof. dr Marijan Jošt (In memoriam)
Korporativno ozelenjavanje
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0