Dan uoči Božića zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te, večeri bdeniše (ne spava), no sa nestrpljenjem očekuje najsvečaniji momenat u istoriji roda ljudskog Rođenje Bogodeteta Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim obredom unosimo u domove svoje, zove Badnjak. Badnjak (mlad cerić ili hrastić, ili, pak cerova ili hrastova grančica) simbolički predstavlja Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista.

I hrišćanski Badnjak kao i Božićnjar vodi poreklo od one čudesne božanstvene vitlejemske noći, kada se u pastirskoj pećini rodio Spasitelj čovečanstva, a pastiri, koji „čuvahu noću stražu kod stada svojega ložili vatru i grejali se. Na glas anđela Gospodnjeg, koji im se javi i reče: „Ne bojte se; jer, gle, javljam vam veliku radost... Naći ćete dijete povijeno gde leži u jaslama". „Kada su, po dogovoru, pošli do Vitlejema da vide šta se tamo dogodilo što im kaza Gospod" nasekli su i poneli dosta grana da nalože vatru i pored Novorođenčeta i pored Majke Njegove, jer noć ona beše vrlo hladna.

Vremenom u našem narodu razvio se čitav kult vezan, kako za Badnjak tako i za Badnje veče. Danas na selu, pa i u gradu gde je to izvodljivo, na Badnji dan izjutra rano, domaćin kuće ili neko od muške čeljadi, odlazi u šumu, u gaj, u zabran, sa sekirom u ruci za Badnjak. Kada nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak (prav i granat, a toliko veliki da ga može na ramenu doneti do kuće), obred sečenja Badnjaka počinje krsnim znakom. Badnjačar se, naime, prekrsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i izgovori kratku molitvu: „Pomozi Bože i Badnjače sveti!" Zatim sekirom u tri maha, u ime Svete Trojice, preseče cerić, hrastić tako da padne na istočnu stranu odakle Gospod dolazi. Onda pronađe dren, odseče granu i kaže: „Na zdravlje nam bilo! " Posle toga Badnjak stavi sebi na desno rame i odnese kući pevajući: „Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš..."

Do noći Badnjak stoji pred kućom, u dvorištu, a u višespratnicama u gradu, gde je Badnjak cerova ili hrastova grančica sa prutićem drena i šačicom slame, što se kupuje na pijaci, Badnjak stoji u predsoblju stana. A kada padne Badnje veče, badnjačar ponovo uzima Badnjak i drenovu granu, stavlja ga sebi na desno rame i unosi u kuću. Tada on svečanim glasom pozdravlja domaćicu i svu čeljad: „Dobro veče i srećno vam Badnje veče!" Domaćica i sva čeljad, u prazničnom ruhu, isto tako razdragano i svečano odgovaraju: „Bog ti dobro dao i sreće imao!" I iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom. Zatim se prekrsti, celiva Badnjak tamo gde je premazan medom i preliven vinom i Badnjačara u obraz uz poznato mirboženje u kome Badnjačar kaže: „Mir Božji — Hristos se rodi!", a domaćica odgovara: „Vaistinu se Hristos rodi!" Ovo ljubljenje Badnjaka i mirboženje između Badnjačara i domaćice se ponavlja sa svima ukućanima.

Simbolika ovoga susreta je jasna. Gospod Isus Hristos, novorođeni Spasitelj čovečanstva, u vidu Badnjaka, ulazi u dom naš i svima članovima domaćinstva donosi zdravlje (drenov prutić), izobilje plodova zemaljskih (žito) i duhovnu radost (med), koja je slatka kao med ili čak slađa i od meda, jer je osigurana nevinom krvlju (vino) Njegovom, koja će se u svoje vreme proliti na Golgoti. Badnjačar onda uzme kadionicu, ode pred ikonu domaće slave, pred kojom je upaljeno kandilo, okadi je, obiđe sva odeljenja u domu, da sve zamiriše na tamjan i smirnu, u sve odaje pospe slamu i zvečeći (srebrni) novac, a u gostinskoj sobi, gde je ikona još i po tri oraha u sva četiri ugla. U gradu se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem obično stavi ispod stola na kome je pripremljena badnjačka večera. Dok ovo čini Badnjačar, odnosno domaćin kuće, obično se poje Božićni tropar: „Roždestvo tvoje Hriste Bože naš...", „kvoče" i „pijuče". Tamo gde Božićni tropar ne znaju samo se „kvoče" i „pijuče". Kvoče Badnjačar: „kvo", „kvo", „kvo", a pijuču deca: „piju", „piju", „piju" i tako iz odeljenja u odeljenje.

I ovaj deo običaja na Badnje veče je pun smišljene hrišćanske simbolike. Kada se Gospod Isus Hristos rodio u pećini vitlejemskoj, majka ga je povila u pelene i položila u jasle na slamu. Otuda i slama u svim odeljenjima našega doma na Badnje veče kada se Gospod rađa. A kada su mudraci istočni, vođeni zvezdom, došli i poklonili mu se, darivali su ga zlatom, smirnom i tamjanom. Otuda i u našim domovima po svim odeljenjima okađenim smirnom i tamjanom prosut novac srebrni (zvečeći) i zlatni. Orasi pak u sva četiri ugla gostinjske sobe simbolički predstavljaju Svetu Trojicu, koja vlada vasionom svetom od Istoka do Zapada i od Severa do Juga. Ona se čovečanstvu javila potpuno, očigledno i jasno rođenjem Gospoda Isusa Hrista. Njegovim krštenjem na reci Jordanu, kada mi praznujemo Bogojavljenje potpuno javljanje Boga ljudima, kao Sveta Trojica, a naročito Hristovom naukom u kojoj apostolima, pred samo svoje slavno vaznesenje na nebo, ostavlja amanet: „Idite, dakle, i naučite ih da drže sve što sam vam zapovedio". Dakle, ne u ime moje, u ime Oca ili u ime Duha nego u ime Svete Trojice. Sveta Trojica vlada vasionim svetom i sve što god biva u njemu od Oca kroz Sina u Duhu Svetom, biva Svetom Trojicom, koja je po suštini jedini Bog, ali tri različite ličnosti nerazdeljive. Kada se po svim odajama (odeljenjima) pospe slama, badnjačar stavlja Badnjak na vatru da pregori. Tamo gde je običaj da se unose dva Badnjaka, koja simbolišu božansku i čovečansku prirodu u Gospodu Isusu Hristu, oni se ukrštaju na vatri.

pripremila: Milena D.
Foto: Shutterstock
Izvor: Zvrk.rs