Božić, Božić, bata - Jovan Jovanović Zmaj

Danas celim svetom
Heruvimi lete:
Danas će se rodit’
Hristos malo dete
Danas nema tuge,
Danas boli ćute,
Sve su danas misli naše
Nebu podignute.
Današnja je noćca
Od suhoga zlata –
Božić, Božić, bata!
Danaske se brišu
Nehotični gresi,
Danaske se duša
Rajskim mirom resi,
Danas melem sveti,
Svaki nedug celi,
Danaske se oproštenje
I prima i deli.
Danaske je svetu
Nova svetlost data
Božić, Božić, bata!
Topla nam je soba,
Tople su nam grudi
Svud su naša braća,
Gde su dobri ljudi.
Voštanica gori,
Slama je prosuta,
A “Roždestvo” pevaćemo
Po stotinu puta,
Evo, već i vertep
Otvarajte vrata
Božić, Božić, bata!

Božić – Jovan Jovanović Zmaj

Božić, Božić, mili dane!
– Međ’ nama se rađa Bog.
Sve su duše obasjane
Čistim sjajem zraka tog.

Sva su srca puna sjaja
Spremajuć’ se za taj dan,
– Kao da je blesak raja
Položajnik u naš stan

Zvona zvone, -tamjan miri
Kao večne nade cvet;
A sveta se crkva širi,
Da obgrli ceo svet.

Nebesa se otvoriše
Patnicima na uteh,
– Vera nama suze briše,
– Ljubav nama prašta greh.

Po podu je zlatna slama,
-Haj, po njoj je dece splet,
Blago nama, blago vama
Kad doraste mlađi svet.

Spas se rađa: svaku muku
Da otrpe za rod svoj,
– Oh, hvala ti na nauku,
Hriste, Bože, Spase moj!

Poći ćemo putem istim,
– Al’ ti da nam snage daš
– Obdari nas srcem čistim
Tebe slavit’ – spase naš!

Hristos se rodi - Jovan Jovanović Zmaj

Hristos se rodi, dečice moja!
Hristos se rodi, budući svete,
rodi s’ u doba gonjenja sami’
a gde se rodi? – na prostoj slami!
I Hristos prvo bio je dete.

Godine svake, a usred zime,
zasija zvezda vrh našeg stana,
nad svakim selom, nad svakim gradom,
– srećni sa hvalom, patnici s nadom
– neguju spomen ovoga dana.

Narodi s’ razni sećaju spasa,
jezikom svojim hvale mu poje,
razne su pesme, razne su slave,
– a mi u duhu Svetoga Save
kličemo danas: Roždestvo tvoje!

Hristos se rodi, dečice moja!
I Hristos prvo bio je dete,
al’ dete ovo čekahu muke,
čekahu patnje od svake ruke,
– tako se samo stiže do mete.

Divno je veče badnjega sjaja,
koje nam danas srce otvara,
od svakog dvora, zgrade ogromne,
od svake niske kolibe skromne,
– sve same hramove Božje stvara.

A znate l’, samo, šta nam još nudi
toplina ovih časova lepi’?
U dobroj deci savest se budi,
Hristov im primer prožima grudi,
– u dobroj deci snaga se krepi.

Sete se staze Božijeg sina
i odluče se hodati njome,
ne bojati se nikakvih muka,
već biti čuvar i desna ruka
oh, rodu svome – napaćenome!

I blago rodu gde tako biva:
on neće biti ko suva grana,
već je u cvetu njegova snaga…
Hristos se rodi, dečice draga,
sokoli sivi budućih dana!

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM

PODRŽI PPNS!