Danas celim svetom Heruvimi lete: Danas će se rodit’ Hristos malo dete Danas nema tuge, Danas boli ćute, Sve su danas misli naše Nebu podignute. Današnja je noćca Od suhoga zlata – Božić, Božić, bata! Danaske se brišu Nehotični gresi, Danaske se duša Rajskim mirom resi, Danas melem sveti, Svaki nedug celi, Danaske se oproštenje I prima i deli. Danaske je svetu Nova svetlost data Božić, Božić, bata! Topla nam je soba, Tople su nam grudi Svud su naša braća, Gde su dobri ljudi. Voštanica gori, Slama je prosuta, A “Roždestvo” pevaćemo Po stotinu puta, Evo, već i vertep Otvarajte vrata Božić, Božić, bata!
Božić – Jovan Jovanović Zmaj
Božić, Božić, mili dane! – Međ’ nama se rađa Bog. Sve su duše obasjane Čistim sjajem zraka tog.
Sva su srca puna sjaja Spremajuć’ se za taj dan, – Kao da je blesak raja Položajnik u naš stan
Zvona zvone, -tamjan miri Kao večne nade cvet; A sveta se crkva širi, Da obgrli ceo svet.
Nebesa se otvoriše Patnicima na uteh, – Vera nama suze briše, – Ljubav nama prašta greh.
Po podu je zlatna slama, -Haj, po njoj je dece splet, Blago nama, blago vama Kad doraste mlađi svet.
Spas se rađa: svaku muku Da otrpe za rod svoj, – Oh, hvala ti na nauku, Hriste, Bože, Spase moj!
Poći ćemo putem istim, – Al’ ti da nam snage daš – Obdari nas srcem čistim Tebe slavit’ – spase naš!
Hristos se rodi - Jovan Jovanović Zmaj
Hristos se rodi, dečice moja! Hristos se rodi, budući svete, rodi s’ u doba gonjenja sami’ a gde se rodi? – na prostoj slami! I Hristos prvo bio je dete.
Godine svake, a usred zime, zasija zvezda vrh našeg stana, nad svakim selom, nad svakim gradom, – srećni sa hvalom, patnici s nadom – neguju spomen ovoga dana.
Narodi s’ razni sećaju spasa, jezikom svojim hvale mu poje, razne su pesme, razne su slave, – a mi u duhu Svetoga Save kličemo danas: Roždestvo tvoje!
Hristos se rodi, dečice moja! I Hristos prvo bio je dete, al’ dete ovo čekahu muke, čekahu patnje od svake ruke, – tako se samo stiže do mete.
Divno je veče badnjega sjaja, koje nam danas srce otvara, od svakog dvora, zgrade ogromne, od svake niske kolibe skromne, – sve same hramove Božje stvara.
A znate l’, samo, šta nam još nudi toplina ovih časova lepi’? U dobroj deci savest se budi, Hristov im primer prožima grudi, – u dobroj deci snaga se krepi.
Sete se staze Božijeg sina i odluče se hodati njome, ne bojati se nikakvih muka, već biti čuvar i desna ruka oh, rodu svome – napaćenome!
I blago rodu gde tako biva: on neće biti ko suva grana, već je u cvetu njegova snaga… Hristos se rodi, dečice draga, sokoli sivi budućih dana!
Komentara: 0