RTS Lab donosi priču o jednom od najznačajnijih svetskih naučnika – Milutinu Milankoviću.
Jedan je od najznačajnijih naučnika u istoriji. Bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar i građevinski inženjer. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, kao i potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Milankovićev rad u razumevanju klimatskih varijacija Zemlje i nebeske mehanike ostavio je neizbrisiv trag u nauci, oblikujući naše razumevanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti planete.
Urednici emisije su Ljiljana Gajović i Jovana Džambić.
Izvod
- ...Njegov otac, Milan, programski obrazuje svog sina, obrazuje ga dvostruko, na dva puta. Prvi put je filozofski, otac je voleo Žan-Žak Rusoa, čija je glavna misao, dilema: Zašto se ljudi rađaju slobodni, a ceo život provode u lancima? On mu je usadio ideju slobode, slobodnog mišljenja. Po drugom hodu, otac ga je upoznao sa figurom Kraljevića Marka koji ruši sve granice i ore drumove zato što ima svoj cilj. I Milanković se kasnije u životu, kao naučnik , ponašao kao Kraljevića Marka, on je srušio geocentričnu teoriju klimatskih promena i dao tome potpuno drugi vid, što je u tadašnjoj evropskoj nauci bilo odbračeno.
Šta je Milanković radio?
On je spojio cikluse nebeske mehanike, koji imaju svoju logiku i put, sa onim što se događa na zemlji. Video je da se ti nebeski uslovi i uzroci preslikavaju u ono što se događa na zemlji.
Da to bude jasno kao slika: kada imate poprečni presek nekog kamena ili planine, videćete da se sastoje od tamnih i svetlih traka, linija. To znači da su dugi periodi osunčavanja ostavili svoj trag, na neki način grade taj kamen, geologiju. Zemlja se u odnosu na cikluse nebeske mehanike, koju je Milanković razmatrao, ponaša kao kamera opskura, ona je neka vrsta fotografije u tri dimenzije onoga što se događa na nebu. To je veliko Milankovićevo otkriće. Njegov kanon je ukazivanje da mi živimo u svetu ogledala, gde se stvari reflektuju na načine kako mi to ne očekujemo, ali proračunima vidimo da trajanje tih ciklusa koje je razmatrao Milanković - precesije, promene nagiba ekscentričnosti - tačno odgovara ritmu koji nalazimo u geološkim slojevima. To je ogromno otkriće zato što je na taj način Milanković sprečio da se naš svet ne raspadne na odvojene delove, nego ga je spregao u jedinstvo. Samim tim, promovisao je treću veliku heliocentričnu teoriju - Milankovićeva misao je heliocentrična - sve ide iz odnosa Zemlja-Sunce. Milanković to više puta naglašava i u tome i jeste kanon...
O knjizi "Kroz vasionu i vekove"
To je Milankovićeva borba protiv neznanja. "Kroz vasionu i vekove" bi trebalo da bude obavezna literatura za decu jer kada bi bila obavezna, naša škola bi se promenila. Sve ove reforme su uzalud, ako je sadržaj ispražnjen. "Kroz vasionu i vekove", sa novim sadržajem, dolazi sa svešću o kosmičkom okruženju što nije nešto što nema nikakve veze sa nama ili posredno ima veze, nego direktno kroz naše razumevanje stvarnosti utiče da taj mladi um bolje shvati sebe i ono što ga okružuje. To je jako dragoceno delo.
I drugi naši naučnici su pisali: Mihajlo Petrović je pisao putopise, Tesla "Moja izume", Pupin je napisao "Od pašnjaka do naučenjaka"... - oni su svi književno talentovani. To je neverovatno, kako ti najveći naučnici imaju tako visok naučni talenat, a onda shvatite da je to ustvari jedno isto, veštački podeljeno. To je njihovo zaveštanje, to su njihova otvorena vrata da mi možemo da uđemo, da ne bismo tupkali po pećinama i senkama, gubili vreme i život, cilivizaciju dovodili u kritične situacije. Milanković je kao kad se upali svetlo - odjedanput vidite gde ste. "Kroz vasionu i vekove" na lep, popularan, blizak objašnjava, da vi možete da uživate, i u samom delu, i u sebi, i u ovom svetu.
Komentara: 0