Kako prevenirati rak kože?

• Povećajte mere zaštite dece (redovno korišćenje zaštitne kreme sa visokim faktorom zaštite - 30 do 50, majice i šešira)
• Tražite hladovinu i izbegavajte sunce kada je ono najjače (između 11 i 16 časova)
• Zaštitite kožu i oči (šešir, košulja, naočari)
• Neka se vaša koža postepeno navikava na sunce. Izbegavajte opekotine! 
• Crvenilo kože nakon izlaganja suncu zapravo znači da je ona izgorela 
• Ukoliko su prisutni i plikovi ili bol koji traju duže od dva dana, opekotina od sunca se smatra teškom 
• Nanosite zaštitnu kremu sa visokim faktorom zaštite (≥ 30) na svaka 2 sata
• Izbegavajte solarijume

Više informacija o promenama na koži, njihovim različitim oblicima i šta oni znače, možete dobiti na našem veb sajtu www.euromelanoma.org/serbia.

Ko ima najveći rizik za dobijanje melanoma?

Rizik za razvijanje melanoma je najveći kod osoba sa svetlom kožom sa puno pega, koja lako izgori na suncu, kao i kod osoba sa brojnim mladežima. Većem riziku za razvoj melanoma doprinose i podaci o opekotinama od sunca, posebno u detinjstvu i adolescenciji, kao i pojavi melanoma kod drugog člana porodice. Često izlaganje suncu, posebno tokom boravka na otvorenom, takođe povećava opasnost od razvoja melanoma. Na globalnom nivou melanom se jednako često javlja kod muškaraca i žena. Melanom se može javiti u bilo kom uzrastu, međutim, u detinjstvu se javlja izuzetno retko.

Šta je uzrok rastuće učestalosti melanoma?

Glavni uzrok porasta učestalosti raka kože u poslednjim decenijama, osim istanjenja ozonskog omotača, predstavlja promena ponašanja na suncu. Veća popularnost aktivnosti na otvorenom i sunčanja dovela je do preteranog izlaganja UV zračenju. Mnoge osobe preplanulost kože smatraju simbolom atraktivnosti i dobrog zdravlja. Međutim, preplanulost je samo znak oštećenja izazvanog UV zracima i predstavlja pokušaj kože da umanji dalja oštećenja.

Kako se mogu popraviti šanse za preživljavanje melanoma?

Ključ za povoljan ishod predstavlja rano otkrivanje i pravovremena hirurška terapija. Periodični samopregled kože kao i obraćanje lekaru kod sumnjivih promena trebalo bi da postanu standard ukoliko želimo da stopu smrtnosti od melanoma držimo na najmanjem mogućem nivou.

Koji su ostali štetni efekti sunca na kožu?

Osim melanoma, sunce indukuje stvaranje ostalih vrsta raka kože, koji, premda obično nisu fatalni, često dovode do značajnih oštećenja. Ultravioletni zraci poreklom od sunca izazivaju takođe i prerano starenje kože koje se manifestuje borama, neravnomernom pigmentacijom, hrapavošću, popucalim venama i poljima sa perutanjem (fotooštećenje).

Da li je bezbedno ostati na suncu u dužem vrmenskom periodu ukoliko se nanese krem za zaštitu od sunca?

Poptuna zaštita od sunca u pravom smislu reči još ne postoji. Trenutno dostupni kremovi, uprkos formulacijama sa visokim faktorima zaštite, propuštaju različite količine UV zraka većih talasnih dužina (UVA). Kumulativni efekti ovih propuštenih zraka još uvek mogu dovesti do pojave raka kože ili preranog starenja kože. Niko ne bi smeo ostati predugo na sucu zbog lažnog utiska da krem potpuno blokira sunčeve zrake. Izlaganje suncu treba izbegavati u periodu između 11 i 15 časova, kada je UV zračenje najjače.

Da li je lažna preplanulost bezbednija od one izazvane suncem?

„Lažna“ preplanulost (samopotamnjivanje) je daleko bezbednija od suncem izazvane preplanulosti. Proizvodi za samopotamnjivanje proizvode preplanulost sličnu prirodnoj putem hemijske rekacjie u koži. Na taj način oni daju željeni kozmetski rezultat osobi koja želi da ima preplanulu boju kože bez sunčanja. Ovi proizvodi moraju da se nanose svake 1-2 nedelje da bi se zadržala željena boja kože, jer se površni slojevi kože stalno obnavljaju. Međutim, sadašnji proizvodi za samopotamnjivanje koji obezbeđuju „lažnu preplanulsot“ ni na koji način ne štite od UV zračenja i potrošači moraju biti svesni ove važne činjenice.

Da li je veštačka preplanulost dobijena u solarijumu bezbedna?

Reč upozorenja o solarijumima! Solarijumi prave kožu preplanulom putem emitovanja ultravioletnog A zračenja, koje, premda veoma efikasno pravi kožu preplanulom bez stvaranja opekotina, još uvek značajno povećava rizik za razvoj raka kože i bez sumnje izuzetno efikasno izaziva prerano starenje kože. Verovatno većina osoba nije svesna činjenice da preplanulost kože dobijena u solarijumu ne štiti dalje od opekotina od sunca kada se izađe napolje, jer su za razvoj opekotina od sunca odgovorni UVB zraci.

TAMNJENJE – MITOVI

Netačno: Preplanulost je zdrava
TAČNO: Preplanulost je rezultat odbrane organizma od daljeg oštećenja izazvanog UV zračenjem.

Netačno: Preplanula boja štiti od sunca
TAČNO: Preplanula boja inače svetle kože štiti koliko i preparat sa faktorom zaštite oko 4.

Netačno: Ne možete izgoreti po oblačnom danu
TAČNO: I do 80% UV zraka mogu proći koz oblake. Zbog toga atmosfera može čak i povećati izlaganje UV zračenju.

Netačno: Ne možete izgoreti u vodi
TAČNO: Voda obezbeđuje samo minimalnu zaštitu od UV zračenja, a zraci odbijeni od površinu vode mogu povećati Vaše izlaganje UV zračenju.

Netačno: UV zračenje tokom zime nije opasno
TAČNO: Uopšteno govoreći, UV zračenje je manje tokom zimskih meseci, ali zraci odbijeni od snega mogu duplirati Vaše izlaganje, posebno na većim nadmorskim visinama.

Netačno: Kremovi za zaštitu mi omogućavaju da se duže sunčam
TAČNO: Kremovi za zaštitu od sunca nisu namenjeni da bi povećali izlaganje suncu, već da bi povećali zaštitu tokom izlaganja suncu koje se ne može izbeći. Zaštita koju oni obezbeđuju umnogome zavisi od načina njihove primene.

Netačno: Ukoliko pravite redovne pauze tokom sunčanja, ne možete izgoreti
TAČNO: Izlaganje UV zračenju se sabira (kumulira) tokom dana.

Netačno: Ukoliko ne osećate toplotu od sunčevih zraka, nećete izgoreti
TAČNO: Opekotine od sunca su izazvane UV zračenjem koje se ne može osetiti. Osećaj toplote potiče mahom od vidljivog i infracrvenog zračenja, a ne od UV zračenja.

SOLARIJUM

Da li je veštačka preplanulost dobijena u solarijumu bezbedna?

Reč upozorenja o solarijumima! Solarijumi prave kožu preplanulom putem emitovanja ultravioletnog A zračenja, koje, premda veoma efikasno pravi kožu preplanulom bez stvaranja opekotina, još uvek značajno povećava rizik za razvoj raka kože i bez sumnje izuzetno efikasno izaziva prerano starenje kože. Verovatno većina osoba nije svesna činjenice da preplanulost kože dobijena u solarijumu ne štiti dalje od opekotina od sunca kada se izađe napolje, jer su za razvoj opekotina od sunca odgovorni UVB zraci.

TINEJDŽERI

PAŽNJA – OVO JE DEO REZERVISAN ZA TINEJDŽERE!

Dakle zašto bi uopšte vodio/la računa o izlaganju suncu?

Zbog toga što je preterano izlaganje suncu jednako oštećenju kože i, da, to se dešava i tebi! (50-90% ukupnog oštećenja kože od sunca se događa u detinjstvu i adolescenciji).

Povremeno i intenzivno izlaganje suncu (sa pojavom operkotina) u toku letnjeg raspusta povećeva rizik za razvoj raka kože kasnije u životu.

Plus, čak i ako misliš da ne moraš da brineš o raku kože (mada bi trebalo), a razmisli i o preranom starenju koje je takođe posledica izlaganja suncu! Koža postaje zadebljala, izborana i puna pega...

Znači, budi pametan i pogledaj savete o bezbednom izlaganju suncu!

Zapamti, ne emituje samo sunce UV zrake – solarijumi takođe zrače UV!

Solarijumi definitivno nisu sigurni za upotrebu – pogledaj ove alarmantne brojeve koji treba da te zabrinu: upotreba solarijuma u mladosti povećava rizik za pojavu melanoma za 75%; ljudi koji koriste solarijume imaju 2.5 puta veću šansu da obole od raka kože koji se zove spinocelularni karcinom (SCC) i 1.5 put veću šansu da obole od drugog raka kože koji se zove bazocelularni karcinom (BCC).

I, da još nešto, solarijumi ubrzavaju starenje kože, kao i sunce...

Možda je došlo vreme da budeš “bled” (svetlog tena i interesantan!).

BEBE/DECA

Rizik za razvoj raka kože se uspostavi tokom detinjstva i mladosti. Zbog toga bi deca i mlađe osobe trebalo da koriste posebno efikasne preparate za zaštitu od sunca sa faktorom zaštite od 30 ili više, i to one preparate koji štite od UVA i UVB zraka i koji su otporni na vodu. Nošenje majice i kape trebalo bi da bude pravilo. Kvalitetne naočare za sunce su idealne za zaštitu očiju – odrasli bi trebalo da budu uzori u ovome.

Za vrlo malu decu i bebe najbolje pravilo je „ne izlagati ih suncu“. Ukoliko to nije moguće (na kraju krajeva, i roditelji beba i male dece na odmoru imaju potrebu da idu na plažu) onda izaberite za izlazak napolje vreme kada je sunce manje jako, npr. rano ujutro i kasno popodne.

Nauči više uz igru:

Kako i gde gledati?

Steknite naviku da pregledate svoju kožu jednom mesečno. Ne javljaju se sve sumnjive promene na mestima izloženim suncu i na vidljivim mestima.

Stoga pregledajte čitavu kožu, spreda i pozadi, najbolje ispred velikog ogledala.

1. Pregledajte lice, uključujući nos, usne, usta i iza ušiju.
2. Pregledajte kožu kosmatog dela glave, koristeći češalj da razdvojite kosu. Muškarci: ukoliko nemate kosu, pregledajte celu kožu glave.
3. Pregledajte šake sa obe strane i između prstiju.
4. Savijte laktove da biste pregledali nadlaktice i pazuhe.
5. Dalje, fokusirajte se na vrat, grudi i gornje delove tela. Žene: pregledajte kožu između i ispod dojki.
6. Koristite malo ogledalo da biste pregledali i zadnju stranu vrata i leđa.
7. Pregledajte butine i listove. Završite pregled gledajući tabane i između prstiju stopala.

IGRAJ I UČI SA JO SPORTOVIMA