Šib: Bombardovanjem 1999. je trebalo sprečiti genocid; Ristić: Genocid se dogodio - nad srpskim narodom (1941-1945), nepostojeći genocid nad Albancima na AP KiM

Šib: Bombardovanje Jugoslavije bilo potrebno da bi se sprečila humanitarna katastrofa na Kosovu

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib izjavio je da je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine kontroverzno pitanje, ali da je reakcija bila potrebna jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu, prenosi N1.

„Svestan sam da je to kontroverzno pitanje i da nije bilo odluke Saveta bezbednosti UN (o pokretanju vojne akcije). Ali neka odluka je morala da bude doneta, cilj je bio izbeći humanitarnu katastrofu, izbeći genocid“, rekao je Šib.

Šib je kazao da je bombardovanje „bilo veoma teško za Srbiju, ali da ne bi trebalo zaboraviti da se nije tek tako desilo“.

„Problem je bio pronaći rešenje za Kosovo, prethodno su primenjena sva diplomatska sredstva“, dodao je nemački ambasador.

Šib je rekao da je od presudnog značaja da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen, da je cilj tog procesa jasan, i da je to sveobuhvatna normalizacija odnosa.

„Svi su saglasni da problem Kosova mora da se reši, to bi bilo na dobrobit i Srbije i Kosova i regiona“, kazao je Šib.

Na pitanje da li bi Nemačka mogla da uskrati podršku Srbiji na evropskom putu ako Beograd ne prizna nezavisnost Kosova, Šib je rekao da je „to više od hipotetičkog pitanja“ i da „ne želi da bude toliko pesimističan“.

„Nadamo se da će obe strane biti konstruktivne, ne mogu pregovori da budu završeni pozitivno ako nema poverenja i dobre atmosfere. Apelujemo na obe strane da izbegavaju izjave koje mogu da pogoršaju atmosferu i otežaju postizanje kompromisa“, naveo je nemački diplomata.

Опис фотографије није доступан.

LIČNI STAV

Šib zaboravio genocid nad Srbima, pa još opravdava i bombe iz 1999.

Najnovija izjava ambasadora SR Nemačke u Republici Srbiji u vezi sa tim da je protivpravna i zločinačka agresija 19 država članica NATO pakta na SR Jugoslaviju, do koje je došlo tokom proleća 1999. godine, imala za cilj da spreči genocid nad albanskim življem na području AP Kosovo i Metohija, u najmanju ruku je neobična i činjenično neutemeljena.

Ovo tim pre, što je svega dan ranije ambasador u svom autorskom tekstu posvećenom 80. godišnjici napada nacističke Nemačke i njenih saveznika, objavljenom u jednom našem dnevnom listu, izbegao da naglasi i to kako je napad njegove domovine na našu zemlju, pored ostalog, rezultirao i genocidom počinjenim nad pripadnicima srpskog naroda na tlu tada okupirane Kraljevine Jugoslavije.

I dok je Tomas Šib izbegao da se osvrne na istorijski i na svaki drugi način stvaran i dokazani genocid nad pripadnicima srpskog naroda, do koga je došlo u razdoblju između 1941. i 1945. godine, ambasador se na volšeban način opredelio da protivpravnu i zločinačku agresiju država članica NATO pakta na SR Jugoslaviju, u kome je prednjačila njegova zemlja, neprimereno i suprotno istorijskim činjenicama pokuša da opravda sprečavanjem nekakvog genocida koji se nije ni dogodio, niti bi se ikada dogodio. Istorijske činjenice nam nedvosmisleno svedoče o tome da tadašnje jugoslovenske i srpske vlasti nisu imale nikakvu genocidnu nameru u odnosu na svoje građane albanske nacionalnosti na području AP Kosovo i Metohija, već su se, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim propisima i standardima, suprotstavile pokušaju oružane pobune sa ciljem otcepljenja dela državne teritorije.

Ambasador je, svesno ili nesvesno, tim svojim rečima optužio SR Jugoslaviju, a samim tim i srpski narod, za spremnost da počine genocid nad svojim sopstvenim (su)građanima albanske nacionalnosti na području AP Kosovo i Metohija.

Dakle, genocid koji se dogodio nad srpskim narodom u periodu između 1941. i 1945. godine, a za koji je delom odgovorna i njegova domovina, se prećutkuje i ignoriše, a nepostojeći genocid nad albanskim življem na području AP Kosovo i Metohija se sada predstavlja kao nekakav opravdavajući razlog za protivpravni i zločinački napad na jednu suverenu državu koja se na delu sopstvene teritorije suočavala sa oružanom pobunom i organizovanom terorističkom aktivnošću.

Očito izlazeći iz okvira dobre diplomatske prakse i zalazeći na sklizak teren improvizacija i maštarija, ambasador je izrekao nešto što će, plašim se, trajno obeležiti njegov mandat u našoj državi.

Ako je i od jednog ambasadora, mnogo je.

Dejan Ristić, istoričar

Izvor: Kosovo onlajn, 7. i 8. 4. 2021.