Ekološke štete nastale NATO bombardovanjem nisu posledica akcidenta već planiranih direktnih ekogenocidnih akcija danas u svetu najjače vojne armade - čije su direktne i indirektne posledice uperene prvenstveno protiv stanovnika lokalnih i regionalnih područja Srbije, mada one u većoj ili manjoj meri tangiraju i stanovnike susednih zemalja, pa čak i širih regiona .
Ekogenocidnim akcijama NATO-a ugrožena je zdravstvena bezbednost ljudi, flore i faune, kao i zagađivanje prirodnih resursa (atmosfere, vode i zemljišta), ne samo u funkciji korišćenja sadašnje već i brojnih budućih generacija, i to ne samo u pogledu organizovanja proizvodnje hrane već i sa svekolikih aspekata zaštite životne sredine .
Ekološke štete od NATO bombardovanja nastale su po osnovu:
požara i oštećenja naftnih i drugih hemijskih postrojenja, pri čemu su emitovane velike količine različitih otrovnih supstanci - teški metali (olovo, bakar, cink, nikl, živa, uran), otrovni gasovi (etilen, propilen, hlor, ... i njihova jedinjenja), čađ, koncentrovane kiseline (hlorovodonična, sumporna, ...), različite vrste naftnih i petrolejskih proizvoda čije su mrlje na Dunavu bile dugačke desetinu kilometara, ...;
uništavanjem energetskih objekata, pri čemu su iscurela veoma otrovana piralenska ulja iz trafo-stanica i mazut iz rezervoara toplana/energana;
korišćenja borbenih sredstava koja za posledicu imaju i fizičko onemogućavanje pristupa određenom području (npr. kasetne bombe) ili pak njegovu ekološku kontaminaciju (npr. bombe² obogaćene² uranijumom čije je vreme poluraspada 2.5 milijardi godina), i
oštećenjem ozonskog omotača po osnovu ispuštanja izduvnih gasova iz supersoničnih borbenih aviona, koji su u danima agresije imali prosečno 500 borbenih letova iznad teritorije naše zemlje.
Komentara: 0