Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji

Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji

OTKRIVENA NOVA VRSTA PTICE ZA FAUNU SRBIJE

Prilikom višednevne ekspedicije sprovedene početkom maja 2021. godine na području opština Bujanovac i Preševo, ornitolozi Centra za istraživanje biodiverziteta iz Novog Sada i Prirodnjačkog muzeja iz Beograda zabeležili su novu vrstu ptice za Srbiju – dugorepog svračka (Lanius nubicus). Mužjak i ženka ove vrste posmatrani su i fotografisani u blizini granice sa Makedonijom, na suvim travnatim padinama sa žbunjem. S obzirom na to da je par ptica posmatram u periodu gnežđenja, ornitolozi veruju da je pronađena nova gnezdarica naše zemlje.

Dugorepi svračak naseljava mediteranska suva travnata staništa sa žbunjem i drvećem, na krajnjem jugoistoku Evrope i delovima Bliskog i Srednjeg Istoka. Selica je koja zimski period provodi na području severoistoka Afrike. Čitava svetska populacija relativno je malobrojna, dok je na Balkanu ova vrsta retka i slabo proučena, a živi u delovima Makedonije, Albanije, Bugarske i Grčke.

Pored dugorepog svračka tokom ekspedicije zabeležene su i druge retke i malobrojne gnezdarice poput vrapca kamenjarca, grmuše crvenovoljke, modrokosa i gorskog zviška, što ukazuje na visoku ekološku vrednost istraživanog područja.

Ornitološka istraživanja na krajnjem jugu Srbije sprovedena su okviru projekata uspostavljanja nacionalne ekološke mreže i NATURA 2000 mreže zaštićenih područja Evropske unije, koji su podržani od strane Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Foto: N. Stanojević
Izvor: Centar za istraživanje biodiverziteta, 11. 5. 2021. 


VIŠE PTICA, VIŠE SREĆE?

Za zadovoljstvo životom, biološka raznolikost je podjednako važna kao i visina prihoda - pokazuje nedavno opsežno ispitivanje 26.000 građana iz 26 zemalja Evropske unije. Za one koji se na Balkanu bore za puko preživljavanje, ova konstatacija čini se dalekom i nevažnom. Ili bar nedostižnom. Ipak, u duhu buđenja ekološke svesti na ovim prostorima, važno je baciti malo svetla i na ovu temu.

Ne znam za zadovoljstvo, ali moguće da bi jedan od zaključaka sličnog istraživanja u Srbiji bio i da broj vrsta ptica raste sa padom prihoda. Stanovništvo napušta seoske krajeve, bilo odlaskom u gradove, ili, na onaj drugi svet. Ljudi za sobom ostavljaju opustele ruralne predele, okružene brojnim prirodnim lepotama, a sa njima i najraznolikije vrste životinja, biljaka, gljiva.

Istovremeno, intenzivna urbanizacija okupira i poslednje ostatke zelenog, plavog i uopšte prirode Beograda, Novog Sada i drugih gradova u koje stanovništvo dolazi trbuhom za kruhom. Svaki neizgrađen pedalj prostora znači mogući novi kvadrat za krov nad glavom. I tako mesta u kojima tražimo izvor prihoda, postaju izvor nekih drugih muka. Vazduh u gradovima je uveliko nesnosan, štaviše, poguban za život, a ona priroda od koje smo svi jednom "pobegli" polako postaje nasušna potreba. Hladovina drveta, žubor bistrog potoka i cvrkut ptica.

I onda ne čudi što se građani bune na uništavanje reka, drveća, šuma, zelenila... Ako ni ptica više nema gde da se ugnezdi kraj našeg prozora. Sveukupno, mi preživljavamo. Ali u tom preživljavanju vidimo i gubitak zadovoljstva našim životima. I našim životnim okruženjem.

Ptice su najvidljivije i najupadljivije, posebno u urbanim sredinama, raznobojne i milozvučnog poja. One pokazuju koliko u našem mestu ima raznolikih predela - prirode i njenih ostataka, zelenih i vodenih površina. Naučnici iz Centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) i Univerziteta u Kielu (Nemačka) ukrstili su podatke iz studije kvaliteta života građana EU iz 2012 sa podacima Evropskog atlasa ptica gnezdarica. Ono što je posebno zanimljivo je da povećanje broja vrsta ptica za 14 ima isti efekat na zadovoljstvo životom građana EU koliko i dodatnih 124 evra prihoda u domaćinstvu.

Naravno, ovi zaključci biće možda neposredno primenjivi na Srbiju tek kada se malo približimo prosečnih 1237 evra prihoda po članu domaćinstva EU iz pomenutog istraživanja. Dok se borimo za bolji materijalni standard, važna poruka je da nam priroda ne pruža samo materijalne usluge poput prečišćavanja vazduha ili obezbeđivanja vode za piće, već utiče i na naše sveukupno blagostanje. Kao i obično, biodiverzitet je krovni, ali i temeljni pokazatelj stanja našeg okruženja. Pa je tako i odlična vodilja u potrazi za boljim životom. Bilo da ga zahtevamo tu gde smo, ili ga tražimo na nekom novom mestu, važno je da sačuvamo bar deo biološke raznolikosti kao zalog za nešto svetliju i življu budućnost.

Saša Rajkov


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


ARHIVA PPNS

PROF. RISTIĆ: PROJEKAT JADAR VODI KA DEGRADACIJI PREDELA; NEOPHODNA STROGA KONTROLA RADA MINISTARSTVA


ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ

  • Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
  • Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
  • Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
  • O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
  • Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
  • U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
  • Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari