Po usvajanju pravnog shvatanja Prekršajnog apelacionog suda po kome su udruženja građana odnosno pravna lica kao tražioci informacija uvek ovlašćeni da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima, Ekološko udruženje "Da sačuvamo Vojvodinu" iz Tovariševa i Ekološki pokret Odžaka pokreću inicijativu za ujednačavanje sudske prakse po pitanju odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ovo pitanje je trenutno (naizgled) rešeno pravnim shvatanjem Prekršajnog apelacionog suda iz 2017. godine:
"Status odgovornog lica po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu imati i rukovodilac organa javne vlasti i lice ovlašćeno za pristup informacijama od javnog značaja, a koje će lice zaista snositi odgovornost za prekršaj zavisi od toga da li je u organu uopšte određeno službeno (ovlašćeno) lice koje bi postupalo po zahtevima za pristup informacijama – ako jeste onda ono pod Zakonom određenim uslovima snosi odgovornost za prekršaj, ako ovlašćeno lice nije određeno onda odgovornost za propust snosi rukovodilac organa javne vlasti" (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2017. godini).
Ne dovodeći u pitanje samostalnost i nezavisnost sudija, podsećamo Prekršajni apelacioni sud u Beogradu da sudovi jedne države moraju rešavati identična pravna pitanja na isti način. Postojanje različite sudske prakse u istovetnim slučajevima je nedopustivo, a sve nastaje zbog napred citiranog usvojenog pravnog shvatanja "ako jeste, ako nije".
Smatramo da je pri donošenju citiranog pravnog shvatanja, veći broj sudija Prekršajnog apelacionog suda zanemario činjenicu da su 24. decembra 2009. godine usvojene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojima su, kao lica odgovorna za kršenje zakona, određeni isključivo rukovodioci organa javne vlasti (član 46. stav 1).
ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Razlog za izmene zakona bilo je to što prethodno zakonsko rešenje - kažnjavanje ovlašćenih lica - nije doprinelo poštovanju zakona.
Jasno opredeljenje-pretnja da će biti isključivo kažnjen rukovodilac organa javne vlasti biće podsticaj da organi javne vlasti ozbiljno shvate da je davanje informacija od javnog značaja zakonska, a ne fakultativna obaveza.
Smatramo da se do pravnog shvatanja da prekršajnu odgovornost za nepoštovanje ZSPIJZ treba da snosi ovlašćeno lice, došlo pogrešnim tumačenjem materijalnog prava i to odredbi čl. 38. i 46. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Odredbom čl. 38. st. 1. i st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je: Odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovlašćeno lice: 1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom; 2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja. st. 3. iste odredbe propisano je: Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno lice u organu vlasti.
Odredbom čl. 46. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da će novčano kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti zbog nepoštovanja ovog zakona.
Nijednom imperativnom odredbom materijalnog prava - Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja - nije propisano da će rukovodilac organa javne vlasti/odgovorno lice, biti izuzeto od prekršajne odgovornosti ukoliko ovlasti drugo lice na osnovu čl. 38. st. 1. Zakona, niti takav zaključak proizilazi jezičkim, logičkim, vezanim i ciljnim tumačenjem bilo koje odredbe Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja.
Smatramo da je pravno neutemeljeno tumačenje da obaveza rukovodioca organa javne vlasti vezano za primenu ZSPIJZ počinje i završava se davanjem ovlašćenja službenom licu, što je potvrdio i Vrhovni kasacioni sudu predmetu Przz 3/2019 od 21. marta 2019. godine:
"U skladu sa odredbama člana člana 46.tačka 4), člana 47.stav 2. i člana 51. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, okrivljena je kao predsednik opštine bila odgovorna za zakonitost rada Opštinskog veća, koje je bilo dužno da vrši nadzor nad Opštinskom upravom kao donosiocem akta o odbijanju zahteva za davanje tražene informacije. Stoga, činjenica da je okrivljena obavljala funkciju predsednika opštine, dakle organa jedinice lokalne samouprave, ne predstavlja okolnost koja, u konkretnom slučaju isključuje njenu prekršajnu odgovornost kao odgovornog lica u organu lokalne samouprave".
I kod ove inicijative naša dva udruženja polaze od jednostavne logike: ako rukovodilac organa javne vlasti odgovara za pravilan i zakonit rad organa javne vlasti, zašto gubi tu odgovornost ako za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja odredi jedno ili više lice. I za postupanje ovlašćenog lica odgovara rukovodilac organa javne vlasti. Nezakonito postupanje ovlašćenog lica ne isključuje odgovornost rukovodilaca. Nameće se logičan zaključak da za sve što se dešava u organu javne vlasti odgovornost treba da snosi rukovodilac organa javne vlasti i da se za ovakve slučajeve postupa po članu 46. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Prekršajni sudovi van Beograda i deo sudija Prekršajnog suda u Beogradu uglavnom prekršajnu odgovornost utvrđuju za odgovorno lice. Međutim, deo sudija iz prekršajnih sudova van Beograda i određeni broj sudija Prekršajnog suda u Beogradu uporno odgovornost prebacuje na ovlašćeno (službeno) lice, što nameće potrebu donošenje decidiranog pravnog shvatanja gde ne bi bilo dileme u pogledu prekršajne odgovornosti, a ujedno bi dovelo do ujednačavanja sudske prakse.
Oslobađanje rukovodilaca organa javne vlasti od odgovornosti za neobezbeđivanje transparentnosti u radu organa kojim rukovode nije u skladu sa antikorupcijskom agendom Republike Srbije, čije sprovođenje sa velikim interesovanjem prate, i ocenjuju, evropske institucije, a zbog čega je neophodno, što pre, doneti novo pravno shvatanje - usklađeno sa aktuelnim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sa sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda.
Predlažemo da Prekršajni apelacioni sud još jednom razmotri pitanje odgovornosti u organu javne vlasti kada oštećeni podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za slučajeve povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, pri čemu treba u obzir uzeti univerzalna prava:
pravo na obaveštenost po čl. 51. Ustava Republike Srbije;
pravo na pravično suđenje po čl. 32. Ustava Republike Srbije;
odredbe čl. 6. i 10. Evropske konvencijeo ljudskim pravima.
Za Ekološki pokret Odžaka: Ivica Ćirić, predsednik Za "Da sačuvamo Vojvodinu": Sretenije Bašić, predsednik
INICIJATIVA ZA DONOŠENJE PRAVNOG SHVATANJA
UKRATKO O POKRETU I UDRUŽENJU
Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14. septembra 2004. godine.
Aktivnosti Ekološkog pokreta Odžaka su mnogobrojne: od radnih akcija, preko organizovanja predavanja, tribina, okruglih stolova, učestvovanja na raznim konkursima, obeležavanjima raznih prigodnih datuma, do saradnje sa drugim ekološkim organizacijama, borbe za zakonska prava NVO, raspisivanje sopstvenih konkursa, indentifikovanja lokalnih zagađivača, podnošenja prijava nadležnim organima...
Najvažniji ostvareni projekti: Međunarodni ekološki radni kamp "Odžaci 2006" sa 16 učesnika iz nekoliko evropskih zemalja, "Razvoj svesti za zdravu životnu sredinu" (2007, Fond za razvoj neprofitnog sektora), "Osnovni principi organske proizvodnje" (2013, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine), desetak projekata lokalnog karaktera, CSOnnect projekat (2017. i 2018, Regionalni centar za životnu sredinu REC).
Jedna od vrlo značajnih i dugogodišnjih aktivnosti Ekološkog pokreta Odžaka je i prikupljanje podataka o registrovanim ekološkim organizacijama. Najpre su sakupljani podaci za Vojvodinu, a zatim i za celu Srbiju, tako da je do sada izdato petnaest izdanja "Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji", sa delimičnim ili potpunim podacima za preko 5.800 nevladinih organizacija koje se isključivo ili delimično bave zaštitom životne sredine. "Baza podataka“ se izdaje u eksel verziji na sajtu EP Odžaka i može se slobodno koristiti i preuzeti.
Ekološko udruženje "Da sačuvamo Vojvodinu" od 2011. godine radi na ostvarivanju prava i interesa lokalnog stanovništva u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine.
Po svom doslednom delovanju na identifikaciji i rešavanju problema u ovoj oblasti, udruženje je prepoznato kod brojnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i posebno građana, koji se veoma često obraćaju kako bi iskazali svoju zabrinutost zbog narušavanja životne sredine.
Udruženje se bavi: istraživanjima u vezi sa ispunjavanjem obaveza subjekata sistema zaštite životne sredine; edukacijom građana i lokalne administracije; realizacijom projekata koji za cilj imaju afirmaciju prava na zdravu životnu sredinu; upućivanjem prijava nadležnim inspekcijskim organima i tužilaštvu; podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka; kontrolom rada inspekcijskih organa; uspostavljanjem saradnje sa pravosudnim organima.
Komentara: 0