FTM: Džordž Soroš poklanja milijarde u dobrotvorne svrhe preko poreskog raja

Filantrop Džordž Soroš je glavni donator organizacija posvećenih stvaranju poštenog, zelenijeg i transparentnijeg sveta. Ali, mađarsko-američki menadžer hedž fonda radije skriva svoje finansije, kako od javnog uvida, tako i od poreskih vlasti.

Ovaj članak za minut

Kakve su vesti?

Koristeći svoju mrežu filantropskih fondacija pod nazivom Fondacije za otvoreno društvo, biznismen i filantrop Džordž Soroš pruža važnu podršku nevladinim organizacijama sa demokratskim i progresivnim ciljevima u Briselu.
Prema Registru transparentnosti Evropske unije, 2021. godine preko 20 miliona evra je iz Soroševih fondacija otišlo u nevladine organizacije koje pokušavaju da utiču na politiku; ovo uključuje pokušaj da se to uradi preko Evropske komisije.
Soroš je stekao svoje bogatstvo kao uspešan menadžer hedž fondova i bio je više nego spreman da koristi kontroverzne poreske trikove. Istu formulu primenjuje i na Fondacije za otvoreno društvo, koristeći Kajmanska ostrva prilikom ulaganja, a prinos koristi njegovim fondacijama. Ali u šta Soroš ulaže? Zahvaljujući njegovoj taktici, ovo je nemoguće utvrditi.

Zašto je ovo bitno?

Fondacije za otvoreno društvo i mnoge nevladine organizacije koje finansira Soroš zagovaraju otvoreno, pravično i transparentno društvo. To ih navodi da kritikuju poreske postavke koje bogati koriste da sakriju svoju imovinu.
Činjenica da Soroševa filantropska imperija takođe koristi takve ofšor aranžmane izgleda u suprotnosti sa njegovom misijom. SOMO, holandska organizacija koja istražuje uticaj multinacionalnih korporacija zahvaljujući delimično finansiranju Fonda za otvoreno društvo, je stoga zatražila od svog finansijera da to objasni.

Kako je ovo istraženo?

Ovo je četvrti članak u seriji "Praćenje najuticajnijih NVO u Evropi". Za ovu seriju analizirali smo Registar transparentnosti Evropske unije i njen sistem finansijske transparentnosti, javne poslovne registre, godišnje izveštaje i veb stranice NVO koje su pod istragom, kao i one njihovih finansijera.
Za ovaj članak o Fondacijama za otvoreno društvo takođe smo proučavali javne izvore kao što su poreske prijave SAD i Offshore Leaks, izveštaj koji je 2013. godine objavio ICIJ, globalna mreža istraživačkih novinara.

Opširnije

U 37. godini, Aleksandru Sorošu je data kontrola nad upravljanjem mrežom dobrotvornih fondova svog oca, sa milijardama dolara imovine. Iako je vest objavljena ovog juna, uzde su već predate prošlog decembra. Desilo se tiho i nenametljivo, sasvim u skladu sa načinom na koji Džordž Soroš vodi poslove.

Ovaj 92-godišnji mađarsko-američki biznismen opteretio je svog sina upravljanjem carstvom koje je usko povezano sa njegovim životom, istorijom i verovanjima.

^{Aleksandar Soroš}

Džordž Soroš tvrdi da je od 1984. godine koristio svoje Fondacije za otvoreno društvo kako bi dao preko 32 milijarde dolara širom sveta organizacijama i (političkim) pokretima posvećenim demokratskim, liberalnim i progresivnim ciljevima. Njegovi korisnici se kreću od zagovornika transparentnosti i prava migranata do demokratskih kandidata za američkog predsednika, što je Soroša učinilo filantropom slavnim i omraženim širom sveta.

U Evropskoj uniji, Soroš podržava širok spektar organizacija civilnog društva (NVO) koji guraju svoju poruku u areni lobiranja u Briselu.

Istraživanje Follow the Money (FTM) zasnovano na Registru transparentnosti Evropske unije pokazuje da je 2021. godine preko 20 miliona evra stiglo iz Fonda za otvoreno društvo (OSF) u nevladine organizacije koje su imale najmanje jedan sastanak sa Evropskom komisijom.

PRVI PRVI NA SKALI FTM Džordž Soroš poklanja milijarde u dobrotvorne svrhe preko poreskog raja 1 OSF
Soroševe sopstvene fondacije za otvoreno društvo redovno imaju sastanke i sa visokim briselskim zvaničnicima. Od kada je Ursula fon der Lajen postala predsednica Evropske komisije 2019. godine, održana su 32 sastanka. Ovo omogućava Institut za evropsku politiku otvorenog društva (OSEPI), koji služi kao evropska kancelarija za lobiranje OSF-a i ima za cilj da osigura da „vrednosti otvorenog društva budu u srcu onoga što Evropska unija radi, kako unutar tako i van njenih granica".

Prema podacima iz 2021. godine, institut zapošljava najmanje 18 lobista. U Registru transparentnosti navedeno je 18 lobista, međutim, broj stvarnih lobista bio mogao da bude znatno veći, pošto se pozicija može popuniti i skraćenim radnim vremenom.

PRVI PRVI NA SKALI FTM Džordž Soroš poklanja milijarde u dobrotvorne svrhe preko poreskog raja 2 Meetings
Teme o kojima je OSEPI razgovarao sa Evropskom komisijom kretale su se od diskriminacije Roma, pitanja dezinformacija i promovisanja slobode medija, do klimatske politike.

Fondacije za otvoreno društvo povremeno dobijaju novac od Evropske komisije, posebno za projekte u istočnoj Evropi, u zemljama kao što su Rumunija, Severna Makedonija i Bugarska.

Od 2007. godine Soroševe fondacije su zajedno dobile najmanje 14,2 miliona evra, pokazuju podaci Sistema finansijske transparentnosti Evropske unije. Ovo je bilo namenjeno za svrhe poput jačanja lokalnog civilnog društva ili položaja manjina.

Dok Fondacije za otvoreno društvo i nevladine organizacije koje podržava Soroš neumorno promovišu njegovu viziju, na jedno važno pitanje nikada nije jasno odgovoreno: Kako je Soroševa imperija organizovana, posmatrano iz finansijske perspektive? I u kojoj meri njegova konstrukcija podržava – ili zaista podriva – njegovu ideologiju otvorenog društva?

Prema Henriju Piteru, profesoru, pravniku i šefu Ženevskog centra za filantropiju, transparentnost o takvim pitanjima je postala sve važnija poslednjih godina, pošto nedostatak jasnoće o izvorima finansiranja utiče na osnovni kredibilitet filantropije. „Zbog toga se ovo pitanje ne može zanemariti, i mora se pozabaviti njime kako bi se neutralisao niz sumnji, kao što je ona o ’zaverama’ ili teorijama vezanim za plutokratiju“.

U Soroševom slučaju, njegova istorija sa dobrotvornim radom počinje sa hedž fondom koji ga je učinio bogatim - Kvantam fondom.

Špekulacija protiv nacionalnih valuta

Tokom proteklih 25 godina, hedž fondovi su doživeli spektakularan rast, kako u broju tako i u imovini kojom upravljaju.

Međutim, ovaj rast je takođe podstakao kritike. Njihova sama veličina može uticati na finansijske sisteme. Uspešni menadžeri hedž fondova štrajkuju kada osećaju da je određeno tržište ili potcenjeno ili precenjeno. Oni špekulišu velikim sumama novca – često pozajmljenim – u očekivanju da će se tržište ispraviti. Ovo može izazvati udarni talas, pa čak i poremetiti određena tržišta, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Ovaj aspekt, kao i neprozirna priroda hedž fondova i činjenica da oni obično profitiraju od povoljne klime koju pružaju poreski rajevi, čini ih politički kontroverznim investicionim sredstvima.

Kvantam fond nije izuzetak. Krajem 1960-ih, Soroš je pripojio fond na Holandskim Antilima svojoj atraktivnoj fiskalnoj klimi.

Holandski Antili su ranije bili jedna od država Kraljevine Holandije. Sastojala se od šest ostrva u Karipskom okeanu, uključujući Kurasao, gde Sorošev Kvantam fond ima registrovano sedište. Danas je Kurasao jedna od država u Kraljevini Holandiji (zajedno sa Holandijom, Arubom i Sint Martenom). Soroš je odlučio da registruje Fond na Holandskim Antilima umesto u SAD, podižući početni kapital od bogatih evropskih porodica. To mu je omogućilo da ostavi sopstvenu naknadu u fondu. Uobičajena je praksa da menadžer hedž fondova i investicionih fondova dobije dva procenta početne investicije i 20 procenata prinosa kao naknadu. To je značilo da ovi fondovi mogu zarađivati novac zajedno sa imovinom koju je imao rukovodeći za druge stranke, koje su za njega takođe imale poreske olakšice. Ova finansijska postavka ne bi bila moguća da je osnovao fond u SAD, služeći američkim klijentima, pošto je Amerikancima bilo dozvoljeno da odbiju naknade za upravljanje od svog oporezivog prihoda pod uslovom da menadžeri fondova izvlače svoju naknadu iz fonda.

Brzo je ustalasao svet, a zatim jurio za svakom stvorenom prilikom.

Slavu je stekao 1992. godine, kada se kladio protiv britanske funte koja je tada bila precenjena. Kada je valuta propala, procenjuje se da je zaradio milijardu dolara profita. Taj dan je u britanskoj istoriji ostao kao "crna sreda".

U narednim godinama kladio se protiv tajlandske i malezijske valute, to je dovelo do talasa devalvacija, što ove zemlje sigurno nisu cenile.

Hedž fond postaje sredstvo filantropije

Godine 1998. Njujork tajms je otvoreno pitao Soroša kako je uspeo da kombinuje ulogu tvrdog biznismena koji je zaradio svoje bogatstvo na „amoralnim tržištima“ (njegove reči), sa ulogom filantropa željnog poboljšanja sveta. Soroš je odgovorio: „Moramo da napravimo razliku između igranja po pravilima i stvaranja pravila. Igrajući po pravilima radi se najbolje što može, bez obzira na društvene posledice. Dok pri donošenju pravila ljudi treba da se bave društvenim posledicama, a ne svojim ličnim interesima“.

Međutim, iz poslovne perspektive, Soroš uopšte ne drži ove svetove odvojene.

Prema podacima američke poreske uprave, Službe za unutrašnje prihode (IRS), Kvantam fond je do sada postao blisko povezan sa Fondacijama za otvoreno društvo (OSF), pošto se hedž fond trenutno koristi kao investiciono sredstvo za dve najvažnije fondacije u mreži OSF-a: Institut za otvoreno društvo (OPI) i Fondaciju za promociju otvorenog društva (FPOS).

PRVI PRVI NA SKALI FTM Džordž Soroš poklanja milijarde u dobrotvorne svrhe preko poreskog raja 3 Investments
^{Tri snimka ekrana preliminarnih poreskih prijava (2021) pokazuju da OSF koristi različite fondacije za ulaganje u fondove na Kajmanskim ostvrvima}

Investicionim portfoliom upravlja Soroš fond menadžment (SFM), koji deluje kao nezavisno savetodavno telo.

PRVI PRVI NA SKALI FTM Džordž Soroš poklanja milijarde u dobrotvorne svrhe preko poreskog raja 4 George Soros
Postavka koja uključuje Kvantam fond stigla je zaobilaznim putem. Sjedinjene Države su izgubile privlačnost za Soroša 2008. godine, kada je uveden zakon koji sprečava izbegavanje poreza korišćenjem ofšor entiteta. Prema procenama Blumberga, on bi morao da plati milijarde federalnih i lokalnih poreza, plus doprinose Zakona o pristupačnoj nezi (Obamacare), kada je po zakonu zdravstveno osiguranje postalo obavezno.

Menadžeri hedž fondova morali su do kraja 2017. da ispoštuju ovu novu poresku obavezu, ali – prema Blumbergu – Soroš je prebacio deo svog investicionog portfelja u Irsku 2008. Ovo je uključivalo klauzulu o izuzetku za preduzeća izvan Sjedinjenih Država koja su obavezna da plaćaju lokalne poreze. Međutim, 2009. godine Američka uprava za unutrašnje prihode (IRS) uvela je nova pravila koja su otežala pozivanje na ovu klauzulu. Prema izvoru Bloomberga, Soroš se na kraju nije pozvao na to. Tada se činilo da će na taj način uspeti da izbegne poresku obavezu, što se ispostavilo da nije slučaj.

Američka vlada je 2011. godine stavila biznismena pod dodatni pritisak, kada su uvedena nova pravila kako bi se primorali hedž fondovi da budu transparentniji nakon bankarske krize.

Pošto je podvrgnut ovim pravilima, Soroš više nije prihvatao spoljne investitore i transformisao je Kvantam fond u porodični fond. Nakon snažnog lobija protiv zakona, napravljen je izuzetak za "porodične firme" u ovom zakonu o finansijskoj reformi, nazvanom Dod-Frenk Volstrit reforma i zakon o zaštiti potrošača. 2013. preneo je portfelj Fondacije za otvoreno društvo na Kajmanska ostrva.

Sa rokom koji se približavao, što znači da bi Soroš morao da plati svoje poreske obaveze u Sjedinjenim Državama, on je donirao veliki deo svoje imovine Fondaciji za otvoreno društvo. Pošto su takve donacije delimično odbitne, ovo je pomoglo da se olakša poresko opterećenje. Džejms Sitrik, poreski stručnjak koji je decenijama predstavljao Soroša, 2015. JE odgovorio Blumbergu o njegovim nalazima o Soroševim poreskim aranžmanima, navodeći da ako Soroš to „ne može legalno da uradi, on to neće da uradi“. Sam Soroš se uzdržao od komentara Blumbergu. Koliko je poreza na kraju platio nije poznato. Poreske prijave fizičkih lica nisu javna informacija.

Neprozirnost

Zahvaljujući načinu na koji je Soroš strukturirao finansije Fondacija za otvoreno društvo, potpuno je nejasno kako Kvantam fond trenutno ulaže donacije koje prima.

Nakon Soroševe odluke iz 2011. da izbegne poštovanje novih američkih regulatornih pravila, nisu bile dostupne nikakve informacije o investicionom portfelju. Štaviše, Kajmanska ostrva se mogu pohvaliti notorno opuštenom fiskalnom klimom; do pre nekoliko godina nalazio se na crnoj listi Evropske unije poreskih rajeva. Kajmanska ostrva su trenutno počela da sarađuju u razmeni podataka između poreskih vlasti, što je dovelo do njihovog uklanjanja sa liste nesaradničkih jurisdikcija.

Jan Guijer, docent poreskog prava na Vrije Univerzitetu u Amsterdamu objašnjava da ova konstrukcija prvenstveno pomaže da se aktivnosti zaštite od znatiželjnih očiju i nije previše relevantna iz poreske perspektive; fondacije poput onih u mreži OSF-a takođe bi mogle da investiraju u SAD. Guijer je sproveo međunarodno istraživanje u različitim granama entiteta kao što su hedž fondovi, usvajajući pristup oporezivanja. On se upoznao sa fondacijama tokom svog istraživanja jer koriste hedž fondove u poreskim rajevima kao što su Bermuda i Kajmanska ostrva, između ostalih, za strukturiranje svojih investicija.

„Transparentnost igra glavnu ulogu, a fiskalni aspekti manje. Nikada ne znate tačno šta se dešava u ovakvim entitetima koji koriste strukture koje uključuju više zemalja“, kaže Gooijer.

To znači da autsajderi ne mogu da utvrde da li su sredstva namenjena svim onim NVO koje se zalažu za ljudska prava i demokratiju obezbeđena zahvaljujući ulaganjima u socijalne stanove ili sumnjivijim poslovima u duvanskoj industriji.

Jedina stvar na koju se menadžment Soroš fonda javno obavezao od 2020. je klimatska strategija. To znači da nakon 2025. godine kompanija za upravljanje više neće da ulaže u kompanije za proizvodnju fosilne energije.

Sa sedištem u Njujorku, SFM takođe ulaže u niz kompanija u ime porodice Soroš. Javne informacije koje je dala Komisija za hartije od vrednosti (SEC), američko nadzorno telo za berze, pokazuju da porodica i dalje ulaže u naftu, gas, pa čak i ugalj. Sopstveni investicioni portfelj SFM (za razliku od Kuantum Endovment Fund-a kojim samo upravlja) je zaista javna informacija. Detalji pokazuju da SFM trenutno ulaže 64 miliona dolara u kompanije za naftu, gas i rudarstvo, uključujući Petrobras (Petroleo Brasileiro SA Petro, brazilska naftna kompanija), Vestern Midstream Partners LP (u vlasništvu od Anadarko Petroleum Corporation) i Teck Resources LTD, koja tvrdi da je drugi najveći izvoznik uglja za industriju čelika. Ostaje, međutim, nepoznato da li se to odnosi i na investicije koje se vrše u ime Fondacija za otvoreno društvo koje potiču sa Kajmanskih ostrva.

ARHIVA PPNS SOROŠ: ZAŠTO ULAŽEM 500 MILIONA DOLARA U MIGRANTE

Licemerje

Ovaj nedostatak transparentnosti je u suprotnosti sa ciljevima koje Fondacije za otvoreno društvo (OSF) tvrde da imaju. U 2012, OSF je započeo kampanju za uvođenje strožih američkih pravila o transparentnosti – ista pravila koja je filantrop izbegao sa svojim Kvantam fondom 2011.

U to vreme, to je navelo republikanskog senatora Ričarda Šelbija da optuži Soroša za licemerje. Soroš se uzdržao od komentara.

Prema Henriju Piteru, advokatu iz Ženevskog centra za filantropiju, problematična je ambivalentna pozicija filantropskih organizacija.

On smatra da aktivnosti kompanija kojima upravlja filantropska fondacija – ili kompanija u koje ta fondacija ulaže – treba da budu u skladu sa njenim ideološkim ciljevima. „To je ono što mi zovemo ’usklađivanje misije’,“ kaže on. „Ne možete imati fondaciju koja sledi cilj od javnog interesa, i osnivati korporaciju koja vodi nuklearnu elektranu na primer“.

Transparentnost je ključna za takvo usklađivanje, kaže Piter, jer će to omogućiti fondaciji da brzo identifikuje sve nejasne tokove finansiranja koji bi se mogli pojaviti. „Ako uspete da budete transparentni u pogledu toga odakle novac dolazi, gde ide, kako se njime upravlja, onda ćete automatski neutralisati slučajeve u kojima stvari nisu u skladu sa onim što bi trebalo da budu“.

Kritične NVO

Mnoge organizacije koje Soroš finansira generalno su veoma negativne po pitanju praksi kao što su izbegavanje poreza i neprozirne finansijske postavke.

Dva od tri najveća dobrotvora, na primer, bave se borbom protiv nejednakosti: Global vitnes, koji je 2021. godine dobio 3,1 milion evra od Fondacije za otvoreno društvo i One kampanja, koji je dobio 3,9 miliona evra.

Global vitnes je nevladina organizacija osnovana u Sjedinjenim Državama 1993. godine, bavi se "osporavanjem zloupotrebe vlasti u cilju zaštite ljudskih prava, životne sredine i obezbeđivanjem budućnosti naše planete". Organizacija je imala 36 sastanaka sa aktuelnom Evropskom komisijom. Bono, vodeći vokal grupe U2, bio je jedan od osnivača druge nevladine organizacije. One kampanja je posvećena okončanju "ekstremnog siromaštva i bolesti koje se mogu sprečiti". Komisija pod predsedništvom Ursule fon der Lajen održala je 15 sastanaka sa ovom NVO.

Obe NVO su jaki kritičari poreskih rajeva, posebno kada vladama i preduzećima nedostaje transparentnost. Global vitnes je 2017. godine pozvao britansku vladu da okonča tajnu finansija na svojim britanskim prekomorskim teritorijama kao što su Kajmanska ostrva. Pismo su takođe potpisali Oksfam, Mreža poreske pravde, Transparensi internešenel UK i četiri druge nevladine organizacije koje su dobile sredstva od OSF-a. Global vitnes i One kampanja potpisali su 2018. godine otvoreno pismo u kojem se zalažu za ove ciljeve, objavljeno u Gardijanu.

U 2016, Holandski centar za istraživanje multinacionalnih korporacija (SOMO) je takođe napisao da su „podružnice na mestima kao što su Bahami, Panama, Gernzi i Kajmanska ostrva (...) barem pokazatelj izbegavanja poreza“. U međuvremenu, fondacija je od Soroša dobila 1,9 miliona dolara tokom narednih pet godina.

Ipak, kada su nevladine organizacije upitane o finansijskoj strukturi Fondacija za otvoreno društvo, dve su se uzdržale od komentara. FTM nije mogao da kontaktira Global vitnes, a u One kampani su tvrdili da „nemaju kapacitet“ da odgovore.

Pružanje jasnoće

Transparensi internešenel, koji takođe dobija finansijsku podršku od Soroša, stao je u odbranu Fondacija za otvoreno društvo i rekao da je OSF pružio značajnu podršku svojoj misiji „da zaustavi korupciju i promoviše transparentnost, odgovornost i integritet na svim nivoima i u svim sektorima društva“.

Transparensi internešenel je dalje saopštio: „Čvrsto verujemo da sve organizacije, uključujući i one koje nas finansiraju, treba da rade u skladu sa zakonom i da se trude da poštuju najviše etičke standarde u svakom trenutku. Na osnovu dugogodišnjeg zajedničkog rada, nemamo razloga da dovodimo u pitanje posvećenost OSF-a tom fundamentalnom principu“.

SOMO je saopštio da je kontaktirao Fondacije za otvoreno društvo, tražeći jasnoću o svojoj finansijskoj strukturi. „Sarađujemo sa OSF-om po pitanjima koja je pokrenuo Follov the Money i nastavićemo sa tim“.

SOMO je naglasio da niko od njenih finansijera nema uticaj na njenu strategiju.

Po statutu SOMO, misiju i strategiju postavlja svo osoblje koje ima pravo glasa. Postoji i Nadzorni odbor koji mora da odobri promene. „Nijedan donator nije uključen“, kaže SOMO, „iako mi, naravno, naširoko razgovaramo sa partnerima, uključujući neke finansijere, o trendovima i pitanjima, kada razvijamo našu višegodišnju strategiju“. SOMO pozdravlja samo donacije koje imaju za cilj da slede demokratski odabranu strategiju. „Ne prihvatamo finansiranje za rad koji nije u skladu sa našom misijom i strategijom. Niti prihvatamo uslove finansiranja koji predstavljaju bilo kakvu prepreku za nas da javno prijavimo nalaze našeg istraživanja i da se zalažemo za promene u skladu sa ovim nalazima.

Odgovor OSF-a

Fondacije za otvoreno društvo su izuzetno kratko odgovorile na naša pitanja. FTM je odmah zatražio da razgovara sa predstavnicima OSF-a kako bi objasnili složene finansije. Organizacija nije bila voljna da se obaveže. Pitanja koja su im naknadno poslata e-poštom takođe su uglavnom ostala bez odgovora, uprkos ponovljenim upitima.

Glasnogovornici nisu bili voljni da elaboriraju poreske aranžmane, investicioni portfolio Kvantam fonda i nedostatak transparentnosti. OSF je tvrdio da smo „zbog komercijalne i tržišne osetljivosti ograničenog nivoa detalja koje možemo da otkrijemo u vezi sa upravljanjem zadužbinom“. To je bilo njihovo opravdanje za očuvanje potpune tajnosti. Jedno od naših pitanja je bilo da li su pojedini sektori industrije zabranjeni u investicionom portfelju, kao što su kompanije iz fosilne energije i kompanije koje se bave trgovinom oružjem ili duvanskom industrijom. OSF ni na ovo pitanje nije odgovorio.

Portparoli takođe nisu odgovorili na pitanje da li bi prenošenje Fonda za otvoreno društvo sa oca Džordža na njegovog sina Aleksandra promenilo bilo šta u vezi sa finansijama te organizacije.

Čini se da nema razloga za očekivanje promena u skorije vreme. Razlog zašto je Aleksandar preuzeo vlast je očigledno taj što su on i njegov otac istog mišljenja. Kao što je mlađi Soroš rekao za Vol strit žurnal: „Mi mislimo slično".

ARHIVA PPNS SOROŠ: ...LJUDSKO BIĆE PRE NEGO ŠTO SAM POSTAO BIZNISMEN

KONTROVERZNI IDEALI DžORDžA SOROŠA

Tokom ’80-ih, Džordž Soroš je podržavao istočnoevropske organizacije koje su radile na oslobađanju sovjetskih zemalja od komunističkog ugnjetavanja. Bio je inspirisan filozofom Karlom Poperom i njegovim idejama o otvorenim društvima i demokratiji.

Devedesetih godina prošlog veka, nakon što je pala gvozdena zavesa, njegove Fondacije za otvoreno društvo (OSF) fokusirale su se na liberalizaciju cele Evrope.

Ovo se nije pokazalo popularnim kod svih. Kritičari tumače Soroševe ideje o važnosti međunarodnog pravnog poretka kao pokušaj osvajanja neizabrane moći širom sveta, koristeći institute kao što su Ujedinjene nacije i Svetski ekonomski forum u Davosu.

Njegov glavni protivnik je bivši sunarodnik, mađarski premijer Viktor Orban, koji ga optužuje za sve i svašta što u Evropi krene po zlu, a posebno za priliv migranata.

U maju 2018, Soroš je odbio Orbanove napade u objavljenom članku. Optužio ga je za „lažne“ optužbe, navodeći na primer: „Uvek sam se zalagao da raspodela izbeglica unutar Evrope bude potpuno dobrovoljna“.

On se nada da će evropske zemlje zanemariti svoje nacionalne interese zarad očuvanja EU

Prema Sorošu, Evropa se ne kreće u pravcu koji bi on voleo. U članku se osvrnuo na greške koje je napravila Evropska unija, posebno u suočavanju sa grčkom dužničkom krizom, njenom nedostatku dosledne zajedničke politike prema izbeglicama i slabom odgovoru Rusiji nakon aneksije Krima 2014. Porast desničarskog nacionalizma u mnogim evropskim zemljama je još jedna tema koja ga brine.

Sa svojim Fondacijama za otvoreno društvo, filantrop se pojavio kao zagovornik Evropske unije u kojoj države članice same određuju svoj stepen učešća. On se nada da će takva sloboda izbora automatski dovesti do veće saradnje i da će zemlje zanemariti svoje nacionalne interese zarad očuvanja EU. „Ja i moja mreža Fondacija za otvoreno društvo učinićemo sve što možemo da pomognemo tim inicijativama“.

Upravo zbog toga je Soroš tako kontroverzna ličnost. On je jedan od najizdašnijih filantropa ikada, prestigli su ga samo Voren Bafeti i Bil Gejts. Svojim milijardama, on finansira organizacije i pokrete u Sjedinjenim Državama i Evropi posvećene stvaranju otvorenog i tolerantnog društva, gde se poštuju prava manjina. Ovo se suprotstavlja konzervativnim političarima i interesnim grupama.

O OVOM ISTRAŽIVANJU

Ovo istraživanje o finansijerima organizacija civilnog društva prvenstveno je fokusirana na Registar transparentnosti za Evropsku uniju, koji je kreirala Evropska komisija u Briselu. Sve kompanije, interesne grupe i nevladine organizacije su obavezne da se registruju pre nego što dobiju pristup Komisiji.

Analizirali smo najnovije podatke (finansijska 2021) uvrštene u registar 978 registrovanih organizacija civilnog društva koje su imale najmanje jedan sastanak od 2019. sa Evropskom komisijom pod predsedništvom Ursule fon der Lajen.

Podatke o ovim sastancima smo dobili od Integriti voča, veb stranice kojom upravlja Transparensi internešnl.

Zatim smo odabrali organizacije koje su završile u prvih pet procenata u pogledu najmanje jedne od sledeće četiri tačke: broja sastanaka sa Komisijom; broja zaposlenih koji rade kao lobista; ukupnih troškova lobiranja; ukupnog budžeta organizacije.

Ovo je rezultiralo spiskom od 128 organizacija, čije smo izvore prihoda istražili tako što smo pažljivo ispitali njihovo rukovodstvo, njihove godišnje izveštaje i izveštaje o finansijskoj odgovornosti, kako je navedeno na njihovim veb stranicama.

Takođe smo koristili Sistem finansijske transparentnosti – bazu podataka koja detaljno opisuje sve tokove novca iz Evropske komisije u zemlje, kompanije i subjekte kao što su nevladine organizacije – u našem istraživanju, kao i poslovni registar regiona glavnog grada Brisela.

Pored toga, proučili smo gomilu godišnjih izveštaja i druge dostupne finansijske podatke finansijera nevladinih organizacija uključenih u našu istragu.

Konačno, konsultovali smo različite stručnjake o našim nalazima.

Remi Koens je takođe doprineo ovom članku.

Ovo je četvrti članak u našoj istraživačkoj seriji: Praćenje najuticajnijih nevladinih organizacija u Evropi.

Prevod: Automatski
Autori: Salsabil Faied, Ada Homolova, Danijel van Kesel i Lise Vitteman
Izvor: Follow The Money, 30. 6. 2023.

Soroševa fondacija najavljuje povlačenje iz EU i fokusiranje na Zapadni Balkan

Fondacija Otvoreno društvo (OSF), čiji je osnivač milijarder Džordž Soroš, planira da se povuče iz velikog dela svojih aktivnosti u Evropskoj uniji (EU), ili ih u potpunosti obustavlja, a pažnju preusmerava na druge krajeve sveta, kao što su Zapadni Balkan i postsovjetske zemlje, prenose danas mediji pozivajući se na internu imejl poruku u koju su imali uvid.

Pozivajući se na pismo poslato mađarskim partnerima prošle nedelje, mađarski servis Radio slobodne Evrope objavio je da se rukovodstvo OSF "odlučilo za radikalnu promenu strategije".

U pismu se tvrdi da institucije i vlade EU troše mnogo novca na ista pitanja kao i Otvoreo društvo. Umesto toga, organizacija koju je osnovao Džordž Soroš fokusiraće se na Balkan, postsovjetske zemlje i ostatak sveta, navodi se.

Rojters piše da u internom imejlu zaposlenima nisu izneti detalji o načinu na koji će fondacija prenameniti svoja sredstva, ali da je portparol Fondacije rekao da će ona nastaviti da podržava organizacije civilnog društva širom Evrope, uključujući one koje rade na spoljnim poslovima EU, kao i da će nastaviti da podržava romske zajednice u Evropi.

"Fondacija za otvoreno društvo menja način poslovanja, ali moja porodica i OSF već dugo podržavaju i ostaju nepokolebljivo posvećeni evropskom projektu", rekao je Aleks Soroš, predsednik Fondacije za otvoreno društvo, u izjavi poslatoj mejlom Rojtersu.

Organizacija koja godišnje dodeljuje oko 1,5 milijardi dolara širom sveta nastaviće da finansira programe u Evropi, uključujući Ukrajinu, Moldaviju, Kirgistan i Zapadni Balkan preko nacionalnih fondacija, rekao je portparol Fondacije za otvoreno društvo, preneo je Rojters.

Agencija dodaje i da se u mejlu poslatom zaposlenima objašnjava da odluka znači da će se humanitarna mreža udaljiti od rada koji se odnosi na unutrašnje evropske poslove i fokusirati na region u kontekstu većih globalnih pitanja.

"Novoodobreni strateški pravac predviđa povlačenje i prekid velikog dela našeg trenutnog rada u Evropskoj uniji, pomerajući naš fokus i alokaciju resursa na druge delove sveta", navodi se u mejlu.

"Ova promena nije odraz prošlog rada i velikog doprinosa zaposlenih tokom godina, već odluka koja je okrenuta budućnosti, ukorenjena u budućim prilikama da se napravi značajan uticaj", dodaje se.

Mađarski servis RSE takođe navodi da se i unutar OSF malo zna o detaljima kao što je vreme povlačenja ili šta će se dogoditi u zemljama EU za koje ne važi da institucije i vlade troše značajne sume na ljudska prava ili pitanja različitosti.

Pošto OSF treba da bude restrukturiran sledeće godine, njegovi evropski programi bi mogli da prestanu već 2024, dodaje se.

U junu je najavljeno da će 93-godišnji Soroš svoju 25 milijardi dolara vrednu Fondaciju predati svom sinu Aleksu, a u julu su predstavljeni planovi za otpuštanje 40 odsto zaposlenih u svetu, u sklopu strateških promena.

Izvor: Beta, 15. 8. 2023.