Na Šumarskom fakultetu predstavljen međunarodni izveštaj o najvećem odumiranju biljnih i životinjskih vrsta u ljudskoj istoriji, na čijem sastavljanju je tri godine radilo na stotine stručnjaka iz 50 zemalja
U toku je najintenzivnije odumiranje biljnih i životinjskih vrsta, kakvo nije zabeleženo u ljudskoj istoriji. Ako se trendovi nastave, rezultat će biti nestanak čak milion vrsta. Opstanak čovečanstva je ugrožen kao nikada ranije.
Ove tri rečenice su siže izveštaja Međuvladine platforme za biodiverzitet i eko-sisteme (IPBES), nezavisnog međunarodnog tela u čijem su članstvu 132 države. Stotine stručnjaka iz 50 zemalja tri godine su radile na najsveobuhvatnijem sagledavanju stanja prirode i perspektiva opstanka živog sveta. Analizirano je 15.000 naučnih radova i zvaničnih dokumenata o ovoj temi, od 1970. do danas. Na osnovu svega toga nastao je izveštaj – svojevrsna optužnica protiv ljudskog roda, za udruženi zločinački poduhvat protiv planete Zemlje.
Očekivano, uznemirujući zaključci našli su se u udarnim naslovima priloga i članaka svetskih medija. Kod nas su pak prošli manje-više nezapaženo. Srbija nije članica IPBES-a, pa se verovatno lagodno zaključilo da se sve to na nas – ne odnosi.
Zato je gotovo kuriozitet da se jedno od prvih predstavljanja ovog izveštaja u svetu dogodilo baš u Beogradu, krajem prošle sedmice. Zaslugom Šumarskog fakulteta, koji je u saradnji s Programom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Francuskim institutom u Srbiji upriličio konferenciju čija je centralna tema bila prezentacija izveštaja o planeti na izdisaju. Namera organizatora je upravo bila da šok-terapijom prene ovdašnju javnost, uglavnom flegmatičnu i prema lokalnim, a kamoli globalnim ekološkim temama. I, naravno, da mobiliše donosioce odluka u ovoj oblasti. Ali, od stotinak planiranih gostiju iz državnih resora, u čijem su delokrugu „zelena” pitanja, nije se pojavio gotovo niko. U radu konferencije učestvovale su jedino Jasmina Jović, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine, i Jelena Dučić, načelnica resora za biodiverzitet.
Zato ne čudi što je Žarko Petrović iz UNDP-a jetko zaključio da skup liči na „propoved već preobraćenima”, dok je dekan Šumarskog prof. dr Ratko Ristić poručio da „nema boljeg indikatora nemara” od toga što su se nadležni oglušili o poziv za konferenciju.
A kako izgleda apostolska posvećenost opstanku planete, okupljenima je svedočio prof. dr Jozef Setele, kopredsedavajući IPBES-a. Plan organizatora bio je da se profesor Setele uključi u rad skupa putem video-linka, međutim, kada su mu objasnili o kakvoj je konferenciji reč, poručio je da će doći u Beograd – o svom trošku. Profesor Setele je tako „uživo” objasnio zašto bi za Srbiju bilo dobro da se pridruži IPBES-u:
„Imali biste iz prve ruke uvid u aktivnosti na planu borbe protiv klimatskih promena, zagađenja, neracionalnog korišćenja resursa, uništenja staništa raznorodnih živih vrsta, od kojih zavisi i opstanak čoveka. Kao članovi velike odgovorne porodice, mnogo od toga biste mogli i da primenite. Vaš glas bi se snažnije čuo, a svaki glas u ovoj borbi se broji.”
Gost iz Nemačke svojski se potrudio da duhovitim i slikovitim opaskama, desetinama slajdova, ilustracija i grafikona, barem odškrine riznicu činjenica, analiza i preporuka, koju njegov tim stavlja na raspolaganje osvešćenom delu čovečanstva. Samo sažetak izveštaja zaprema 44 gusto kucanih strana (petnaestak stranica „Politike”, bez ilustracija) a to je tek 2,5 posto ukupnog materijala. Armija istraživača i saradnika u ovaj posao uložila je 156.000 radnih sati – hipotetički, da se toga latio jedan čovek, trebalo bi mu 17 godina danonoćnog rada.
Upravo dok je trajala konferencija, ulicama Beograda hodila je povorka mladih učesnika marša protiv klimatskih promena. Sličnih skupova bilo je tog 20. septembra od SAD do Australije, s istim zahtevom vladama svojih zemalja: da se odgovorno odnose prema ekološkoj budućnosti planete. U tom buntovnom žamoru zabrinute i na akciju spremne savesti čovečanstva, možda se beogradski glas nije daleko čuo. Ali se – broji.
Male hidroelektrane, velika šteta
Deo konferencije bio je posvećen i mini-hidroelektranama, ovdašnjem gorućem ekološkom problemu. Jasmina Jović je poručila da Ministarstvo životne sredine smatra da MHE „iscrpljuju prirodne resurse, degradiraju reke i uništavaju riblji svet” te da ne smeju da budu u zaštićenim područjima (osam posto teritorije Srbije).
„Derivacione MHE imaju beznačajnu energetsku korist, a prouzrokuju nemerljive biološke štete. Pogubno utiču upravo na biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta”, istakao je je dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić i upozorio da ćemo usled klimatskih promena imati sve manje padavina od jula do oktobra.
„Već sada su vodni resursi na granici izdržljivosti, podjednako kada su u pitanju potrebe stanovništva, privrede, biodiverziteta. A pustošimo najkvalitetnije, planinske reke, zarad dobiti interesnih grupa i investitora”, rekao je, između ostalog, profesor Ristić, koji je svoje stavove i zaključke ilustrovao obiljem gotovo forenzičkih fotografija nasilja nad prirodom u rejonu Stare planine, Goča, Golije, Krepoljina...
Autor: Darko Pejović
Zbogom Pizolu: Švajcarci organizovali sahranu za nestali glečer na Alpima
Kao na Islandu pre nekoliko nedelja, aktivisti su u Švajcarskoj obeležili dugim posmrtnim maršom na planini nestanak jednog od najviše proučavanih alpskih glečera, Pizol, koji se topi usled klimatskog zagrevanja.
Oko 250 ljudi, među kojima su neki bili obučeni u crno, je posle dva sata hoda stiglo do starog glečera koji se nalazi blizu Lihtenštajna i Austrije, na visini od oko 2.700 metara.
"Tu smo da kažemo zbogom Pizolu", rekao je okupljenima Matijas Hus, stručnjak za glečere iz Savezne politehničke škole u Cirihu, dok je sveštenik Erik Petrini pozvao za božju pomoć u suprotstavljanju ogromnom izazovu klimatskih promena.
Ceremonija se održava dan uoči specijalnog samita UN o klimi u Njujorku, kome će prisustvovati više šefova vlada i država. Oni se pozivaju da pojačaju angažovanje da se ograniči zagrevanje planete na 1,5 ili dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru u 19. veku.
"U Švajcarskoj Pizol je toliko izgubio od svoje supstance da sa naučne tačke gledišta više uopšte nije glečer", rekla je za Frans pres Alesandra Deđakomi, iz Švajcarskog udruženja za zaštitu klime, nevladine organizacije koja je organizovala ovu ceremoniju.
Učesnici, među kojima je bilo i dece, položili su cveće ali nisu stavili nikakvu spomen ploču za razliku od onog što su uradili Islanđani 18. avgusta, kada su se oprostili od svog prvog nestalog glečera Okjokula. Medjutim u Švajcarskoj kao i na Islandu, dve zemlje poznate po svojim glečerima, naučnici su podjednako zabrinuti zbog klimatskog zagrevanja.
"Od 1850. godine procenjujemo da je oko 500 švajcarskih glečera potpuno nestalo od kojih je samo 50 imalo ime", rekao je Hus za Frans pres nekoliko dana pre ceremonije.
Prema tome, kako je rekao, Pizol nije prvi koji je nestao, ali može se smatrati da je to prvi švajcarski glečer koji nestaje i koji je bio dobro proučen i to od 1893. godine. Nesporno je konstatovano da je od 2006. glečer izgubio izmedju 80 i 90 odsto svog volumena. Ostalo je samo 26.000 kvadratnih metara leda, što je manje od četiri fudbalska terena, rekao je Hus.
Prema švajcarskoj Mreži za glaciološka istraživanja Pizol spada u kategoriju vrlo malih glečera, koji predstavljaju gotovo 80 odsto ukupnog broja švajcarskih glečera. Nalazi se na relativno niskoj nadmorskoj visini, (između 2.630 i 2.780 metara) i zavisio je od količine snega akumuliranih tokom zime.
Poput Pizola, oko 4.000 alpskih glečera pod pretnjom je da se istope za više od 90 odsto do kraja veka ako se ništa ne uradi da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, odgovornih za klimatsko zagrevanje, pokazuje studija Savezne politehničke škole u Cirihu.
Najveći alpski glečer Aleč, koji se nalazi u Švajcarskoj bi tako mogao da nestane do 2100. godine ako se ništa ne uradi da se zaustavi zagrevanje planete.
Sahrana Pizola je za nevladine organizacije koje su organizovale taj događaj, među kojima i Grinpis, bila način da podsete da klimatske promene takođe ugrožavaju naša sredstva za opstanak i prete ljudskoj civilizaciju kakvu je znamo u Švajcarskoj i u svetu. Zbog toga je Švajcarsko udruženje za zaštitu klime pokrenulo organizovanje referenduma, nazvanog "Inicijativa za glečere" u kome se traži da se neto emisija štetnih gasova u Švajcarskoj smanji na nulu najkasnije do 2050. godine.
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
"Ovde se ne može govoriti o nacionalnom interesu, naprotiv, koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost fragilnih ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih MHE zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima.
Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja (850) doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i bio bi indikator nesposobnosti sistema, ali i šire društvene zajednice, da sagledaju autodestruktivnost ove forme ponašanja u javnom životu. To bi, pored ostalog, značilo i uskraćivanje osnovnog ljudskog prava svakom građaninu Republike Srbije, da koristi tokom svog života i sačuva za buduća pokoljenja, jedinstvene prirodne vrednosti Srbije."
Komentara: 0