APSTRAKTI IZLAGANJA

PROJEKAT „JADAR“: OD ISTRAŽIVANJA DO EKSPLOATACIJE I PRESTANKA RADA
Vesna Prodanović, Rio Sava Exploration d.o.o

Interes naučno-stručne javnosti i značaj projekta „Jadar“ na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kreiraju potrebu za kontinuiranim izveštavanjem o statusu i planovima projekta. Cilj prezentacije jeste uspostavljanje dijaloga na bazi tačnih, relevantnih i transparentnih informacija, koje se tiču svih faza razvoja u životu jednog visoko integrisanog rudarsko-procesnog projekta kao što je „Jadar“.

Prezenter će informacije o projektu staviti u kontekst domaće i inostrane regulative, i kompanijskih standarda, i demonstrirati usklađenost projektnog rada sa najboljom svetskom praksom. Neke od ključnih oblasti koje će prezentacija uključiti jesu istražne radnje koje su dovele do otkrića minerala jadarita, organizacija i pristup kompanije studijskom radu koji treba da rezultuje valorizacijom mineralnih resusa litijuma i bora, naučno-istraživački rad na adaptaciji, razvoju i transferu modernih tehnologija radi prerade jadarita u komercijalni proizvod na bezbedan način, sveobuhvatni pogled na uticaje projekta u svim domenima životne sredine i života ljudi, pravni okvir i implementacija mera i modela zaštite životne sredine, analiza ekonomskih pokazatelja projekta. Posebno će biti reči i o planovima i programima za saradnju sa obrazovnim institucijama, razvoju stručnih kadrova i kapaciteta.

DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA „JADAR“
Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

Realizacija projekta „Jadar“ planirana je u okolini grada Loznice, na površini koja zahvata nekoliko hiljada hektara zemljišta pod šumskim, poljoprivrednim i urbanizovanim površinama. Otvaranje kopova, formiranje deponija, eksploatacija podzemnih voda, tretman rude sumpornom kiselinom, izgradnja pristupnih saobraćajnica i trajna promena namene prostora, nepovratno će izmeniti i degradirati postojeću sliku predela i ugroziti biodiverzitet. Eventualni početak eksploatacije minerala jadarit podrazumeva masivne zemljane radove, sleganje terena na gotovo 900 hektara i zatrpavanje vršnog dela sliva potoka Štavica. Nepovratno će biti uništen značajan potencijal već determinisane turističke regije, sa značajnim lokalitetima od kulturno-istorijskog i duhovnog značaja. Raseljavanje stanovništva, trajna eliminacija mogućnosti za naprednu i profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju, stalan rizik od zagađenja vazduha, vode i zemljišta, suštinski umanjuju ekonomsku i ekološku perspektivu Rađevine.

Grad Loznica se nalazi na maloj udaljenosti od opasnih zagađivača kao što su deponije rudnika „Stolice“ (antimon) i „Zajača“ (antimon i olovo), a u samom gradskom području se nalazi napušteni kompleks fabrike „Viskoza“, sa ogromnim količinama toksičnih i kancerogenih materija. Lokacija projekta „Jadar“ je na samo 15 kilometara od centra Loznice. Dosadašnji međunarodni renome kompanije „Rio Tinto“, odnosno lokalne filijale pod imenom „Rio Sava“, ne ulivaju poverenje po pitanju bezbednosti proizvodnih procesa, zaštite životne sredine i tretmana radnika. Posebno je nejasna korist za državu Srbiju, ukoliko se uopšte može govoriti o bilo kakvoj kompenzaciji za tako masivnu degradaciju prostora i trajan rizik po zdravlje i bezbednost stanovništva.

PRAVNI OKVIR ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U PROJEKTU „JADAR“
Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

U jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava beležimo stav iznet u predmetu Chassagnou and others v. France da javni interes, kao izraz pravične ravnoteže između opšteg interesa zajednice i zaštite osnovnih prava pojedinaca, mora da bude zasnovan na zakonitom i razumnom osnovu. Kako upravno-pravna zaštita životne sredine počinje još od određivanja osnova za održivo korišćenje i zaštitu prirodnih vrednosti, prvi postupak koji garantuje da će interes zaštite životne sredine biti adekvatno vrednovan, a da će priprema planova i programa koji mogu uticati na životnu sredinu polaziti od potrebe zaštite, jeste postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu. Direktni i indirektni uticaji jednog projekta, koji se planira ili izvodi, na životnu sredinu utvrđuju se u postupku procene uticaja na životnu sredinu.

U radu se analizira pravni okvir koji uređuje postupke u kojima se dolazi do odgovora na pitanja: koji nivo zagađenja životne sredine je prihvatljiv u jednom društvu; da li se svojinska prava ili sloboda preduzetništva mogu ograničiti u cilju zaštite životne sredine; da li se poljoprivredno zemljište može koristiti u nepoljoprivredne svrhe? U zaključnim razmatranjima se ukazuje na domaću i uporednu sudsku praksu od značaja za razumevanje pravnog položaja interesa zaštite životne sredine.

ODLAGANJE JALOVINE IZ RUDNIKA I PROCESA EKSTRAKCIJE, TRETIRANJE OTPADA I SANACIJA DEPONIJEM NAKON ZAVRŠETKA PROJEKTA „JADAR“
Dinko Knežević, Dragana Nišić, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Otkopavanjem i preradom rude jadarita parcijalno se izdvajaju dva rudarska (br. 1 i 2) i dva industrijska otpada (br. 3 i 4): 1. rudarska jalovina, generiše se izradom rudarskih okana i razradom podzemnih prostorija; 2. jalovina iz procesa obogaćivanja rude za dalju hemijsku preradu koncentrata jadarita; 3. otpad iz procesa luženja, generiše se u digestorima, u kojima se koncentrat jadarita luži sumpornom kiselinom, odvajanje rastvora od otpada vrši se višestepenim filtriranjem; 4. otpad iz procesa neutralizacije, generiše se posle izdvajanja borne kiseline kada se vrši neutralizacija kisele suspenzije krečom.

Dakle, izdvajaju se dva tipa otpada: suvi i krupnozrni (rudarska jalovina) i „mokri“ i sitnozrni (ostala). Ove fizičke razlike uslovljavaju izbor načina tretiranja. Krupnozrna rudarska jalovina se odlaže na separatnoj deponiji. Ostala tri sitnozrna i mokra otpada se zajednički tretiraju: mešaju, zgušnjavaju, filtriraju i suše, pre odlaganja na zajedničkoj deponiji. Prema karakteristikama svi otpadi su neopasni, a ispitivanja izluživanja su pokazali da je moguće da dođe do izluživanja bora. Ovakve karakteristike uslovile su da se prostor za deponovanje uređuje kao da se odlaže opasni otpad, saglasno evropskoj i srpskoj legislativi. Deponija se formira na vodoplavnom terenu u blizini mesta izdvajanja otpada. Uređenje podrazumeva potpunu hidroizolaciju dna deponije. Deponija se fazno eksploatiše. Tokom eksploatacije predviđene su opsežne mere zaštite. Po završetku eksploatacije svake faze vrši se zatvaranje, saglasno važećoj evropskoj i srpskoj legislativi.

IZBOR TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE LITIJUMA I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU
Željko Kamberović, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Projekat „Jadar“ se izvesno smatra za izvor litijuma kao strateškog metala. Prikazani su kapaciteti za proizvodnju soli litijuma i bora, karakteristike postrojenja, obim i raspodela istih. Kritički je analizirana moguća tehnologija za primenu na domaćim rudama; sistematično i razložno je opisana kompleksnost mogućeg tehnološkog procesa za primenu.

Dobijanje litijum(I)-karbonata iz rude sa sadržajem minerala jadarita obuhvata hidrometalurške tehnološke procese luženja kiselinom u cilju prevođenja metala u rastvor, odvajanje faza, prečišćavanje rastvora, kristalizaciju proizvoda iz rastvora, solvent-ekstrakciju, jonsku izmenu, pripremu i preradu otpadnih voda, solidifikaciju otpada i proizvodnju kreča, agregata za zapunu, vodene pare, električne energije i sumporne kiseline. Osnovni cilj rada je upoznavanje šire stručne javnosti sa tehnološkim postupkom, hemijskim reakcijama, mehanizmom formiranja pratećih proizvoda, otpadnih tokova i aparativno- tehničkim rešenjem. Osnovni proizvodi u posmatranom postupku su litijum(I)-karbonat, anhidrit borne kiseline i natrijum(I)- sulfat. Kvalitet proizvoda zadovoljava komercijalnu primenu.

Opisan je mogući uticaji projekta na životnu sredinu, od kojih su najznačajniji na: degradaciju velikih površina zauzetih projektom, vegetaciju, floru i faunu, podzemne i površinske vode, kvalitet vazduha, buku i ostale (hemikalije i opasan otpad, svetlost, gasovi sa efektom staklene bašte, kulturno nasleđe). Održivost eksploatacije litijuma i bora je moguće proceniti nakon izrade tehnološkog projekta, studije uticaja kompleksa i ostalih dokumenata u oblasti integrisane kontrole i sprečavanja zagađenja.

ULOGA LITIJUMA U ENERGETSKIM TEHNOLOGIJAMA I ALTERNATIVE
Branimir Grgur, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Litijum-jonski akumulatori su otkriveni 70-ih, a komercijalizovani 80-ih godina prošlog veka. Princip rada se zasniva na interkalaciji–deinterkalaciji litijuma iz grafitne negativne i najčešće LiCoO2 pozitivne elektrode uz korišćenje organskog elektrolita uz dodatak litijumovih soli. Mada sistemi na bazi litijuma imaju izuzetne električne karakteristike, ipak ovakvi sistemi imaju i niz nedostataka. Jedan od bitnijih je visoka cena usled rasprostranjenosti rezervi litijuma, koje se procenjuju na 10–12 Mt, i kobalta, čije su realno isplative rezerve oko 7 Mt. Za pogon automobila neophodno je ~0,16 kg Li po kW. Prema studiji Rio Tinta da ležište kod Loznice može dati oko 60 kt Li2CO3 ili ~5,7 kt Li godišnje, jednostavnom računicom se može dobiti broj automobila (100–50 kWh) od oko 700–350 hiljada godišnje ili od 28,5 do 14,2 miliona tokom 40-godišnje eksploatacije. Kao primer može poslužiti činjenica da je godišnja proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem reda 100 miliona.

Kao alternativa litijum-jonskim, mogu se razmatrati natrijum-jonski akumulatori, sa nešto lošijim karakteristikama, ali daleko nižom cenom. S obzirom na to da razvoj litijum-jonskih akumulatora traje već 50 godina sa ogromnim ulaganjima, natrijum-jonski sistemi bi mogli u skorijoj budućnosti da postanu ozbiljna alternativa litijum-jonskim akumulatorima. Takođe, cink-jon, gorivni galvanski spregovi, protočni redoks-akumulatori i punjivi sistemi na bazi metal-vazduha se mogu razmatrati kao alternative litijum-jonskim akumulatorima.

PROJEKAT „JADAR“ I VODNI RESURSI
Prvoslav Marjanović, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“

Smisao i cilj ovog rada jeste da se raspoloživi podaci i elementi projekta u vezi sa površinskim i podzemnim vodama, a posebno otpadnim vodama, predoče naučnoj i stručnoj javnosti. Rad je podeljen u pet delova.

U prvom delu se daje prikaz rezultata dosadašnjih istraživanja o kvalitetu površinskih i podzemnih voda u dolini Jadra i osvrt na postojeće stanje vodnih resursa u zoni uticaja rudnika i procesnog postrojenja. U drugom delu rada se daje prikaz tokova vode u okviru rudnika, procesnog postrojenja i odlagališta industrijskog otpada i prikaz idejnih rešenja vezano za kontrolu zagađivanja vodnih resursa i tretman otpadnih voda na lokaciji. U okviru ovog dela rada daje se i prikaz vodnih uslova izdatih od strane nadležnih organa RS koji se moraju ispuniti. Treći deo rada razmatra problem otpadnih voda i analizira moguće uticaje ispuštanja istih u recipijente u cilju sagledavanja uslova koje treba zadovoljiti kako ne bi došlo do pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda nakon ispuštanja istih. Četvrti deo rada daje prikaz tematskog pregleda literature sa fokusom na vodne resurse i eksploataciju minerala litijuma i procesiranje istog u širem kontekstu analize uticaja na životnu sredinu. Zaključni, peti deo rada sadrži identifikaciju istraživanja i drugih studijskih radova koje treba sprovesti u procesu daljeg razvoja projekta „Jadar“ na način koji neće ugroziti vodne resurse u zoni uticaja projekta i šire, a sve u skladu sa propisima Republike Srbije i dobrom međunarodnom praksom i standardima.

MOGUĆI UTICAJI RUDNIKA, EKSTRAKCIJE, I DEPONIJE PROJEKTA „JADAR“ NA ZDRAVLJE LOKALNOG STANOVNIŠTVA
Petar Bulat, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za medicinu rada Srbije

Sagledavanje uticaja projekta „Jadar“ na zdravlje lokalnog stanovništva je veoma kompleksan zadatak usled mnogih nepoznanica. Među njima svakako je najznačajnija nova tehnologija koju investitor planira da primeni u eksploataciji jadarita. Dostupni podaci o proizvodnji litijuma i uticaju na životnu i radnu sredinu uglavnom potiču od eksploatacije rude spodumena. Na osnovu podatka da je koncentracija litijuma u jadaritu 7,28%, jasno je da se mora naći način za odlaganje velike količine (prema proceni investitora, oko 1,4 miliona tona) industrijskog otpada, u kome se primarno očekuju arsen, bor, kadmijum, hrom, olovo, živa, nikl i cink. Pored toksičnih metala, na zdravlje lokalnog stanovništva i zaposlenih mogu uticati i čestice prašine (PM2,5 i PM10), buka, a u početnom periodu eksploatacije i potresi usled miniranja.

Pri razmatranju potencijalnih efekata po zdravlje mora se imati u vidu da će se u budućem postrojenju nalaziti velike količine sumporne i hlorovodonične kiseline, te u slučaju akcidenta može doći do nesagledivih posledica po zdravlje lokalnog stanovništva. Iako se u razmatranju projekta „Jadar“ ističu negativni uticaji po zdravlje, ovaj projekat može imati, kroz unapređenje lokalnih ekonomskih prilika, i pozitivne uticaje na zdravlje usled povećanja standarda, ali i kroz unapređenje zdravstvene zaštite i uslova stanovanja. Bez detaljnih informacija o tehnologiji koju investitor planira da primeni nije moguće sagledati sve posledice po zdravlje lokalnog stanovništva. U cilju prevencije treba primeniti sve mere predostrožnosti kako bi se izbegle moguće negativne posledice po zdravlje lokalnog stanovništva.

INŽENJERSKO-ADMINISTRATIVNE PROCEDURE U CILJU KONTROLE UTICAJA PROJEKTA „JADAR“ NA ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE
Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Realizacija investicionih projekata predstavlja složen proces koji zahteva pribavljanje niza različitih dokumenata, dozvola, licenci, saglasnosti, mišljenja, koje izdaju nadležni državni organi, kao i pripremu projektne i druge tehničke dokumentacije koje investitor preduzima u cilju izgradnje postrojenja. U ovom procesu zaštita životne sredine ima poseban značaj, s obzirom na to da Ustav Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina. U cilju što efikasnije zaštite sprovode se propisi iz oblasti strateške i procene uticaja projekta na životnu sredinu.

Strateškom procenom uticaja se utvrđuju uticaji predloženih strateških dokumenata (planovi, programi i politike), kojima se donose strateški važne odluke i vrše strateški važni izbori na životnu sredinu, uključujući i ekonomske i socijalne elemente. Procena uticaja projekta na životnu sredinu je instrument koji predstavlja preventivnu meru zaštite životne sredine, zasnovanu na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca, kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti, imajući u vidu izvodljivost tih projekata. U tom smislu, inženjerska procedura obuhvata izradu materijalnih i toplotnih bilansa, proračune potrošnje sirovina, energenata, aparata i mašina za prečišćavanje otpadnih gasova i voda, tretman otpada, sigurnosne opreme, skladišnih kapaciteta, modela udesa, rasprostiranja zagađujućih komponenata u životnoj sredini.

Na kraju procesa, a posle pribavljanja upotrebne dozvole, ishoduje se integrisana dozvola, koja predstavlja odluku nadležnog organa, kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela.

PROJEKAT „JADAR“: BIODIVERZITET I BIOLOŠKI UTICAJI
Imre Krizmanić, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Očuvanje biološke raznovrsnosti je osnova opstanka prirode na Zemlji. Srbija spada u države sa još uvek relativno očuvanom prirodom, koja se ubrzano uništava na razne načine. Rudarstvo predstavlja jedan od najznačajnih faktora ugrožavanja prirode. Na području planirane eksploatacije je konstatovan visok stepen ukupnog biodiverziteta u svim analiziranim grupama. Prisutan je i izuzetno značajan broj zaštićenih vrsta: 85% od registrovanih vrsta riba, 87% od registrovanih vrsta sisara, 100% od registrovanih vrsta vodozemaca i gmizavaca. Diverzitet beskičmenjaka i vaskularne flore, kao i životnih staništa, visok je, ali nedovoljno istražen. Projekat eksploatacije minerala jadarita u Srbiji, ukoliko bude sproveden, imaće veliki broj negativnih uticaja, koji će dovesti do ireverzibilnih i delimično reverzibilnih posledica na prisutne ekosisteme.

Sprovođenjem planiranih aktivnosti, posebno deponovanjem industrijskog otpada, doći će do značajnog narušavanja biodiverziteta na celokupnom prostoru planiranih radova. U određenim, primarnim zonama uticaja, doći će do potpunog i direktnog uništavanja staništa uz nestajanje svih organizama koji ih naseljavaju. Dodatno, doći će do različitih vidova i stepena degradacije i fragmentacije staništa, izmene njihovih fizičkih i hemijskih karakteristika, kao i presecanja ili nestanka migratornih puteva i ekoloških koridora. Negativni uticaji eksploatacije minerala jadarita mogu se odraziti na celokupni ekosistemski diverzitet svih akvatičnih i terestričnih staništa i van područja rudarskog kompleksa „Jadar“ (sekundarna zona uticaja).

PROJEKAT „JADAR“: KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Jagoš Raičević, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Univerziteta u Beogradu

U Srbiji ne postoji nezavisno regulatorno telo koje bi se bavilo rešavanjem problema zaštite životne sredine (ZŽS). Stoga je neophodno formiranje relevantnog tela koje treba da zameni mnogobrojne (nepoznate) tehničke komisije i/ili radne grupe i probleme zaštite životne sredine sa nivoa anonimnih autorskih ugovora izvede na nivo kompetentnih institucija. Nekonzistentna domaća legislativa ne garantuje osiguranje kvaliteta i učešće javnosti u ZŽS, a posebno sprečavanje sukoba interesa u procesu donošenja odluka o projektu „Jadar“. Primera radi, upoređeni su postupci kontrole izgradnje velike deponije industrijskog otpada projekta „Jadar“ sa površinskim odlagalištem veoma niskoradioaktivnog otpada. Takođe je istaknuto da se ustanove i pojedinci koji su učestvovali ili učestvuju u realizaciji projekta „Jadar“ ne mogu baviti ocenom njegovog kvaliteta, tj. ne mogu biti u poziciji da ocenjuju sami sebe, što se može ispuniti jedino kvalitetnim učešćem sveukupne zainteresovane javnosti.

Druga i važnija poruka prezentacije je predlog da zaključak dvodnevnog skupa u SANU mora biti inicijacija Vladinog projekta, sa zadatkom da verifikovanim metodama i prema najvišim svetskim standardima izvrši sveobuhvatnu i detaljnu analizu uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, uzimajući u obzir cenu koštanja svih faza njegovog životnog ciklusa: od izgradnje rudnika i eksploatacije, do njegovog zatvaranja i sanacije i remedijacije svih korišćenih prostora.