Naučno-stručni skup ’Projekat Jadar - šta je poznato?’

Naučno-stručni skup ’Projekat Jadar - šta je poznato?’

Dvodnevni naučno-stručni skup "Projekat Jadar – šta je poznato?", koji će se baviti eksploatacijom minerala jadarita u Rađevini, u okolini Loznice, biće otvoren u Svečanoj sali Srpske akademije nauke i umetnosti u četvrtak 6. maja u 9 časova.

Istražni radovi u ovom delu Zapadne Srbije povereni su rudarsko-metalurškoj kompaniji Rio Tinto, odnosno njenoj ćerki firmi Rio Sava Exploration d.o.o. Najavljena izgradnja rudnika – uz prateća odlagališta jalovine, te korišćenje i tretman voda i hemikalija u procesu dobijanja litijum-karbonata i borne kiseline – kao i uticaj rudnika i tehnološkog procesa ekstrakcije na životnu sredinu tog područja, izazvalo je velike nedoumice i zabrinutost građana, ujedno zainteresovavši naučnu i stručnu javnost. Takođe, nedoumice je pojačala i dosadašnja nedovoljna transparentnost čitavog procesa, počev od dobijanja dozvole za istražne radove, preko promene urbanističkog plana i prenamene korišćenja zemljišta, pa do samog izbora tehnološkog procesa, navedeno je u materijalu koji je udruženju PRVI PRVI NA SKALI prosleđen iz SANU.

Mnogo je tema koje bi trebalo razmotriti i otvoreno o njima razgovarati. Otuda će na skupu biti reči o sledećim pitanjima:

  • šta će Republika Srbija i društvo dobiti od ove eksploatacije; 
  • kakva je dobrobit za stanovništvo i životnu sredinu šireg obuhvata; 
  • pod kojim se uslovima otuđuju prirodni resursi i kakva je opšta korist za državu, osim rudne rente koja je, kako sada stvari stoje, zanemarljiva u odnosu na vrednost prirodnog resursa, autonomnih i antropogeno stvorenih ekosistema i predela koji bi bili uništeni ili nepovratno izmenjeni.

Cilj konferencije je da se svi elementi projekta Jadar naučno i stručno vrednuju, da se evaluiraju njegove koristi i štete, te anticipiraju problemi koji bi mogli da proizađu, ukoliko bi se projekat realizovao.

Organizatori skupa su Akademijski odbor "Čovek i životna sredina" SANU, Akademijski odbor za materijale SANU i Odbor za hemiju Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU.

Predviđeno je da se u petak 7. maja, skup završi okruglim stolom na kojem će uzeti učešća predstavnici Udruženja građana Zaštitimo Jadar i Rađevinu, Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji, Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT) za zaštitu reke Jadar i Rađevine, nakon čega će uslediti otvorena diskusija.

Zbog epidemiološke situacije kapacitet Svečane sale je bitno smanjen, pa će ulaz će biti omogućen samo za prvih 60 slušalaca koji svoje prisustvo potvrde na mejl sasaconf@sanu.ac.rs i sa sobom ponesu štampanu ili elektronsku potvrdu o prijavi.

Direktan prenos skupa moći će da se prati preko veb sajta SANU. Gledaoci direktnog prenosa moći će da upute pitanja na mejl sasaconf@sanu.ac.rs, koja će se potom grupisati po temama i izložiti u okviru diskusije na okruglom stolu, drugog dana skupa.

PROGRAM SKUPA

Napomena: za sva izlaganja predviđeno je 20 minuta, za postavljanje pitanja 10 minuta.

Četvrtak 6. maj

  • 9:00–9:05 Vladimir Stevanović, SANU: Otvaranje skupa posvećenog projektu "Jadar"
  • 9:05–9:10 Vladimir Kostić, predsednik SANU: Pozdravna reč
  • 9:10–9:15 Vladimir Stevanović, SANU: Uvodne napomene
  • 9:15–9:45 Zorana Mihajlović, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije: Značaj projekta "Jadar" za energetski i tehnološki razvoj Srbije (Moderator: Zoran Popović, SANU)
  • 9:45–10:15 Vesna Prodanović, Rio Sava Exploration d.o.o: Projekat "Jadar": od istraživanja do eksploatacije i prestanka rada (Moderator: Bogdan Šolaja, SANU)
  • 10:30–11:00 Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu: Degradacija prostora u okviru projekta "Jadar" (Moderator: Vladimir Stevanović, SANU)
  • 11:00 –11:30 Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu: Pravni okvir zaštite životne sredine u projektu "Jadar" (Moderator: Dejan Popović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu)
  • 11:45 – 12:15 Dinko Knežević, Dragana Nišić, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu: Odlaganje jalovine iz rudnika i procesa ekstrakcije, tretiranje otpada i sanacija deponije nakon završetka projekta "Jadar" (Moderator: Dragana Đorđević, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu)
  • 12:15 – 12:45 Željko Kamberović, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu: Izbor tehnologije proizvodnje litijuma i uticaji na životnu sredinu (Moderator: Velimir Radmilović, SANU)

Petak 7. maj

  • 9:00 – 9:30 Branimir Grgur, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu: Uloga litijuma u energetskim tehnologijama i alternative (Moderator: Slavko Mentus, SANU)
  • 9:30 – 10:00 Prvoslav Marjanović, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“: Projekat "Jadar" i vodni resursi (Moderator: Veljko Dimitrijević, Beograd)
  • 10:00 – 10:30 Petar Bulat, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu: Mogući uticaji rudnika, ekstrakcije i deponije projekta "Jadar" na zdravlje lokalnog stanovništva (Moderator: Miodrag Čolić, SANU )
  • 10:45 – 11:15 Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu: Inženjersko-administrativne procedure u cilju kontrole uticaja projekta "Jadar" na zagađenja životne sredine (Moderator: Željko Kamberović, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu)
  • 11:15 – 11:45 Imre Krizmanić, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu: Projekat "Jadar": uticaj na biodiverzitet (Moderator: Vladimir Stevanović, SANU)
  • 11:45 – 12:15 Jagoš Raičević, Institut za nuklearne nauke "Vinča" Univerziteta u Beogradu: Projekat "Jadar": kontrola regulatornog procesa i troškovi zaštite životne sredine (Moderator: Dragana Đorđević, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu)
  • 12:30 – 14:00 OKRUGLI STO
  • 1. Dva saopštenja u trajanju od po 5 minuta; Predstavnici Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji, Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT)
  • 2. Opšta diskusija (Moderatori: Vladimir Stevanović, Bogdan Šolaja, Velimir Radmilović, SANU)

APSTRAKTI IZLAGANJA

PROJEKAT „JADAR“: OD ISTRAŽIVANJA DO EKSPLOATACIJE I PRESTANKA RADA
Vesna Prodanović, Rio Sava Exploration d.o.o

Interes naučno-stručne javnosti i značaj projekta „Jadar“ na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kreiraju potrebu za kontinuiranim izveštavanjem o statusu i planovima projekta. Cilj prezentacije jeste uspostavljanje dijaloga na bazi tačnih, relevantnih i transparentnih informacija, koje se tiču svih faza razvoja u životu jednog visoko integrisanog rudarsko-procesnog projekta kao što je „Jadar“.

Prezenter će informacije o projektu staviti u kontekst domaće i inostrane regulative, i kompanijskih standarda, i demonstrirati usklađenost projektnog rada sa najboljom svetskom praksom. Neke od ključnih oblasti koje će prezentacija uključiti jesu istražne radnje koje su dovele do otkrića minerala jadarita, organizacija i pristup kompanije studijskom radu koji treba da rezultuje valorizacijom mineralnih resusa litijuma i bora, naučno-istraživački rad na adaptaciji, razvoju i transferu modernih tehnologija radi prerade jadarita u komercijalni proizvod na bezbedan način, sveobuhvatni pogled na uticaje projekta u svim domenima životne sredine i života ljudi, pravni okvir i implementacija mera i modela zaštite životne sredine, analiza ekonomskih pokazatelja projekta. Posebno će biti reči i o planovima i programima za saradnju sa obrazovnim institucijama, razvoju stručnih kadrova i kapaciteta.

DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA „JADAR“
Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

Realizacija projekta „Jadar“ planirana je u okolini grada Loznice, na površini koja zahvata nekoliko hiljada hektara zemljišta pod šumskim, poljoprivrednim i urbanizovanim površinama. Otvaranje kopova, formiranje deponija, eksploatacija podzemnih voda, tretman rude sumpornom kiselinom, izgradnja pristupnih saobraćajnica i trajna promena namene prostora, nepovratno će izmeniti i degradirati postojeću sliku predela i ugroziti biodiverzitet. Eventualni početak eksploatacije minerala jadarit podrazumeva masivne zemljane radove, sleganje terena na gotovo 900 hektara i zatrpavanje vršnog dela sliva potoka Štavica. Nepovratno će biti uništen značajan potencijal već determinisane turističke regije, sa značajnim lokalitetima od kulturno-istorijskog i duhovnog značaja. Raseljavanje stanovništva, trajna eliminacija mogućnosti za naprednu i profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju, stalan rizik od zagađenja vazduha, vode i zemljišta, suštinski umanjuju ekonomsku i ekološku perspektivu Rađevine.

Grad Loznica se nalazi na maloj udaljenosti od opasnih zagađivača kao što su deponije rudnika „Stolice“ (antimon) i „Zajača“ (antimon i olovo), a u samom gradskom području se nalazi napušteni kompleks fabrike „Viskoza“, sa ogromnim količinama toksičnih i kancerogenih materija. Lokacija projekta „Jadar“ je na samo 15 kilometara od centra Loznice. Dosadašnji međunarodni renome kompanije „Rio Tinto“, odnosno lokalne filijale pod imenom „Rio Sava“, ne ulivaju poverenje po pitanju bezbednosti proizvodnih procesa, zaštite životne sredine i tretmana radnika. Posebno je nejasna korist za državu Srbiju, ukoliko se uopšte može govoriti o bilo kakvoj kompenzaciji za tako masivnu degradaciju prostora i trajan rizik po zdravlje i bezbednost stanovništva.

PRAVNI OKVIR ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U PROJEKTU „JADAR“
Mirjana Drenovak-Ivanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

U jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava beležimo stav iznet u predmetu Chassagnou and others v. France da javni interes, kao izraz pravične ravnoteže između opšteg interesa zajednice i zaštite osnovnih prava pojedinaca, mora da bude zasnovan na zakonitom i razumnom osnovu. Kako upravno-pravna zaštita životne sredine počinje još od određivanja osnova za održivo korišćenje i zaštitu prirodnih vrednosti, prvi postupak koji garantuje da će interes zaštite životne sredine biti adekvatno vrednovan, a da će priprema planova i programa koji mogu uticati na životnu sredinu polaziti od potrebe zaštite, jeste postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu. Direktni i indirektni uticaji jednog projekta, koji se planira ili izvodi, na životnu sredinu utvrđuju se u postupku procene uticaja na životnu sredinu.

U radu se analizira pravni okvir koji uređuje postupke u kojima se dolazi do odgovora na pitanja: koji nivo zagađenja životne sredine je prihvatljiv u jednom društvu; da li se svojinska prava ili sloboda preduzetništva mogu ograničiti u cilju zaštite životne sredine; da li se poljoprivredno zemljište može koristiti u nepoljoprivredne svrhe? U zaključnim razmatranjima se ukazuje na domaću i uporednu sudsku praksu od značaja za razumevanje pravnog položaja interesa zaštite životne sredine.

ODLAGANJE JALOVINE IZ RUDNIKA I PROCESA EKSTRAKCIJE, TRETIRANJE OTPADA I SANACIJA DEPONIJEM NAKON ZAVRŠETKA PROJEKTA „JADAR“
Dinko Knežević, Dragana Nišić, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Otkopavanjem i preradom rude jadarita parcijalno se izdvajaju dva rudarska (br. 1 i 2) i dva industrijska otpada (br. 3 i 4): 1. rudarska jalovina, generiše se izradom rudarskih okana i razradom podzemnih prostorija; 2. jalovina iz procesa obogaćivanja rude za dalju hemijsku preradu koncentrata jadarita; 3. otpad iz procesa luženja, generiše se u digestorima, u kojima se koncentrat jadarita luži sumpornom kiselinom, odvajanje rastvora od otpada vrši se višestepenim filtriranjem; 4. otpad iz procesa neutralizacije, generiše se posle izdvajanja borne kiseline kada se vrši neutralizacija kisele suspenzije krečom.

Dakle, izdvajaju se dva tipa otpada: suvi i krupnozrni (rudarska jalovina) i „mokri“ i sitnozrni (ostala). Ove fizičke razlike uslovljavaju izbor načina tretiranja. Krupnozrna rudarska jalovina se odlaže na separatnoj deponiji. Ostala tri sitnozrna i mokra otpada se zajednički tretiraju: mešaju, zgušnjavaju, filtriraju i suše, pre odlaganja na zajedničkoj deponiji. Prema karakteristikama svi otpadi su neopasni, a ispitivanja izluživanja su pokazali da je moguće da dođe do izluživanja bora. Ovakve karakteristike uslovile su da se prostor za deponovanje uređuje kao da se odlaže opasni otpad, saglasno evropskoj i srpskoj legislativi. Deponija se formira na vodoplavnom terenu u blizini mesta izdvajanja otpada. Uređenje podrazumeva potpunu hidroizolaciju dna deponije. Deponija se fazno eksploatiše. Tokom eksploatacije predviđene su opsežne mere zaštite. Po završetku eksploatacije svake faze vrši se zatvaranje, saglasno važećoj evropskoj i srpskoj legislativi.

IZBOR TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE LITIJUMA I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU
Željko Kamberović, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Projekat „Jadar“ se izvesno smatra za izvor litijuma kao strateškog metala. Prikazani su kapaciteti za proizvodnju soli litijuma i bora, karakteristike postrojenja, obim i raspodela istih. Kritički je analizirana moguća tehnologija za primenu na domaćim rudama; sistematično i razložno je opisana kompleksnost mogućeg tehnološkog procesa za primenu.

Dobijanje litijum(I)-karbonata iz rude sa sadržajem minerala jadarita obuhvata hidrometalurške tehnološke procese luženja kiselinom u cilju prevođenja metala u rastvor, odvajanje faza, prečišćavanje rastvora, kristalizaciju proizvoda iz rastvora, solvent-ekstrakciju, jonsku izmenu, pripremu i preradu otpadnih voda, solidifikaciju otpada i proizvodnju kreča, agregata za zapunu, vodene pare, električne energije i sumporne kiseline. Osnovni cilj rada je upoznavanje šire stručne javnosti sa tehnološkim postupkom, hemijskim reakcijama, mehanizmom formiranja pratećih proizvoda, otpadnih tokova i aparativno- tehničkim rešenjem. Osnovni proizvodi u posmatranom postupku su litijum(I)-karbonat, anhidrit borne kiseline i natrijum(I)- sulfat. Kvalitet proizvoda zadovoljava komercijalnu primenu.

Opisan je mogući uticaji projekta na životnu sredinu, od kojih su najznačajniji na: degradaciju velikih površina zauzetih projektom, vegetaciju, floru i faunu, podzemne i površinske vode, kvalitet vazduha, buku i ostale (hemikalije i opasan otpad, svetlost, gasovi sa efektom staklene bašte, kulturno nasleđe). Održivost eksploatacije litijuma i bora je moguće proceniti nakon izrade tehnološkog projekta, studije uticaja kompleksa i ostalih dokumenata u oblasti integrisane kontrole i sprečavanja zagađenja.

ULOGA LITIJUMA U ENERGETSKIM TEHNOLOGIJAMA I ALTERNATIVE
Branimir Grgur, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Litijum-jonski akumulatori su otkriveni 70-ih, a komercijalizovani 80-ih godina prošlog veka. Princip rada se zasniva na interkalaciji–deinterkalaciji litijuma iz grafitne negativne i najčešće LiCoO2 pozitivne elektrode uz korišćenje organskog elektrolita uz dodatak litijumovih soli. Mada sistemi na bazi litijuma imaju izuzetne električne karakteristike, ipak ovakvi sistemi imaju i niz nedostataka. Jedan od bitnijih je visoka cena usled rasprostranjenosti rezervi litijuma, koje se procenjuju na 10–12 Mt, i kobalta, čije su realno isplative rezerve oko 7 Mt. Za pogon automobila neophodno je ~0,16 kg Li po kW. Prema studiji Rio Tinta da ležište kod Loznice može dati oko 60 kt Li2CO3 ili ~5,7 kt Li godišnje, jednostavnom računicom se može dobiti broj automobila (100–50 kWh) od oko 700–350 hiljada godišnje ili od 28,5 do 14,2 miliona tokom 40-godišnje eksploatacije. Kao primer može poslužiti činjenica da je godišnja proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem reda 100 miliona.

Kao alternativa litijum-jonskim, mogu se razmatrati natrijum-jonski akumulatori, sa nešto lošijim karakteristikama, ali daleko nižom cenom. S obzirom na to da razvoj litijum-jonskih akumulatora traje već 50 godina sa ogromnim ulaganjima, natrijum-jonski sistemi bi mogli u skorijoj budućnosti da postanu ozbiljna alternativa litijum-jonskim akumulatorima. Takođe, cink-jon, gorivni galvanski spregovi, protočni redoks-akumulatori i punjivi sistemi na bazi metal-vazduha se mogu razmatrati kao alternative litijum-jonskim akumulatorima.

PROJEKAT „JADAR“ I VODNI RESURSI
Prvoslav Marjanović, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“

Smisao i cilj ovog rada jeste da se raspoloživi podaci i elementi projekta u vezi sa površinskim i podzemnim vodama, a posebno otpadnim vodama, predoče naučnoj i stručnoj javnosti. Rad je podeljen u pet delova.

U prvom delu se daje prikaz rezultata dosadašnjih istraživanja o kvalitetu površinskih i podzemnih voda u dolini Jadra i osvrt na postojeće stanje vodnih resursa u zoni uticaja rudnika i procesnog postrojenja. U drugom delu rada se daje prikaz tokova vode u okviru rudnika, procesnog postrojenja i odlagališta industrijskog otpada i prikaz idejnih rešenja vezano za kontrolu zagađivanja vodnih resursa i tretman otpadnih voda na lokaciji. U okviru ovog dela rada daje se i prikaz vodnih uslova izdatih od strane nadležnih organa RS koji se moraju ispuniti. Treći deo rada razmatra problem otpadnih voda i analizira moguće uticaje ispuštanja istih u recipijente u cilju sagledavanja uslova koje treba zadovoljiti kako ne bi došlo do pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda nakon ispuštanja istih. Četvrti deo rada daje prikaz tematskog pregleda literature sa fokusom na vodne resurse i eksploataciju minerala litijuma i procesiranje istog u širem kontekstu analize uticaja na životnu sredinu. Zaključni, peti deo rada sadrži identifikaciju istraživanja i drugih studijskih radova koje treba sprovesti u procesu daljeg razvoja projekta „Jadar“ na način koji neće ugroziti vodne resurse u zoni uticaja projekta i šire, a sve u skladu sa propisima Republike Srbije i dobrom međunarodnom praksom i standardima.

MOGUĆI UTICAJI RUDNIKA, EKSTRAKCIJE, I DEPONIJE PROJEKTA „JADAR“ NA ZDRAVLJE LOKALNOG STANOVNIŠTVA
Petar Bulat, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za medicinu rada Srbije

Sagledavanje uticaja projekta „Jadar“ na zdravlje lokalnog stanovništva je veoma kompleksan zadatak usled mnogih nepoznanica. Među njima svakako je najznačajnija nova tehnologija koju investitor planira da primeni u eksploataciji jadarita. Dostupni podaci o proizvodnji litijuma i uticaju na životnu i radnu sredinu uglavnom potiču od eksploatacije rude spodumena. Na osnovu podatka da je koncentracija litijuma u jadaritu 7,28%, jasno je da se mora naći način za odlaganje velike količine (prema proceni investitora, oko 1,4 miliona tona) industrijskog otpada, u kome se primarno očekuju arsen, bor, kadmijum, hrom, olovo, živa, nikl i cink. Pored toksičnih metala, na zdravlje lokalnog stanovništva i zaposlenih mogu uticati i čestice prašine (PM2,5 i PM10), buka, a u početnom periodu eksploatacije i potresi usled miniranja.

Pri razmatranju potencijalnih efekata po zdravlje mora se imati u vidu da će se u budućem postrojenju nalaziti velike količine sumporne i hlorovodonične kiseline, te u slučaju akcidenta može doći do nesagledivih posledica po zdravlje lokalnog stanovništva. Iako se u razmatranju projekta „Jadar“ ističu negativni uticaji po zdravlje, ovaj projekat može imati, kroz unapređenje lokalnih ekonomskih prilika, i pozitivne uticaje na zdravlje usled povećanja standarda, ali i kroz unapređenje zdravstvene zaštite i uslova stanovanja. Bez detaljnih informacija o tehnologiji koju investitor planira da primeni nije moguće sagledati sve posledice po zdravlje lokalnog stanovništva. U cilju prevencije treba primeniti sve mere predostrožnosti kako bi se izbegle moguće negativne posledice po zdravlje lokalnog stanovništva.

INŽENJERSKO-ADMINISTRATIVNE PROCEDURE U CILJU KONTROLE UTICAJA PROJEKTA „JADAR“ NA ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE
Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Realizacija investicionih projekata predstavlja složen proces koji zahteva pribavljanje niza različitih dokumenata, dozvola, licenci, saglasnosti, mišljenja, koje izdaju nadležni državni organi, kao i pripremu projektne i druge tehničke dokumentacije koje investitor preduzima u cilju izgradnje postrojenja. U ovom procesu zaštita životne sredine ima poseban značaj, s obzirom na to da Ustav Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina. U cilju što efikasnije zaštite sprovode se propisi iz oblasti strateške i procene uticaja projekta na životnu sredinu.

Strateškom procenom uticaja se utvrđuju uticaji predloženih strateških dokumenata (planovi, programi i politike), kojima se donose strateški važne odluke i vrše strateški važni izbori na životnu sredinu, uključujući i ekonomske i socijalne elemente. Procena uticaja projekta na životnu sredinu je instrument koji predstavlja preventivnu meru zaštite životne sredine, zasnovanu na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca, kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti, imajući u vidu izvodljivost tih projekata. U tom smislu, inženjerska procedura obuhvata izradu materijalnih i toplotnih bilansa, proračune potrošnje sirovina, energenata, aparata i mašina za prečišćavanje otpadnih gasova i voda, tretman otpada, sigurnosne opreme, skladišnih kapaciteta, modela udesa, rasprostiranja zagađujućih komponenata u životnoj sredini.

Na kraju procesa, a posle pribavljanja upotrebne dozvole, ishoduje se integrisana dozvola, koja predstavlja odluku nadležnog organa, kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela.

PROJEKAT „JADAR“: BIODIVERZITET I BIOLOŠKI UTICAJI
Imre Krizmanić, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Očuvanje biološke raznovrsnosti je osnova opstanka prirode na Zemlji. Srbija spada u države sa još uvek relativno očuvanom prirodom, koja se ubrzano uništava na razne načine. Rudarstvo predstavlja jedan od najznačajnih faktora ugrožavanja prirode. Na području planirane eksploatacije je konstatovan visok stepen ukupnog biodiverziteta u svim analiziranim grupama. Prisutan je i izuzetno značajan broj zaštićenih vrsta: 85% od registrovanih vrsta riba, 87% od registrovanih vrsta sisara, 100% od registrovanih vrsta vodozemaca i gmizavaca. Diverzitet beskičmenjaka i vaskularne flore, kao i životnih staništa, visok je, ali nedovoljno istražen. Projekat eksploatacije minerala jadarita u Srbiji, ukoliko bude sproveden, imaće veliki broj negativnih uticaja, koji će dovesti do ireverzibilnih i delimično reverzibilnih posledica na prisutne ekosisteme.

Sprovođenjem planiranih aktivnosti, posebno deponovanjem industrijskog otpada, doći će do značajnog narušavanja biodiverziteta na celokupnom prostoru planiranih radova. U određenim, primarnim zonama uticaja, doći će do potpunog i direktnog uništavanja staništa uz nestajanje svih organizama koji ih naseljavaju. Dodatno, doći će do različitih vidova i stepena degradacije i fragmentacije staništa, izmene njihovih fizičkih i hemijskih karakteristika, kao i presecanja ili nestanka migratornih puteva i ekoloških koridora. Negativni uticaji eksploatacije minerala jadarita mogu se odraziti na celokupni ekosistemski diverzitet svih akvatičnih i terestričnih staništa i van područja rudarskog kompleksa „Jadar“ (sekundarna zona uticaja).

PROJEKAT „JADAR“: KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Jagoš Raičević, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Univerziteta u Beogradu

U Srbiji ne postoji nezavisno regulatorno telo koje bi se bavilo rešavanjem problema zaštite životne sredine (ZŽS). Stoga je neophodno formiranje relevantnog tela koje treba da zameni mnogobrojne (nepoznate) tehničke komisije i/ili radne grupe i probleme zaštite životne sredine sa nivoa anonimnih autorskih ugovora izvede na nivo kompetentnih institucija. Nekonzistentna domaća legislativa ne garantuje osiguranje kvaliteta i učešće javnosti u ZŽS, a posebno sprečavanje sukoba interesa u procesu donošenja odluka o projektu „Jadar“. Primera radi, upoređeni su postupci kontrole izgradnje velike deponije industrijskog otpada projekta „Jadar“ sa površinskim odlagalištem veoma niskoradioaktivnog otpada. Takođe je istaknuto da se ustanove i pojedinci koji su učestvovali ili učestvuju u realizaciji projekta „Jadar“ ne mogu baviti ocenom njegovog kvaliteta, tj. ne mogu biti u poziciji da ocenjuju sami sebe, što se može ispuniti jedino kvalitetnim učešćem sveukupne zainteresovane javnosti.

Druga i važnija poruka prezentacije je predlog da zaključak dvodnevnog skupa u SANU mora biti inicijacija Vladinog projekta, sa zadatkom da verifikovanim metodama i prema najvišim svetskim standardima izvrši sveobuhvatnu i detaljnu analizu uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, uzimajući u obzir cenu koštanja svih faza njegovog životnog ciklusa: od izgradnje rudnika i eksploatacije, do njegovog zatvaranja i sanacije i remedijacije svih korišćenih prostora. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

SRBIJA BEZ GMO - DVA ZAKONA, 20 GODINA (TV REZIME PROJEKTA, 26:57)

GALERIJA PPNS

ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE 2019

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ

  • Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

  • Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
  • Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
  • Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
  • Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
  • Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
  • O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari