Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji: Pregled stanja u Kragujevcu

Uvod

Polaznu studiju o osnovama za tranziciju ka cirkularnim poslovnim modelima malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) i udruženja izradili su Inženjeri zaštite životne sredine, u okviru projekta „Zeleni inkubator“. Projekat sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije, a usmeren je na osnaživanje kapaciteta organizacija civilnog društva, koje se bave pitanjima zaštite životne sredine, naročito za praćenje procesa evropskih integracija Republike Srbije, negovanje inicijativa lokalnih neformalnih grupa i istraživanje potencijala i izradu preporuka za socioekonomski razvoj lokalnih zajednica na principima cirkularne ekonomije.

Jedan od ciljeva projekta jeda se prepoznaju uslovi, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni cirkularnih poslovnih modela MSPP i udruženja. Da bi navedeni cilj bio realizovan, izrada studije je utemeljena na dvema metodologijama prikupljanja podataka: analizi dostupnih podataka i kvalitativnom istraživanju, sprovedenom metodom dubinskog intervjua, sa odabranim predstavnicima lokalne uprave, javnih komunalnih preduzeća, mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Analiza sprovedena na postojećim podacima iz različitih izvora (baza privrednih društava i preduzetnika/ca, zvanični statistički podaci i javne evidencije, međunarodna statistika, rezultati domaćih istraživanja), ima za cilj da obezbedi informacije o bitnim karakteristikama društveno-ekonomskog i institucionalnog konteksta, kao i da obezbedi uvide u obim i osnovne karakteristike upravljanja otpadom, razvoj preduzetništva i društveno odgovornog poslovanja u zajednici. Kvalitativno istraživanje obuhvatilo je dubinske intervjue sa pet predstavnica i predstavnika zajednice iz sva tri sektora.

Koristi od prelaska na cirkularnu ekonomiju su višestruke, od očuvanja resursa, smanjenja emisija CO2, održive proizvodnje, do novih poslovnih prilika i potencijala novih tržišta.No, tokom preliminarnog istraživanja smo utvrdili da je nivo osnovne informisanosti o konceptu cirkularne ekonomije u lokalnim zajednicama niži od procenjenog u polaznim pretpostavkama. Zato smo studiju organizovali i kao informativni alat, koji nudi osnovne definicije pojmova i koncepata, i kao prikaz karakteristika društveno-ekonomskog, institucionalno-normativnog okvira, kao i ključnih primenjenih politika, koje stvaraju uslove za cirkularnu ekonomiju ili direktno utiču na tranziciju od linearne ka cirkularnoj ekonomiji. Drugi deo čini analiza koja se oslanja na podatke iz istraživanja sprovedenih za potrebe ove studije.

U studiji smo naročito skrenuli pažnju na povezivanje tri velika razvojna koncepta: društveno odgovorno poslovanje (uz socijalno preduzetništvo, kao najnoviji koncept), preduzetništvo i cirkularna ekonomija. Integralno posmatranje sva tri koncepta trebalo bi da smanji nerazumevanje novih pojmova i njihovo međusobno povezivanje u logičnu celinu, važnu za društveni razvoj, da smanji ponavljanje grešaka ili učenje već naučenih lekcija, u paralelnim tokovima koji ne komuniciraju, i stvori sinergetski efekat korišćenja resursa.

Pregled stanja u Kragujevcu

Nalazi istraživanja u zajednici

Upravljanje otpadom

U periodu izrade ove studije, na veb-sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, odabir portala sa podacima o otpadu vodi na adresu: http://www.nrizgis.sepa.gov.rs/NRIZGIS/index.html, gde na mapi možete potraživati podatke o generisanju, sakupljanju, tretmanu, odlaganju, uvozu ili izvozu otpada. Poslednja godina za koju postoje podaci je 2018, ne možete da odaberete opštinu, već samo čitavu oblast za koju tražite podatke. Ako pokušate da dobijete konkretnije podatke o generisanju otpada, postoji samo objašnjenje: „Nažalost, došlo je do greške“. Nažalost, do greške dolazi za sve privredne subjekte kod kojih smo pokušali da dođemo do podataka o generisanju otpada.

Podatke smo prikupili od predstavnika i predstavnica: Gradske uprave – Odeljenja poljoprivrede i zaštite životne sredine, JKP „Šumadija“ Kragujevac, privrednih subjekata: Mind Real Estate d.o.o., Sunce Marinković d.o.o. i Dorado.

Tokom intervjua smo dobili podatke koji su delimično usaglašeni sa izveštajem komunalnog preduzeća o procesu prikupljanja, odvoženja i deponovanja komunalnog otpada u gradu (Javno komunalno preduzeće „Šumadija“ Kragujevac, godišnji izveštaj o poslovanju za 2019. godinu*).

Prema podacima JKP Šumadija godišnje se na teritoriji Kragujevac prikupi 52.000 tona mešanog komunalnog otpada, a prikupi, deponuje i/ili upotrebi oko 150.000 tona raznog drugog otpada.

Vrsta otpada - Godišnje

Papirna/kartonska ambalaža 651,32 t
Plastična ambalaža (PET) 75,6 t
Staklena ambalaža 33,82 t
Metalna ambalaža (Al limenke) 2,1 t
Kompozitna ambalaža (Tetra pak) 3,28 t
Otpadne gume 38,56 t
Električna i elektronska oprema 32,905 t
Mešani komunalni otpad 52.178,7 t
Biodegradabilni otpad 177,1 t
Zemlja i kamen 125.133,39 t
Otpad od građenja i rušenja 8.093,81 t
Mešavine ili frakcije cigle, pločica ... 17.289,28 t
Beton 588 t

Ove velike količine zemlje i kamena, otpada od građenja i rušenja, mešavine cigla, pločica, ali i kompletan biodegradabilni otpad se transportuje do nesanitarne deponije Jovanovac gde se odlaže. Deponija komunalnog otpada je smetlište otvoreno za rad 1968. god. Nalazi se u neposrednoj blizini grada, na udaljenosti od 3km od centra grada. Najveća količina komunalnog čvrstog otpada koja se svakodnevno sakuplja iz domaćinstava i odlaže na deponiju je oko 45.000 tona, ili oko 123 tona dnevno.Ova deponija bi trebalo da bude zatvorena i da se uredi Regionalna deponija.

Tokom 2017. god. stavljen je u funkciju Reciklažni centar, centar za razvrstavanje i privremeno skladištenje reciklabilnih materijala i posebnih tokova otpada.

JKP “Šumadija” u poslednjih deset godina radi morfološku analizu otpada četiri puta godišnje. U 2020. godini je izmenjen Pravilnik o metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Zanimljivo je da nam u razgovoru predstavnica JKP-a kaže da procenjuje da je više od 50% otpada je biorazgradivi (organski otpad iz bašta, parkova, otpad iz domaćinstva koji podleže biološkoj razgradnji), što drastično odstupa od zvaničnog izveštaja i prethodno prikazane tabele.

Grad Kragujevac je potpisao regionalni sporazum za saradnju u regionalnom upravljanju otpadom koji obuhvata: Grad Kragujevac, opštinu Aranđelovac,Topolu,Rekovac i Knić.

U gradu se vrši i primarna separacija komunalnog otpada. Kontejneri su sa različitim poklopcima za različite vrste otpada (plastika, kartonska i staklena ambalaža). U okviru preduzeća je postrojenje za skladištenje i za tretman sekundarnih sirovina i tu se vrši sekundarna separacija otpada. Tretiranje se vrši u smislu baliranja radi lakše predaje ovlašćenim operaterima. JKP „Šumadija“ ima dozvolu za sakupljanje i transport neopasnog otpada na teritoriji grada Kragujevca, dozvolu za sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije (električni i elektronski otpad i akumulatori). Takođe imaju dozvolu za skladištenje i tretman neopasnog otpada.

Lokalni plan upravljanja otpadom na teritoriji Grada Kragujevca važi do 2022. godine. Biće potrebno usaglašavanje sa Regionalnim planom upravljanja otpadom.

U 2010. godini je, po nalogu lokalne samouprave, urađena studija o izvodljivosti postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od deponijskog gasa. Na žalost studija nije bila praćena adekvatnim istraživanjima.

Procena kapaciteta za korišćene alternativnih izvora energije u Kragujevcu je:

Energetski potencijal ostataka uzgoja žitarica 81.912,24 [MWh]
Energetski potencijal ostataka rezidbe voća koje se plantažno uzgaja 24.814,01 [MWh]
Energetski potencijal biogasa dobijenog iz stajnjaka 110.267,01 [MWh]
Energetski potencijal šumske biomase na teritoriji Grada (vlažnost 15%) 96.455 [MWh]

No, u razgovorima nismo dobili sliku da li iko koristi lokalno generisanu biomasu, posebno iz poljoprivrede i šumarstva za proizvodnju ili proizvodnju energije.

Prosečan broj sunčanih sati iznosi 5,5 h/dan, a maksimalan broj sunčanih sati iznosi 8,8 h/dan za mesec jun. To je značajan potencijal solarne energije.

Primer tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji

Kompanija Becchis Osiride d.o.o. pravi izolaciju od otpadnog materijala. Firma Dorado se bavi preradom neopasnog drvenog otpada i od njega prave gotov proizvod (brikete i pelet). Otpad prikupljaju od kompanija: Forma Ideale (50% ukupnog otpada koji prikupe je od njih); Matis Ivanjica; Jela Jagodina; Milovanović inženjering i Fabrika aluminijuma Sevojno.

U okviru industrijskog parka MIND REAL ESTATE DOO postavljeno je pilot postrojenje za proizvodnju energije korišćenjem solarnog koncetratora. Mind Real Estate d.o.o je privredni subjekt koji za sopstvene potrebe proizvodi energiju korišćenjem solarnog koncentratora.

Kompanija „Sunce Marinković“ već posluje po principima cirkularne ekonomije - nastanak otpada sveden na minimum, uz upotrebu modernih tehnologija obradnih centara za proizvodnju stolarije i softverskih rešenja; koriste reciklirane sirovine za proizvodnju stolarije; otpad iz proizvodnje 100% uključen u ciklus reciklaže, kroz predaju otpada operaterima sa važećim dozvolama za rad.

JKP Vodovod i kanalizacija na centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda ima postrojenje za proizvodnju biogasa za sopstvene potrebe.

U gradu je planirano otvaranje samoodržive javne garaže (solarni paneli i zeleni standardi) kojom bi upravljalo JKP.

U planu je prelazak grejanja gradskog zatvorenog bazena na geotermalnu energiju (toplotne pumpe).

Ključne prepreke

Slika o upravljanju otpadom u lokalnoj zajednici nije potpuna i ima neusaglašenih podataka.

Privreda ima osnovna znanja o cirkularnoj ekonomiji i mogućnostima koje ona daje. Zainteresovani preduzetnici i kompanije su već, u velikoj meri, primenili tržišno isplative mehanizme cirkularne ekonomije. Naročito mala i srednja preduzeća. No, sagovornici i dalje naglašavaju da je kontinuirana obuka o značaju cirkularne ekonomije neophodna za sva preduzeća, kao i za lokalnu samoupravu.

Auto industrija stvara dosta otpada, a posledično i preduzetnici koji rade rastavljanje starih vozila. Na teritoriji grada Kragujevca nema operatera za upravljanje metalnim otpadom od karoserija, kao ni za upravljanjem otpadnom plastikom iz automobila. Sav taj otpad završi u komunalnom otpadu.

Našim sagovornicima je važan problem nepredvidljivost i promenljivost tržišta sekundarnih sirovina.

Zaključci i preporuke

Zaključak 1: U Kragujevcu nije dovoljno razvijen sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada. Nepostojanje sistematskog praćenja osnovnih informacija o potencijalnoj sirovini onemogućava profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na upotrebu otpada.

Postojeće stanje karakterišu delimični podaci, pre svega o vrstama, a zatim i o količini generisanja jednog dela komunalnog otpada, a naročito biodegradabilnog otpada, tekstila i različitih vrsta plastike.

Na nivou opštine, ne postoji čvorište informacija o komercijalnom i industrijskom otpadu, pa ne postoji ni približna slika vrsta i količina industrijskog otpada.

Javni sektor i industrija nemaju pravovremene informacije o operaterima koji rade na teritoriji opštine, pa se dešava da se ne može doći do operatera za određene vrste otpada.

Preporuka: Potrebno je uspostaviti sistem redovnog i uporedivog praćenja upravljanja otpadom u lokalu (regionu i na nacionalnom nivou). Uspostavljanje mape nastanka i tokova otpada je izuzetno obiman posao, sa stalnim očekivanjem da se tako nešto uspostavi na republičkom nivou. No, bez pravovremenih lokalnih pregleda neće biti moguće kreirati poslovne šanse.

Neophodno je definisati: metodologiju praćenja, odnosno aspekte koji će se pratiti i indikatore preko kojih će se pratiti generisanje i tokovi otpada; izvore praćenja i forme u kojima se podaci prikupljaju i dostavljaju; uloge i nadležnosti različitih aktera u procesu praćenja, kao i procedure međusobnog komuniciranja; rezultate praćenja (izveštaje i analize) i njihovu diseminaciju i upotrebu. Proceduralno uređivanje sistema praćenja (usaglašeno sa republičkim planovima) može da bude razmatrano u okviru privrednog saveta i saveta za zaštitu životne sredine, da bi u daljem postupku institucionalno uređivanje sistema preuzela opštinska uprava.

Ovaj sistem informisanja bi trebao da sporadično nudi analize i/ili studije izvodljivosti o npr. potencijalima i mogućnostima upotrebe biomase ili deponijskog gasa.

Zaključak 2: Nema lokalnih javnih politika za razvoj cirkularne ekonomije.

Okvir javnih politika za cirkularnu ekonomiju u Srbiji se intenzivno planira tokom poslednjih godinu dana. Međutim, napori da se prostor cirkularnog poslovanja bolje uredi vode velikom usložnjavanju, koje je teško pratiti, posebno sa paralelnim razvojem društveno odgovornog poslovanja sa socijalnim preduzetništvom, posebnim razvojem preduzetništva i zapošljavanja, i posebnim, trećim tokom cirkularne ekonomije, koja je u nadležnosti zaštite životne sredine. Kompleksnost uspostavljenih koncepata prati i neintegrisanost separatnih politika razvoja, koje će se teško pretočiti u lokalne planove razvoja.

Važno je istaći da je osnov za razvoj budućih javnih politika ocena uspešnosti sprovođenja prethodnih. U nalazima smo već utvrdili da nema dostupnih podataka o analizi sprovođenja dosadašnjih javnih politika u opštini.

Preporuka: Neophodno je na vreme planirati izradu mape puta za cirkularnu ekonomiju na lokalnom nivou. S obzirom na to da bi 2021. godina trebala da bude period obnove starih i izrade novih strateških dokumenata, to stvara idealnu priliku za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strateške dokumente i planove, kao što su strategija lokalnog ekonomskog razvoja i/ili održivog razvoja, plan upravljanja otpadom, program zapošljavanja, plan zaštite životne sredine, program razvoja turizma i dr. Strateške dokumente koji se tiču cirkularne ekonomije trebalo bi izrađivati kroz konsultativni proces, koji treba da uključi lokalnu privredu i stručnu javnost.

Zaključak 3: Građani i građanke, poljoprivrednici, mali privrednici, zaposleni u javnom sektoru nemaju dovoljno znanja o cirkularnoj ekonomiji.

Iako sa jedne strane imamo potrebu iz ugla održivosti resursa u zajednici, sa druge strane jasnu ekonomsku korist, možda je najvažnije istaći zakonsku obavezu lokalnih samouprava da građane podstiču na pozitivan uticaj na životnu sredinu. Nakon kratkog terenskog istraživanja jasno se vidi veliki potencijal upotrebe biomase.

Preporuka: Informisanje i edukaciju je moguće sprovoditi kroz promotivne kampanje, koje afirmišu principe cirkularne ekonomije usmerene na privredu i obrazovne institucije, javne debate i uključivanje građana u procese izrade strateških dokumenata, poput planova primarne separacije ili upravljanja otpadom. Ovo će biti naročito značajno tokom tranzicije iz lokalnog plana ka regionalnom planu upravljanja otpadom, odnosno orjentacije ka regionalnoj deponiji. Informativna i edukativna komponenta o cirkularnoj ekonomije moraju biti sastavnih deo podsticajnih mera za razvoj privrede i poljoprivrede.

Zaključak 4: Socio-ekonomski uslovi za cirkularno preduzetništvo i percepcija poslovne klime za razvoj cirkularne ekonomije su nepovoljni.

Socio-ekonomski kontekst u kome se oblikuje i razvija cirkularna ekonomija ne može se nazvati povoljnim. Pozitivni trendovi iz prve decenije dvehiljaditih prekinuti su prvo efektima svetske ekonomske krize, zatim i aktuelnim efektima pandemije koronavirusa. Uz nepovoljne ekonomske uslove, kao otežavajuća okolnost javlja se i nepoverenje u doslednost mera podrške za razvoj poslovnih
modela, koje traže veća inicijalna ulaganja (i znanja i pripremnih radnji i finansija) od prosečnog malog biznisa.

Preporuka: Potrebno je promovisati održivo preduzetništvo u široj javnosti, a posebno u obrazovnim ustanovama. Srednje stručne škole mogu biti posebno pogodna mesta za ovakve oblike promocije. Neophodno je razvijati svesti o osnovnim principima kružne ekonomije, kod svih koji utiču ili kreiraju privredni ambijent na različitim nivoima.Potrebni su finansijski instrumenti koji bi pratili preduzeća i preduzetnike koji svoje poslovanje žele da usmere ka cirkularnoj ekonomiji.

* http://www.jkpsumadija.rs/images/download/dok/Izvestaj%20o%20poslovanju%202019-potpisano.pdf

KOMPLETNA STUDIJA

U ime izdavača: Igor Jezdimirović
Autor: Agencija za konsalting Facilitas

Izvor: Inženjeri zaštite životne sredine

ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE