Priručnik: Pčele - više od meda

Svetski dan pÄela

Svetski dan pÄela obeleÅ¾ava se 20. maja u svetu kao dan posveÄ‡en pÄelarstvu i pÄelama. Njegovo obeleÅ¾avanje je poÄelo 2018. godine na inicijativu Slovenije.

Svetski dan pÄela se obeleÅ¾ava 20. maja od 2018. godine. Inicijativa za uspostavljanje ovog dana je Slovenija. Srbija je podrÅ¾ala ovu inicijativu jer je pÄelarstvo sliÄno kao u Sloveniji. PÄelarstvo je na veoma visokom nivou u ove dve zemlje i predstavljaju vaÅ¾nu poljoprivrednu granu. Generalna skupština UN je na predlog SlovenaÄkog pÄelarskog saveza proglasila ovaj dan za Svetski dan pÄela 20. decembra 2017. godine. NajveÄ‡i razvoj pÄela na severnoj polulopti je u maju mesecu. A i na taj dan se rodio Anton Janša, zaÄetnik i uÄitelj modernog pÄelarstva u 18. veku. Carica Marija Terezija ga je imenovala za dvorskog pÄelara i za prvog carskog instruktora u monarhiji.

* * *

ÄŒovek se svakodnevno oslanja na prirodu – koristi proizvode iz prirode kao i procese koji se u njoj odvijaju. Da bi ukazali na sve ove „poklone prirode” koje Äovek koristi i od kojih zavisi, nauÄnici su sedamdesetih godina 20. veka uveli novi termin – usluge ekosistema. Njime su obuhvatili širok spektar usluga koje nam priroda pruÅ¾a sasvim besplatno – od šumskih jagoda, preko izvorske vode, preÄišÄ‡avanja vazduha, regulacije globalne klime, formiranja zemljišta sve do prelepih predela za odmor i umetniÄka nadahnuÄ‡a.

Oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, nalazi se meÄ‘u najvaÅ¾nijim ekosistemskim uslugama, s obzirom na to da omoguÄ‡ava polno razmnoÅ¾avanje i opstanak biljaka cvetnica. Osim što mnoge biljke cvetnice (pogotovo gajene vrste) predstavljaju hranu za ljude i druge organizme, one Äine neizostavni deo svih ekosistema – poÄetak u mnogim lancima ishrane i poslediÄno utiÄu na stabilnost i odrÅ¾avanje sveukupnog Å¾ivog sveta na našoj planeti. U oprašivanju uÄestvuju mnogi organizmi, ali su pÄele nesumnjivo najznaÄajnije meÄ‘u njima. I upravo je ova uloga pÄela mnogo vaÅ¾nija od toga što neke od njih prave med.

NauÄne studije nam nedvosmisleno ukazuju na to da su pÄele ugroÅ¾ene, a najveÄ‡i pritisci dolaze od uništavanja i fragmentacije staništa, klimatskih promena, raznih parazita i patogena, kao i intenzivne poljoprivrede usmerene uglavnom na monokulture. Uticaji ovih negativnih faktora se najlakše uoÄavaju kod medonosne pÄele, jer ova vrsta Å¾ivi u velikim društvima u košnicama pod budnim okom pÄelara. MeÄ‘utim, ne smemo zanemariti Äinjenicu da svi ovi negativni faktori utiÄu i na hiljade drugih vrsta pÄela koje Å¾ive skriveno od naših oÄiju.

Naš zadatak je da pomognemo nauÄnicima da saÄuvaju pÄele i njihova staništa, a prvi korak ka tome je da upoznamo pÄele - njihove Å¾ivotne cikluse, gde i kako Å¾ive i koje su im potrebe.

Medonosna pÄela je vaÅ¾an predstavnik ove grupe, ali nije najvaÅ¾niji. Na Balkanu Å¾ivi oko hiljadu vrsta pÄela, a medonosna pÄela je samo jedna od njih. Å½ivot ostalih vrsta se veoma razlikuje od Å¾ivota u pÄelarskoj košnici. Zato je naš zadatak da se upoznamo sa bogatstvom pÄelinjeg sveta i preuzmemo korake da im pomognemo.

PriruÄnik "PÄele – više od meda" nastao je u okviru projekta "ZaštiÄ‡ena podruÄja za prirodu i ljude II" koji WWF Adria sprovodi od 2019. godine. Rezultat je saradnje sa struÄnom saradnicom Jovanom Bila DubaiÄ‡ sa Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Namenjen je svim edukatorima i edukatorkama koji Å¾ele da upoznaju decu, mlade i odrasle sa ovim nezamenljivim "vrednicama" tako vaÅ¾nim za ceo Å¾ivi svet. PriruÄnik Ä‡e vam pomoÄ‡i da nauÄite više o pÄelama, da podstaknete diskusije, odgovorite na Äesto postavljana pitanja i razbijete mnoge predrasude i zablude o pÄelama. U njemu Ä‡ete pronaÄ‡i i nekoliko praktiÄnih ideja o tome kako moÅ¾ete da pomognete velikom broju razliÄitih vrsta pÄela. U prilogu 1. se nalazi nekoliko radnih listova koji su pogodni za razliÄite starosne dobi dece i mladih i koji Ä‡e vam pomoÄ‡i da proverite steÄeno znanje, a prilog 2. sadrÅ¾i predlog za radionicu kroz koju zajedno sa uÄenicima moÅ¾ete uraditi nešto korisno za pÄele.

SadrÅ¾aj/broj stranice

Uvod 5
Oprašivanje 6
PÄele 6
Ko su pÄele? 6
Kako izgledaju pÄele? Kako da ih razlikujemo od drugih, sliÄnih insekata? 8
Na koje sve naÄine Å¾ive pÄele? Da li su sve pÄele socijalne i Å¾ive u košnicama? 12
Kako izgleda Å¾ivotni ciklus solitarnih pÄela? 13
Gde pÄele prave gnezda? 14
Zašto nam nije dovoljno da se oslanjamo samo na medonosnu pÄelu? 17
Koji su najznaÄajniji faktori koji ugroÅ¾avaju pÄele? 17
Fragmentacija i uništavanje staništa 17
Klimatske promene 18
Intenzivna poljoprivreda 19
Invazivne vrste, patogeni i paraziti 20
Kakve bi bile posledice išÄezavanja pÄela? 21
Šta moÅ¾emo da uradimo da pomognemo pÄelama? 22
Dvadeset Äinjenica o pÄelama 26
Prilog 1. Radni listovi 30
Prilog 2. Radionica izrade hotela za pÄele 40
Radionica prilagoÄ‘ena za uzrast 5-8 godina 40
Radionica prilagoÄ‘ena za uzrast 9-13 godina 45
Radionica prilagoÄ‘ena za uzrast preko 13 godina (tinejdÅ¾eri i odrasli) 48
Kratki saveti 51
Rešenje za radni list prepoznaj pÄelu, osu i muvu 52

(izvod)

Koji su najznaÄajniji faktori koji ugroÅ¾avaju pÄele?

Na globalnom nivou primeÄ‡en je i dokumentovan trend smanjenja raznovrsnosti i opadanje brojnosti nemedonosnih pÄela. Postoji Äitav niz antropogeno izazvanih faktora koji u manjoj ili veÄ‡oj meri negativno utiÄu na pÄele širom sveta. U poslednje dve decenije brojne studije bavile su se upravo definisanjem onih faktora koji imaju najveÄ‡i uticaj:

fragmentacija i uništavanje staništa povoljnih za pÄele
klimatske promene
intenzivna poljoprivreda (monokulture na velikim prostranstvima)
prekomerna upotreba pesticida i
invazivne vrste, patogeni i paraziti

Ne treba zaboraviti da ovi negativni faktori ne deluju odvojeno jedan od drugog, veÄ‡ istovremeno, meÄ‘usobno se dopunjujuÄ‡i i menjajuÄ‡i, što Äitavu problematiku Äini još kompleksnijom. Negativni uticaj jednog faktora moÅ¾e pojaÄati dejstvo drugog, a pÄele oslabljene jednim od faktora takoÄ‘e postaju osetljivije na ostale negativne uticaje iz svog okruÅ¾enja.

PRILOZI

POSTER

PRIRUÄŒNIK (52 STRANE)

Izvori: Vikipedija; WWF Adria

IZ ARHIVE PPNS ðŸŽ™

UDRUÅ½ENJA GRAÄANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

UdruÅ¾enja graÄ‘ana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

Promocija zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA Å½IVOTNU SREDINU

Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedoreÄenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na Å¾ivotnu sredinu

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ 2022

Prof. SneÅ¾ana SimiÄ‡: GraÄ‘ani Kragujevca moraju da utiÄu na stanje Å¾ivotne sredine (VIDEO)
Kako Å¾iveti u miru sa našim beznogim komšijama
Rio Tinto u Srbiji - potraga za blagom, bez-pravila (II deo)
Za zaštitu Å¾ivotne sredine u Kragujevcu: Boravak urbanista u Holandiji; Nastavak energetske sanacije stambenih objekata; Projekat ÄišÄ‡enja divljih deponija; UÄešÄ‡e na nacionalnim konsultacijama
"Xeco polen" - nova aplikacija na portalu PRVI PRVI NA SKALI
ZiÄ‘in i direktor kompanije kaÅ¾njeni sa milion dinara zbog zagaÄ‘enja reke Mali Pek
Ekomar: Ekološki problemi mesnih zajednica Kragujevca
Rio Tinto u Srbiji - potraga za blagom, bez pravila (prvi deo)
Prorektor RistiÄ‡: Ne znam namere Rio Tinta, ali znam šta Ä‡e uraditi desetine hiljada ljudi ako se realizuje neÅ¾eljeni scenario
Nismo odustali od Jadra - Simon Tompson, predsednik kompanije Rio Tinto
Bor: Rudna pulpa u Malom Krivelju uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke (VIDEO)

APRIL 2022

Profesor SaviÄ‡: ElektriÄni automobili iz Kragujevca mogli bi da vrate litijum u fokus
Univerzitet u Beograd konstituisao odbor za zaštitu Å¾ivotne sredine
Protest uspeo - Euro litijum obustavio istraÅ¾ivanja kod Valjeva
Za proizvodnju elektriÄnih automobila Fijatu subvencija od 48 miliona evra
Novi talas pobune protiv litijuma u Srbiji
Opstanak - 36 epizoda
Zemlja daje dovoljno da zadovolji svaÄije potrebe, ali ne i svaÄiju pohlepu - Gandi
UoÄi Dana planete Zemlje, akcija ispred Sokolane
Kragujevcu sredstva za pošumljavanje, ozelenjavanje i 600 sadnica platana
Energetika za PPNS: 13. aprila popodne upotrebljena tona mazuta i 50 tona uglja - za potpalu; o odgovornosti - bez odgovora
Galerija PPNS: Imam pravo da dišem zdravo - Ljubitelji Pivarskog parka
Pobeda Zlatka KokanoviÄ‡a nad Rio Tintom - na privatnoj parceli od 32 ara
Kragujevcu odobrena sredstva za uklanjanje 14 divljih deponija
FOTO: Divlja deponija na Metinom Brdu, 14. 4. 2022.
FOTO: Energetika Kragujevac, 13. 4. 2022.
U ÄŒumiÄ‡u novo smeÄ‡e na zgarištu starog
Staza smeÄ‡a i zaraze izmeÄ‘u kulturnih dobara - AbraševiÄ‡a (1905) i Vodotornja (s kraja XIX veka)
Zmije otrovnice i prva pomoÄ‡ u sluÄaju ujeda
Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; NeÄ‡emo dozvoliti rudnik
ÄŒumiÄ‡anci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeÄ‡a
Zašto ne moÅ¾emo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - MoguÄ‡i uticaji na zdravlje stanovništva
Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumiÄ‡a - saglasni meštani i mesna zajednica
Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko RistiÄ‡, Ivan MaluševiÄ‡, Petar NeškoviÄ‡, Angelina NovakoviÄ‡, Siniša Polovina, Vukašin MilÄanoviÄ‡
Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
Crna knjiga: SluÄaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povreÄ‘eno

MART 2022

Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivaÄa iz RaÄe
Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne poÄinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne moÅ¾e i ne sme da Äeka
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
Danas javlja: KragujevÄani Äekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
U Kragujevcu odrÅ¾ana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
Nacionalna ekološka asocijacija: Ekološka rezolucija 22
Od zagaÄ‘enja do uništenja - Äovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski Ä‡utati")
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
Algoritam zasnovan na ponašanju pÄela pomaÅ¾e istraÅ¾ivaÄima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraÄ‡aja u Kragujevcu
Pesak iz Sahare, najveÄ‡eg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo MaksimoviÄ‡ (VIDEO)
Mentalno razgibavanje: Jadar Ä‡ete da trujete!?
AerozagaÄ‘enje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
Gama zraÄenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u VinÄi (Beograd) 111nsv
Akvarijum: Metode nauÄnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
ZakljuÄak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kaÅ¾njen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada

FEBRUAR 2022

Šumska pedagogija u Šumadiji
Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
SEOS i Kreni-promeni: Potpisima graÄ‘ana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na Å¾ivotnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za DojÄe vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
Prorektor RistiÄ‡ povodom prozivke premijerke BrnabiÄ‡: Dobijao sam sugestije da povedem raÄuna gde, šta i kako govorim
Pentagonu potrebne veÄ‡e zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
Milion stanovnika Å¾ivi u gradovima gde ne postoji drÅ¾avni monitoring kvaliteta vazduha
RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaÄ‡e uskoro Kragujevac, Valjevo, OseÄina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒaÄak (VIDEO)
Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘eviÄ‡ u kampu SEOS-a: Filip i ja podrÅ¾avamo naš narod (FOTO, VIDEO)
SEOS ispred Predsedništva: TreÄ‡i dan (FOTO, VIDEO)
SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
Radni doruÄak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
SEOS: Protest za trajnu zabranu istraÅ¾ivanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priÄa nije završena
SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
Zorana MihajloviÄ‡ uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraÅ¾ivanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraÅ¾ivanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
NauÄnici i struÄnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraÅ¾ivanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
"Srpski Amazon" saÄuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrÅ¾ivanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

Dejan LekiÄ‡, Bojan SimišiÄ‡: Ne politizujemo, borimo se za Å¾ivu glavu
Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
Zašto je vaÅ¾no da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
Advokat Sreten ÄorÄ‘eviÄ‡: Rio Tinto govorio neistine
SEOS: Predlog zakona o zabrani istraÅ¾ivanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloÅ¾enjem
SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
TadiÄ‡: Bili su dobrodošli! Niko neÄ‡e Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reÄ‡i 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
I SluÅ¾beni glasnik objavio Uredbu o prestanku vaÅ¾enja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
Objavljena Uredba o prestanku vaÅ¾enja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
Dejan LekiÄ‡ za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u veÄ‡im mestima ne zna kakav vazduh diše
SEOS: Nastavlja sa blokadama - neÄ‡emo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
Rio Tinto odlaÅ¾e plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
BrnabiÄ‡: LiÄno Ä‡u se ukljuÄiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
ManojloviÄ‡: Ne plaÄ‡a se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ÄorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po Å¾ivotnu sredinu
VuÄiÄ‡ o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oÄi dobio istraÅ¾na prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na Å¾ivotnu sredinu, najavljene na sastank sa VuÄiÄ‡em i u izjavama A. BrnabiÄ‡
Da li ste za utvrÄ‘ivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
Prof. Zoran StevanoviÄ‡, geolog: DrÅ¾ava ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
Rio Tinto kao metafora: BDP i statistiÄke iluzije
Prorektor RistiÄ‡: IzaÄ‡i Ä‡u na referendum i zaokruÅ¾iti NE
Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ÄorÄ‘eviÄ‡, dr Ljiljana TomoviÄ‡ i Sreten ÄorÄ‘eviÄ‡
Budimo pametni, saÄuvajmo to što imamo - Jovan MemedoviÄ‡ (Sasvim prirodno: Gladni turista)
Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi SvilanoviÄ‡a (2004) i VuÄiÄ‡a (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?