Priručnik: Pčele - više od meda

Priručnik: Pčele - više od meda

Svetski dan pčela

Svetski dan pčela obeležava se 20. maja u svetu kao dan posvećen pčelarstvu i pčelama. Njegovo obeležavanje je počelo 2018. godine na inicijativu Slovenije.

Svetski dan pčela se obeležava 20. maja od 2018. godine. Inicijativa za uspostavljanje ovog dana je Slovenija. Srbija je podržala ovu inicijativu jer je pčelarstvo slično kao u Sloveniji. Pčelarstvo je na veoma visokom nivou u ove dve zemlje i predstavljaju važnu poljoprivrednu granu. Generalna skupština UN je na predlog Slovenačkog pčelarskog saveza proglasila ovaj dan za Svetski dan pčela 20. decembra 2017. godine. Najveći razvoj pčela na severnoj polulopti je u maju mesecu. A i na taj dan se rodio Anton Janša, začetnik i učitelj modernog pčelarstva u 18. veku. Carica Marija Terezija ga je imenovala za dvorskog pčelara i za prvog carskog instruktora u monarhiji.

* * *

ÄŒovek se svakodnevno oslanja na prirodu – koristi proizvode iz prirode kao i procese koji se u njoj odvijaju. Da bi ukazali na sve ove „poklone prirode” koje čovek koristi i od kojih zavisi, naučnici su sedamdesetih godina 20. veka uveli novi termin – usluge ekosistema. Njime su obuhvatili širok spektar usluga koje nam priroda pruža sasvim besplatno – od šumskih jagoda, preko izvorske vode, prečišÄ‡avanja vazduha, regulacije globalne klime, formiranja zemljišta sve do prelepih predela za odmor i umetnička nadahnuća.

Oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, nalazi se meÄ‘u najvažnijim ekosistemskim uslugama, s obzirom na to da omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Osim što mnoge biljke cvetnice (pogotovo gajene vrste) predstavljaju hranu za ljude i druge organizme, one čine neizostavni deo svih ekosistema – početak u mnogim lancima ishrane i posledično utiču na stabilnost i održavanje sveukupnog živog sveta na našoj planeti. U oprašivanju učestvuju mnogi organizmi, ali su pčele nesumnjivo najznačajnije meÄ‘u njima. I upravo je ova uloga pčela mnogo važnija od toga što neke od njih prave med.

Naučne studije nam nedvosmisleno ukazuju na to da su pčele ugrožene, a najveći pritisci dolaze od uništavanja i fragmentacije staništa, klimatskih promena, raznih parazita i patogena, kao i intenzivne poljoprivrede usmerene uglavnom na monokulture. Uticaji ovih negativnih faktora se najlakše uočavaju kod medonosne pčele, jer ova vrsta živi u velikim društvima u košnicama pod budnim okom pčelara. MeÄ‘utim, ne smemo zanemariti činjenicu da svi ovi negativni faktori utiču i na hiljade drugih vrsta pčela koje žive skriveno od naših očiju.

Naš zadatak je da pomognemo naučnicima da sačuvaju pčele i njihova staništa, a prvi korak ka tome je da upoznamo pčele - njihove životne cikluse, gde i kako žive i koje su im potrebe.

Medonosna pčela je važan predstavnik ove grupe, ali nije najvažniji. Na Balkanu živi oko hiljadu vrsta pčela, a medonosna pčela je samo jedna od njih. Život ostalih vrsta se veoma razlikuje od života u pčelarskoj košnici. Zato je naš zadatak da se upoznamo sa bogatstvom pčelinjeg sveta i preuzmemo korake da im pomognemo.

Priručnik "Pčele – više od meda" nastao je u okviru projekta "Zaštićena područja za prirodu i ljude II" koji WWF Adria sprovodi od 2019. godine. Rezultat je saradnje sa stručnom saradnicom Jovanom Bila Dubaić sa Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Namenjen je svim edukatorima i edukatorkama koji žele da upoznaju decu, mlade i odrasle sa ovim nezamenljivim "vrednicama" tako važnim za ceo živi svet. Priručnik će vam pomoći da naučite više o pčelama, da podstaknete diskusije, odgovorite na često postavljana pitanja i razbijete mnoge predrasude i zablude o pčelama. U njemu ćete pronaći i nekoliko praktičnih ideja o tome kako možete da pomognete velikom broju različitih vrsta pčela. U prilogu 1. se nalazi nekoliko radnih listova koji su pogodni za različite starosne dobi dece i mladih i koji će vam pomoći da proverite stečeno znanje, a prilog 2. sadrži predlog za radionicu kroz koju zajedno sa učenicima možete uraditi nešto korisno za pčele.

Sadržaj/broj stranice

  • Uvod 5
  • Oprašivanje 6
  • Pčele 6
  • Ko su pčele? 6
  • Kako izgledaju pčele? Kako da ih razlikujemo od drugih, sličnih insekata? 8
  • Na koje sve načine žive pčele? Da li su sve pčele socijalne i žive u košnicama?  12
  • Kako izgleda životni ciklus solitarnih pčela? 13
  • Gde pčele prave gnezda? 14
  • Zašto nam nije dovoljno da se oslanjamo samo na medonosnu pčelu? 17
  • Koji su najznačajniji faktori koji ugrožavaju pčele? 17
  • Fragmentacija i uništavanje staništa 17
  • Klimatske promene 18
  • Intenzivna poljoprivreda 19
  • Invazivne vrste, patogeni i paraziti 20
  • Kakve bi bile posledice išÄezavanja pčela? 21
  • Šta možemo da uradimo da pomognemo pčelama? 22
  • Dvadeset činjenica o pčelama 26
  • Prilog 1. Radni listovi 30
  • Prilog 2. Radionica izrade hotela za pčele 40
  • Radionica prilagoÄ‘ena za uzrast 5-8 godina 40
  • Radionica prilagoÄ‘ena za uzrast 9-13 godina 45
  • Radionica prilagoÄ‘ena za uzrast preko 13 godina (tinejdžeri i odrasli) 48
  • Kratki saveti 51
  • Rešenje za radni list prepoznaj pčelu, osu i muvu 52

(izvod)

Koji su najznačajniji faktori koji ugrožavaju pčele?

Na globalnom nivou primećen je i dokumentovan trend smanjenja raznovrsnosti i opadanje brojnosti nemedonosnih pčela. Postoji čitav niz antropogeno izazvanih faktora koji u manjoj ili većoj meri negativno utiču na pčele širom sveta. U poslednje dve decenije brojne studije bavile su se upravo definisanjem onih faktora koji imaju najveći uticaj:

  1. fragmentacija i uništavanje staništa povoljnih za pčele
  2. klimatske promene
  3. intenzivna poljoprivreda (monokulture na velikim prostranstvima)
  4. prekomerna upotreba pesticida i
  5. invazivne vrste, patogeni i paraziti

Ne treba zaboraviti da ovi negativni faktori ne deluju odvojeno jedan od drugog, već istovremeno, meÄ‘usobno se dopunjujući i menjajući, što čitavu problematiku čini još kompleksnijom. Negativni uticaj jednog faktora može pojačati dejstvo drugog, a pčele oslabljene jednim od faktora takoÄ‘e postaju osetljivije na ostale negativne uticaje iz svog okruženja.

PRILOZI

POSTER


PRIRUÄŒNIK (52 STRANE)


Izvori: Vikipedija; WWF Adria 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

IZ ARHIVE PPNS ðŸŽ™ 

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

Udruženja građana na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Kragujevca
PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

Promocija zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Iz SANU ministarki - o projektu Jadar: Mnogo nedorečenosti o rešavanju velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ 2022

  • Prof. Snežana Simić: GraÄ‘ani Kragujevca moraju da utiču na stanje životne sredine (VIDEO)
  • Kako živeti u miru sa našim beznogim komšijama
  • Rio Tinto u Srbiji - potraga za blagom, bez-pravila (II deo)
  • Za zaštitu životne sredine u Kragujevcu: Boravak urbanista u Holandiji; Nastavak energetske sanacije stambenih objekata; Projekat čišÄ‡enja divljih deponija; UčešÄ‡e na nacionalnim konsultacijama
  • "Xeco polen" - nova aplikacija na portalu PRVI PRVI NA SKALI
  • ZiÄ‘in i direktor kompanije kažnjeni sa milion dinara zbog zagaÄ‘enja reke Mali Pek
  • Ekomar: Ekološki problemi mesnih zajednica Kragujevca
  • Rio Tinto u Srbiji - potraga za blagom, bez pravila (prvi deo)
  • Prorektor Ristić: Ne znam namere Rio Tinta, ali znam šta će uraditi desetine hiljada ljudi ako se realizuje neželjeni scenario
  • Nismo odustali od Jadra - Simon Tompson, predsednik kompanije Rio Tinto
  • Bor: Rudna pulpa u Malom Krivelju uništila put, njive i vodotok Kriveljske reke (VIDEO)

APRIL 2022

  • Profesor Savić: Električni automobili iz Kragujevca mogli bi da vrate litijum u fokus
  • Univerzitet u Beograd konstituisao odbor za zaštitu životne sredine
  • Protest uspeo - Euro litijum obustavio istraživanja kod Valjeva
  • Za proizvodnju električnih automobila Fijatu subvencija od 48 miliona evra
  • Novi talas pobune protiv litijuma u Srbiji
  • Opstanak - 36 epizoda
  • Zemlja daje dovoljno da zadovolji svačije potrebe, ali ne i svačiju pohlepu - Gandi
  • Uoči Dana planete Zemlje, akcija ispred Sokolane
  • Kragujevcu sredstva za pošumljavanje, ozelenjavanje i 600 sadnica platana
  • Energetika za PPNS: 13. aprila popodne upotrebljena tona mazuta i 50 tona uglja - za potpalu; o odgovornosti - bez odgovora
  • Galerija PPNS: Imam pravo da dišem zdravo - Ljubitelji Pivarskog parka
  • Pobeda Zlatka Kokanovića nad Rio Tintom - na privatnoj parceli od 32 ara
  • Kragujevcu odobrena sredstva za uklanjanje 14 divljih deponija
  • FOTO: Divlja deponija na Metinom Brdu, 14. 4. 2022.
  • FOTO: Energetika Kragujevac, 13. 4. 2022.
  • U ÄŒumiću novo smeće na zgarištu starog
  • Staza smeća i zaraze izmeÄ‘u kulturnih dobara - Abraševića (1905) i Vodotornja (s kraja XIX veka)
  • Zmije otrovnice i prva pomoć u slučaju ujeda
  • Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; Nećemo dozvoliti rudnik
  • ÄŒumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
  • Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
  • SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
  • Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumića - saglasni meštani i mesna zajednica
  • Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin Milčanović
  • Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
  • Crna knjiga: Slučaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
  • U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povreÄ‘eno

MART 2022

  • Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivača iz Rače
  • Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
  • Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne počinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
  • Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
  • Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da čeka
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
  • Danas javlja: Kragujevčani čekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
  • U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
  • Nacionalna ekološka asocijacija: Ekološka rezolucija 22
  • Od zagaÄ‘enja do uništenja - čovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
  • Algoritam zasnovan na ponašanju pčela pomaže istraživačima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraćaja u Kragujevcu
  • Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
  • Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
  • RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
  • ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo Maksimović (VIDEO)
  • Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
  • AerozagaÄ‘enje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
  • Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
  • Gama zračenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u Vinči (Beograd) 111nsv
  • Akvarijum: Metode naučnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
  • SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
  • Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
  • Zaključak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada

FEBRUAR 2022

  • Šumska pedagogija u Šumadiji
  • Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
  • SEOS i Kreni-promeni: Potpisima graÄ‘ana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
  • SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
  • Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za Dojče vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
  • Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem računa gde, šta i kako govorim
  • Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
  • Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
  • RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, Osečina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒačak (VIDEO)
  • Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
  • Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘ević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
  • Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
  • Radni doručak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
  • SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
  • Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priča nije završena
  • SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
  • Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
  • SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
  • Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
  • Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
  • 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
  • SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
  • Naučnici i stručnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
  • "Srpski Amazon" sačuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
  • SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
  • Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
  • Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

  • Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
  • Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
  • Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
  • Advokat Sreten ĐorÄ‘ević: Rio Tinto govorio neistine
  • SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
  • SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
  • Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
  • Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
  • I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
  • Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
  • Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
  • Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
  • Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
  • Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
  • SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
  • Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
  • Brnabić: Lično ću se uključiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
  • Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
  • Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ĐorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
  • Vučić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oči dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
  • Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić
  • Da li ste za utvrÄ‘ivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
  • Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
  • Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije
  • Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
  • Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ĐorÄ‘ević, dr Ljiljana Tomović i Sreten ĐorÄ‘ević
  • Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
  • Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i Vučića (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
JANUAR-DECEMBAR 2021

PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija, januar-decembar 2021.

STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM ðŸŽ™ï¸

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari