Rezolucija UN: Čista, zdrava i održiva životna sredina su ljudsko pravo; Stavovi delegacija

Sa 161 glasom za i osam uzdržanih, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 28. jula značajnu rezoluciju kojom se priznaje pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao ljudsko pravo i poziva na veće globalne napore kako bi se osiguralo poštovanje tog principa.

Potvrđujući da promovisanje tog prava zahteva punu primenu multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine, telo od 193 člana pozvalo je države, međunarodne organizacije, poslovna preduzeća i druge relevantne zainteresovane strane da usvoje politike, unaprede međunarodnu saradnju, ojačaju izgradnju kapaciteta i nastave da dele dobro prakse u cilju povećanja napora da se osigura čista, zdrava i održiva životna sredina za sve.

Rezolucija je zasnovana na sličnom tekstu koji je prošle godine usvojio Savet za ljudska prava.

Rezolucija poziva države, međunarodne organizacije i preduzeća da pojačaju napore da obezbede zdravo okruženje za sve.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je „istorijsku“ odluku i rekao da razvoj događaja pokazuje da države članice mogu da se udruže u kolektivnoj borbi protiv trostruke planetarne krize klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja.

"Rezolucija će pomoći u smanjenju ekoloških nepravdi, umanjiti nedostatke u zaštiti i osnažiti ljude, posebno one koji su u ranjivim situacijama, uključujući zaštitnike ljudskih prava u oblasti životne sredine, decu, omladinu, žene i starosedeoce", rekao je u izjavi koju je objavila kancelarija njegovog portparola.

On je dodao da će ta odluka takođe pomoći državama da ubrzaju sprovođenje svojih obaveza u vezi sa životnom sredinom i ljudskim pravima.

"Međunarodna zajednica je dala univerzalno priznanje ovom pravu i učinila da to postane stvarnost za sve", rekao je on.

Gutereš je naglasio da je usvajanje rezolucije, međutim, "samo početak" i pozvao nacije da ovo novopriznato pravo učine "realnošću za sve, svuda".

^{Foto: UN News/Laura Quiñones}

Rezolucija za celu planetu

U tekstu, koji su u junu prošle godine prvobitno predstavili Kostarika, Maldivi, Maroko, Slovenija i Švajcarska, a sada kosponzoriše preko 100 zemalja, napominje se da je pravo na zdravu životnu sredinu povezano sa postojećim međunarodnim pravom i potvrđuje da je za njegovo promovisanje potrebna puna primena multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine.

Takođe priznaje da uticaj klimatskih promena, neodrživo upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, zagađenje vazduha, zemlje i vode, neispravno upravljanje hemikalijama i otpadom, i rezultirajući gubitak biodiverziteta ometaju uživanje ovog prava - i da šteta po životnu sredinu ima negativne posledice, direktne i indirektne, na efektivno uživanje svih ljudskih prava.

Prema rečima specijalnog izvestioca UN za ljudska prava i životnu sredinu Dejvida Bojda, odluka Skupštine promeniće samu prirodu međunarodnog prava o ljudskim pravima.

"Vlade su davale obećanja da će očistiti životnu sredinu i rešiti klimatske vanredne situacije decenijama, ali pravo na zdravu životnu sredinu menja perspektivu ljudi od ’molenja’ do zahtevanja vlada da reaguju", rekao je Bojd.

^{Foto: UN News/Laura Quiñones}

Pobeda stvarana pet decenija

Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini u Stokholmu 1972. godine, koja je završena istorijskom deklaracijom, bila je prva koja je postavila pitanja životne sredine u prvi plan međunarodnih briga i označila početak dijaloga između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju o vezi između ekonomskog rasta, zagađenja vazduha, vode i okeana i blagostanja ljudi širom sveta.

Države članice UN su tada izjavile da ljudi imaju osnovno pravo na "kvalitetnu životnu sredinu koja dozvoljava život dostojanstva i blagostanja", pozivajući na konkretnu akciju i priznavanje ovog prava.

Prošlog oktobra, nakon decenija rada nacija na prvim linijama klimatskih promena, kao što je arhipelag Maldiva, kao i više od 1.000 organizacija civilnog društva, Savet za ljudska prava je konačno priznao ovo pravo i pozvao Generalnu skupštinu UN da učini isti.

"Od uporišta u Stokholmskoj deklaraciji iz 1972. godine, pravo je integrisano u ustave, nacionalne zakone i regionalne sporazume. Današnja odluka uzdiže pravo tamo gde mu je mesto: univerzalno priznanje", objasnila je šefica UN za životnu sredinu Inger Andersen u saopštenju.

Priznavanje prava na zdravu životnu sredinu od strane ovih tela UN, iako nije pravno obavezujuće – što znači da zemlje nemaju zakonsku obavezu da se povinuju – očekuje se da bude katalizator za akciju i da osnaži obične ljude da pozivaju svoje vlade na odgovornost.

"Dakle, priznavanje ovog prava je pobeda koju treba da slavimo. Zahvaljujem se državama članicama i hiljadama organizacija civilnog društva i grupa autohtonih naroda, i desetinama hiljada mladih ljudi koji su se bespoštedno zalagali za ovo pravo. Ali sada moramo da gradimo dalje na ovoj pobedi i primenimo pravo", dodala je Andersen.

^{Foto: CIFOR/Terry Sunderland}

Trostruki odgovor na krizu

Kao što je pomenuo generalni sekretar UN, novopriznato pravo biće ključno za rešavanje trostruke planetarne krize.

Ovo se odnosi na tri glavne međusobno povezane ekološke pretnje sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava: klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta – sve pomenuto u tekstu rezolucije.

Svako od ovih pitanja ima svoje uzroke i posledice i treba ih rešiti ako želimo da imamo održivu budućnost na Zemlji.

Posledice klimatskih promena postaju sve očiglednije, kroz povećan intenzitet i žestinu suša, nedostatak vode, šumske požare, porast nivoa mora, poplave, topljenje polarnog leda, katastrofalne oluje i opadanje biodiverziteta.

U međuvremenu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ( SZO ), zagađenje vazduha je najveći uzrok bolesti i prerane smrti u svetu, sa više od sedam miliona ljudi koji svake godine prerano umre zbog zagađenja.

Konačno, opadanje ili nestanak biološke raznovrsnosti – koja uključuje životinje, biljke i ekosisteme – utiče na zalihe hrane, pristup čistoj vodi i život kakav poznajemo.

^{Foto: Humanium}

Stavovi delegacija

Predstavnik Kostarike je u u uvodnom tekstu podvukao da se svet suočava sa trostrukom ekološkom krizom bez presedana — klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Zato univerzalno priznanje ljudskog prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu pruža moćan, efikasan odgovor koji bi mogao da katalizuje promene u društvima.

Pre usvajanja teksta, nekoliko delegata je istaklo da ne postoji zajedničko međunarodno usaglašeno razumevanje o sadržaju i obimu prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu, pri čemu je predstavnik Ruske Federacije naglasio da države mogu da govore samo o zakonski priznatom pravu, nakon što je takvo pravo priznato isključivo u okviru međunarodnih ugovora.

Po tom pitanju, pakistanski predstavnik je rekao da je rezolucija politički tekst, a ne pravna potvrda Skupštine. Dok je njegova delegacija glasala za u nadi da će usvajanje teksta dodatno podstaći napore za rešavanje problema degradacije životne sredine i njenog negativnog uticaja na ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, on je rekao da je koncept zajedničke, ali su različite odgovornosti i to bi trebalo da bude uvršćeno u rezoluciju.

Štaviše, iranski predstavnik je primetio da u tekstu nedostaju reference na jednostrane mere prinude, koje ometaju uživanje ljudskih prava u čistom, zdravom i održivom okruženju.

Delegacije su nastavile da izražavaju žaljenje što važni elementi nisu uključeni u rezoluciju. Govornik Ujedinjenog Kraljevstva rekao je da nije priznata ulogu branitelja ljudskih prava koji rade na pitanjima životne sredine i da postoji potreba za dubljom diskusijom o ovom pravu.

Predstavnik Jamajke je istakao "neodrživi razvoj" iz rezolucije, rekavši da upotreba termina „neodrživo“ na način koji nije univerzalno prihvaćen omogućava subjektivno tumačenje i podriva globalne napore da se koherentno rešavaju izazovi održivog razvoja.

Delegacije su takođe rekle da je bilo potrebno više vremena za debatu, pri čemu je govornica za Novi Zeland istakla da njena delegacija nije imala vremena da se konsultuje sa Maorima o obimu i priznavanju novog prava.

Mariza Čan Valvedre sa Kostarike, govoreći i u ime Maldiva, Maroka, Slovenije i Švajcarske, napomenula je da je tokom poslednjih 20 godina poziv za uspostavljanje prava na zdravu životnu sredinu sve jači na međunarodnom nivou. Nacrt je snažan, izbalansiran tekst koji povezuje jezik ljudskih prava, životne sredine i razvoja, smatra ona.

Predstavnik Ruske Federacije je istakao je da se ni univerzalni sporazumi o zaštiti životne sredine niti međunarodni ugovori o ljudskim pravima ne bave konceptom čiste, zdrave ili održive životne sredine ili sličnim pojmovima. Metod koji koriste sponzori koji to pravo priznaju kroz skupštinsku rezoluciju je u pravnom smislu sporan i može imati negativne posledice, rekao je on. Iz tih razloga je rekao da Ruska Federacija ne može podržati nacrt. Međutim, prepoznajući važnost ove teme, rekao je da njegova delegacija neće glasati protiv i da će biti uzdržana.

Predstavnik Brazila je rekao da će njegova delegacija glasati za inicijativu. Međutim, izrazio je žaljenje što nije omogućena veća debata o važnom pitanju. On je takođe izrazio žaljenje što konačni tekst ne sadrži jasnu reafirmaciju principa državnog suvereniteta, uzimajući u obzir nacionalne prioritete i zajedničke, ali različite odgovornosti. Izrazivši razočaranje što u tekstu nedostaje jasan jezik o obezbeđivanju finansijskih sredstava, izgradnji kapaciteta i transferu tehnologije, on je naglasio da su ti elementi neophodni zemljama u razvoju da u dobroj nameri sprovedu pravo priznato u nacrtu rezolucije.

Predstavnik Pakistana je rekao da pošto pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu i odgovarajuće obaveze država nisu pravno utvrđene postojećim međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima, ova rezolucija je politička rezolucija, a ne pravna afirmacija Skupštine.

Predstavnik Irana je rekao da nacrt rezolucije pokušava da nametne dodatni teret zemljama u razvoju u smislu ekoloških obaveza i priznanja ljudskih pravo koje nema jasnu definiciju i razumevanje među državama i koje ne postoji u osnovnim međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima. U tekstu nema pozivanja na jednostrane mere prinude, primetila je ona, napominjući da takve mere ometaju uživanje ljudskih prava u čistom, zdravom i održivom okruženju. Ona je naglasila da bez rešavanja prepreka i sredstava primene, države članice nisu na odgovarajući način uzele u obzir zabrinutost zemalja zbog čega će se njena delegacija uzdržati od glasanja.

Predstavnik Nikaragve je napomenuo da su zemlje u razvoju najmanje odgovorne za klimatske promene koje izaziva čovek. Nažalost, u tekstu se ne spominje istorijska odgovornost razvijenih zemalja i potreba da one budu na čelu promena u sadašnjim obrascima proizvodnje i potrošnje. Da bismo imali ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu, prvo se moraju iskoreniti siromaštvo i glad. S tim u vezi, razvijene zemlje moraju ispuniti svoje obaveze u pogledu zvanične razvojne pomoći, transfera tehnologije i izgradnje kapaciteta.

Predstavnik Bolivije je rekao da je njegova zemlja pionir u razmatranju prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao kolektivno ljudsko pravo i kao pravo koje prevazilazi ljudska bića. Važno je započeti razgovore i primenu inovativnih politika koje štite to pravo i obezbeđuju uravnoteženu i pravednu raspodelu odgovornosti, rekao je on. Moraju se obezbediti sredstva za primenu kako bi zemljama u razvoju bilo omogućeno pravo na razvoj.

Predstavnica Sirije je rekla da s obzirom na negativan uticaj teških vremenskih pojava na zemlje u razvoju, njena delegacija je istakla princip zajedničke, ali odvojene odgovornosti. Izražavajući žaljenje što se zabrinutost njene delegacije nije odrazila na tekstu, ona je rekla da Sirija neće glasati protiv nacrta rezolucije, ali će se uzdržati od glasanja.

Predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva izrazio je snažnu posvećenost svoje zemlje suočavanju sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i degradacijom životne sredine, izražavajući zabrinutost da degradacija životne sredine može da ima posledice na puno uživanje ljudskih prava, a u nekim slučajevima predstavlja i rizik po život. On je pozvao države da promovišu svoje obaveze u vezi sa ljudskim pravima i istovremeno preduzimaju mere za zaustavljanje klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. Ne postoji međunarodni konsenzus o pravnoj osnovi za ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu, a Ujedinjeno Kraljevstvo ne smatra da se ono pojavilo kao običajno pravo. Priznavanje prava bez dužnog razmatranja i zajedničkog razumevanja šta ta prava obuhvataju stvara dvosmislenost. Ljudi ne mogu da znaju šta mogu da traže od države, i obrnuto, država nema jasno razumevanje prava koje je dužna da priušti pojedincu.

On je rekao da rezolucija takođe ne priznaje ulogu branitelja ljudskih prava koji rade na pitanjima životne sredine ili potrebu za dubljom diskusijom o ovom pravu. Uz napomenu da rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, priznavanje prava u tekstu ne obavezuje države pravno na njegove uslove. Ujedinjeno Kraljevstvo shvata da pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu proizilazi iz postojećeg međunarodnog zakona o ekonomskim i socijalnim pravima, rekao je on, ukazujući na operativni paragraf 2, koji napominje da je to pravo povezano sa drugim pravima i postojećim međunarodnim pravom.

Predstavnica Jamajke rekla je da je glasala za tekst, uz napomenu da Ustav njene zemlje priznaje pravo na uživanje u zdravoj životnoj sredini. Kao mala ostrvska država u razvoju koja se suočava sa jedinstvenim ekološkim slabostima, Jamajka je vatreni zagovornik borbe protiv klimatskih promena, iscrpljivanja prirodnih resursa i gubitka biodiverziteta, rekla je ona, naglašavajući da je multilateralna saradnja jedini način da se odgovori na takve višestrane globalne izazove. Pozivanje na „neodrživo upravljanje i korišćenje prirodnih resursa” i „neodrživi razvoj” u paragrafima 9 i 13 preambule nisu termini koje je usvojila Generalna skupština. Upotreba termina „neodrživo“ na način koji nije univerzalno prihvaćen omogućava subjektivno tumačenje i podriva globalne napore da se koherentno rešavaju izazovi održivog razvoja.

Predstavnica Kanade rekla je da je njena zemlja bila snažan glas za poštovanje i unapređenje ljudskih prava, prepoznajući da degradacija može negativno uticati na ljudska prava. Ne postoji zajedničko međunarodno usaglašeno shvatanje o sadržaju i obimu prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Njena delegacija se raduje saradnji sa drugima kako bi se utvrdilo šta bi to moglo da podrazumeva u okviru međunarodnog okvira ljudskih prava.

Predstavnik Japana je rekao da se njegova delegacija angažovala u procesu konsultacija, uz dužno uvažavanje težnji glavne grupe da pošalje političku poruku. Nakon pažljivog razmatranja, uključujući i posledice klimatskih promena, koje su sve teže, njegova delegacija je glasala za rezoluciju. Međutim, pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu ima potencijal da bude "ekstremno širokog" obima i mora biti jasno definisano. Japan ne smatra da bi rezolucija izmenila postojeće međunarodno pravo, rekao je on, napominjući da ni ona ne uključuje elemente kao što je uloga branilaca ljudskih prava.

Predstavnica Belorusije je rekla da je operativni paragraf 1 onemogućio njegovoj delegaciji da glasa za rezoluciju. Zbog toga je bila uzdržana, jer se priznavanje posebne kategorije ljudskih prava može ostvariti samo kroz univerzalni pravno obavezujući instrument.

Predstavnica Novog Zelanda istakla je da ubuduće nova ljudska prava ne bi trebalo da dolaze u Generalnu skupštinu na ovaj način, napominjući da je Novi Zeland spreman da postigne konsenzus o odgovarajućem putu napred. Konstatujući da rezolucija nije pravno obavezujuća, ona je izrazila razočaranje što uloga branitelja ljudskih prava nije uključena u to. Tekst ima karakter političke deklaracije i ne stvara međunarodno pravo o ljudskim pravima sa pravno obavezujućim obavezama država.

Predstavnik Norveške rekao je da tekst šalje snažnu političku poruku državama da smanje emisije i donesu održive odluke. Političko priznanje nema nikakvo pravno dejstvo i izrazila je žaljenje što neki važni elementi nisu uključeni. Prepoznavanje legitimnog rada koji branitelji ljudskih prava obavljaju je veoma relevantno i ona je izrazila žaljenje zbog nepominjanja na njih u rezoluciji.

Predstavnik Sjedinjenih Država je izrazio podršku rezoluciji, izražavajući žaljenje zbog gubitka važnog jezika ljudskih prava, uključujući i nekontroverzni jezik koji se odnosi na branioce ljudskih prava. Ne postoji pravni odnos između prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu i postojećeg međunarodnog prava i Sjedinjene Države ne priznaju nikakvu promenu u tome, rekao je on, dodajući da paragraf 3 spaja multilateralne ekološke sporazume.

Predstavnik Indije, pozdravljajući konstruktivan pristup glavne grupe, rekao je da je više vremena moglo pomoći da se premoste razlike. On je izrazio zabrinutost po proceduralnim i suštinskim osnovama, napominjući da rezolucije Generalne skupštine ne stvaraju obaveze i da samo putem konvencija i ugovora države članice preuzimaju obaveze za to pravo. Takođe, "čisto", "zdravo" i "održivo" su termini kojima nedostaje međunarodno dogovorena definicija. U tekstu se ne pominje osnovni princip pravičnosti u međunarodnom pravu životne sredine.

On je izrazio zabrinutost da je, čak i nakon snažne podrške nekoliko država članica za uključivanje paragrafa 8 preambule o rezoluciji 48/13 Saveta za ljudska prava — osnovu za sadašnju rezoluciju — odluka bila drugačija. To bi učvrstilo značaj međunarodne saradnje na osnovu međusobnog poštovanja, u punoj saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija i uz puno poštovanje suvereniteta država, uzimajući u obzir nacionalne prioritete. Različiti predlozi mogli su da dovedu države bliže konsenzusu. On je glasao za tekst, međutim zabrinutost njegove delegacije ostaje nerešena.

Predstavnik Šri Lanke rekao je da je njegova delegacija glasala za rezoluciju, slažući se da je potrebno da se osigura čista, zdrava i održiva životna sredina. Potreba za suzbijanjem negativnih efekata klimatskih promena može se obezbediti stvaranjem takvog okruženja. Međutim, obaveza država da deluju u ovom pogledu nije pravo koje se može opravdati, kao što je propisano Ustavom Šri Lanke, već pre princip državne politike, koji propisuje da država štiti i čuva životnu sredinu za dobrobit zajednice. Obaveze Šri Lanke moraju se razumeti u okviru ovog pravnog okvira.

Predstavnica Trinidada i Tobaga rekla je da je njena delegacija učestvovala u svim konsultacijama, u cilju postizanja uravnoteženog, konsenzusnog teksta. Ona je izrazila razočaranje što njen predlog da se uključi upućivanje na suverenitet, kao u paragrafu 8 preambule određene rezolucije Saveta za ljudska prava, nije uključen, kao i da nije dato jasno obrazloženje za njegovo isključenje. Uključivanje bi odražavalo stub Povelje Ujedinjenih nacija. Trinidad i Tobago je glasao za rezoluciju, priznajući da njena sveobuhvatna svrha odražava principe Saveta za ljudska prava.

Predstavnik Izraela je rekao da podrška njegove zemlje ne prejudicira stav o pravnom statusu koji mora biti zasnovan na dobro utvrđenim kriterijumima za razvoj pravnih normi u međunarodnom sistemu. Izrael je glasao za i unaprediće i nacionalne i globalne procese u borbi protiv degradacije životne sredine.

Predstavnik Egipta je rekao da je njegova delegacija glasala za rezoluciju, napominjući da pravo na čistu, zdravu i bezbednu životnu sredinu nije novo pravo. Egipat je pažljivo razmotrio sva pitanja, a postojeći međunarodni principi su nedeljivi.

Predstavnica Poljske rekla je da njena zemlja priznaje da život u čistom, zdravom i održivom okruženju utiče na uživanje drugih ljudskih prava. Ona je rekla da ne dovodi u pitanje da su određeni aspekti pitanja životne sredine zaštićeni međunarodnim pravom. Ostaje da se utvrde potencijalne pravne posledice novog prava predviđenog rezolucijom. Ona je glasala za rezoluciju.

Predstavnica Kine je rekla da nacionalni akcioni plan za ljudska prava njene zemlje uključuje deo o ekološkim pravima. Kina prepoznaje težnje ko-sponzora da promovišu diskusije o pitanjima životne sredine, međutim, ne postoji saglasnost o pravu na životnu sredinu — konkretno, o njegovoj definiciji i odnosu sa drugim ljudskim pravima. Ona je zatražila više vremena, strpljenja i napora kako bi se izbegla nepotrebna žurba, izražavajući zabrinutost što u tekstu nije uključeno spominjanje zajedničkih, ali različitih odgovornosti. Iz takvih razloga, Kina je bila uzdržana.

Predstavnik Evropske unije, govoreći u svojstvu posmatrača, rekao je da je u nekim oblicima čista, zdrava i održiva životna sredina sadržana u brojnim nacionalnim i regionalnim instrumentima. Međutim, mora se učiniti više da se oni prevedu u delo. Današnja rezolucija postavlja osnovu za takvu akciju. Iako bi Evropska unija volela da se u tekstu pominje uloga „branitelja ljudskih prava životne sredine“, njegova delegacija je glasala za rezoluciju.

^{Foto: UN News}

Skupština je zatim usvojila rezoluciju sa 161 glasom za i osam uzdržanih (Belorusija, Kambodža, Kina, Etiopija, Iran, Kirgistan, Ruska Federacija, Sirija), a niko nije bio protiv.

Skupština je tako priznala pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao ljudsko pravo, napominjući da je to pravo povezano sa drugim pravima i postojećim međunarodnim pravom, i potvrđujući da je za unapređenje ovog prava potrebna puna primena multilateralnih ekoloških ugovora po principima međunarodnog prava životne sredine.

Izvor: Ujedinjene nacije, 2. 8. 2022.
Obrada: Ekologija Kragujevac/PRVI PRVI NA SKALI