Čujte sad stihove moje pesme "Domovina se brani lepotom" i shvatite da bih ja izdao sebe i tu svoju pesmu kad ne bih ustao i nosio transparent protiv zagađenja reka ili lajao i režao o tome da moramo da je sačuvamo, kaže za Nova.rs Ljubivoje Ršumović.
„Domovina se brani rekom, i ribom u vodi, i visokom tankom smrekom što raste u slobodi“, recituje omiljeni dečji pesnik pesmu koju je napisao pre 65 godina.
Stihovi su aktuelniji nego ikad, a pesma je postala i nezvanična himna ekoloških protesta. Priliku da porazgovaramo sa Ršumovićem imali smo tokom Noći knjige gde se družio sa najmlađim čitaocima. Ovo je bio prvi „izlet“ pesnika u javnost nakon preležane korone zbog koje je čak bio i u bolnici.
Uz topli čaj i potpis među koricama poslednje pesnikove knjige „Dva jaja na oko“ koje je objavila „Laguna“, komentarišemo dnevne aktuelnosti i situaciju u društvu, a stihovi pomenute pesme sami se nameću. U tom kontekstu pitamo i koliko nam fali te lepote, a možda još važnije – vaspitanja i odgovornosti u borbi za domovinu?
Ršumović na to ističe da bi „izdao sebe kada ne bi stao uz te mlade ljude“ i podigao transparent „Ne dam moje reke, za vaše hipoteke“ (slika je nastala na protestima 2019. godine, ali je uz pesmu deljena na društvenim mrežama kao simbol i ovih dešavanja na ulicama).
– Pesmu sam napisao pre 65 godina. Čujte sad te stihove „Domovina se brani rekom“ – ja bih izdao sebe i tu svoju pesmu kad ne bih ustao i nosio transparent protiv zagađenja reka ili lajao i režao o tome da moramo da je sačuvamo. „Domovina se brani ribom u vodi“ – znači da ne treba da zagađujemo tu vodu, „i visokom tankom smrekom“, a ne samo Pančićevom omorikom na Tari. U celoj Srbiji se vrši šumocid, uništavanje i istrebljivanje šuma. Ništa ne radimo povodom toga. Nema inspektora, ili ako ih i ima, oni dozvoljavaju da se seče da bi dobili neke pare. Nemam neki konkretan dokaz, ali sam svedok da se to događa. Ne mogu da pojmim da to neko radi namerno i besplatno. Ne! To je ta vrsta korupcije oko koje niko ništa ne preduzima. Zato je moja pesma i dalje toliko aktuelna – zaključuje Ljubivoje Ršumović.
