Šta moćne evropske ekonomije rade sa onima koji nepropisno odlažu otpad?

Nepropisno odlaganje otpada ne poznaje državne granice, kao i svako drugo zagađenje. Ovaj problem sve više ugrožava zdravlje i bezbednost pojedinaca, ali i cele planete.

Razlika u rešavanju ovog problema između razvijenih i manje razvijenih zemalja je, bez preterivanja, drastična. Prve o odlaganju otpada izuzetno vode računa, dok druge zbog velikih egzistencijalnih problema, ekologiju i brigu o životnoj sredini potpuno ostavljaju po strani.Često su i same mete nesavesnih kompanija koje za odlaganje opasnog otpada biraju upravo nerazvijene i siromašne zemlje.

Pa kako to rade uređene zemlje? Možemo li nešto da naučimo od njih i da li je moguće da sve mere primenimo i kod nas?

Uređene zemlje pre svega edukacijom stanovništva, a onda i striktnom kaznenom politikom nastoje da tome stanu na put. Kako bi smanjile ovaj problem, sve zemlje Evropske unije usklađivanjem zakonodavne kaznene politike pokazale su spremnost da zaustave nesavesno uništavanje životne sredine.

Osim inspekcijskog nadzora zarad striktnog sprovođenja ove kaznene politike, edukacija građana o tome kako da prepoznaju nelegalno odlaganje ili skladištenje otpada je presudna kako bi to bilo prijavljeno u najkraćem roku.

Posebni komunalci za kontrolu odlaganja otpada u Beču

Beč je primer kako to dobro funkcioniše. Pored toga što važi za jedan od najboljih gradova za život na celom svetu jer ima najčistiju vodu i eko prevoz, u samom centru grada postoje i tri spalionice otpada koje emituju nula emisije štetnih gasova. Zato je titula koju nosi potpuno opravdana.

Ipak, i ovaj grad se suočava sa problemom nelegalnog odlaganja otpada. To je bio razlog da 1. februara 2008. stupi na snagu Bečki zakon o čistoći, koji je uveo apsolutnu zabranu odlaganja otpada na javnim površinama. Kontrolu je sprovodila patrola, poznata kao "Waste Watchers".

"Waste Watchers-i" ovlašćeni su da izriču opomene, kazne i po potrebi podnose pritužbu. Novčane kazne koje mogu izreći za nepropisno odlaganje smeća kreću se od 50 do 2.000 evra, a od novca prikupljenog od kazni finansiraju se različite edukativne kampanje i nove mere zbrinjavanja otpada.

Nelegalno odlaganje smanjeno za 60 odsto

Statistički podaci pokazuju da je, od nastanka ovih patrola, od 2008. godine pa sve do 2022. godine, zabeležen uspeh. Tako je procenat nelegalnog odlaganja otpada u nekim slučajevima smanjen i za 60 odsto.

Nelegalno bačeni kabasti otpad smanjen je za 50 odsto, nelegalno bačeni frižideri za 60 odsto. Za samo 11 godina izdato je više od 100.000 zvaničnih opomena i preporuka onima koji su nesavesno odlagali otpad. Osim toga, veliki problem predstavljalo je odlaganje psećeg otpada, pa je tako građanima na obeleženim mestima dostupno da pokupe kese u koje mogu staviti pseći otpad.

Građanima je na raspolaganju sve, kako ne bi kršili zakon. Tako je postavljeno novih 20.800 kanti za smeće, 1.200 kanti za opuške, u kojima se godišnje prikupi čak 128 miliona komada opušaka. Ljudima je na raspolaganju čak 4.400 javnih lokacija za odvojeno prikupljanje smeća i 13 stajnjaka gde se može donositi organski otpad.

Pored toga što mogu da izriču novčane kazne, ukupno 630 komunalaca edukuje građane o tome kako da pravilno odlažu otpad. Tokom prethodne godine obavljeno je više od 13.000 informativnih razgovora, izdato 950 upozorenja, kao i 10.000 kazni.

EU: Krivac mora da ukloni otpad i sanira lokaciju

S obzirom na to da ozbiljnost problema nepropisnog odlaganja otpada ima dalekosežne posledice i rizike po okolinu i zdravlje ljudi, zakoni i propisi EU kao jedan od najvažnijih ciljeva imaju uspostavljanje stroge kaznene politike koja se odnosi na nepropisno odlaganje otpada.

U kontekstu EU, to znači svih 27 država članica primenjuju iste principe zaštite životne sredine, pa tako onaj ko nelegalno odlaže otpad pored novčane kazne snosi i odgovornost za sanaciju lokacije gde je otpad bačen.

Ovo je u skladu s načelima održivog razvoja i zaštite okoline EU koje podrazumevaju "mere predostrožnosti, sprečavanje i otklanjanje zagađenja na izvoru, po principu da zagađivač plaća".

Kaznena politika za nepropisno odlaganje otpada u EU zato ima ključnu ulogu u očuvanju prirodnih resursa, smanjenju ekološkog otiska i unapređenju odgovornog upravljanja otpadom. EU na taj način šalje snažnu poruku da ilegalno odlaganje otpada neće proći nekažnjeno, te da će oni koji ugrožavaju okolinu i zdravlje drugih biti odgovorni za svoje postupke.

Kazne za nepropisno odlaganje smeća u Evropi

Nepropisno odlaganje smeća nigde u svetu ne prolazi ispod radara nadležnih organa, a kada se krivac pronađe njemu sledi zakonom propisana kazna. Za sada su se u adekvatnim kaznama zahvaljujući kojima je nelegalno odlaganje otpada minimalno istakle brojne evropske države od kojih neke nisu EU članice.

Evo samo nekih primera kazni u Austriji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj.

Čak i za sićušni omot od slatkiša u Austriji ćete morati da platite skoro 100 evra. Isto važi i za vlasnike kućnih ljubimaca koji ne pokupe izmet za njima. A upravo je pseći izmet bio jedan od dugogodišnjih problema u austrijskoj prestonici jer je registrovano više od 50.000 pasa. Postavljanjem 3.600 automata s besplatnim vrećicama taj problem je uveliko rešen, a građani Beča dnevno iskoriste više od 100.000 besplatnih vrećica za pseći izmet.

U Londonu i nekim drugim gradovima Velike Britanije, ako ste bacili omot od papira ili je vaš kućni ljubimac obavio nuždu na javnoj površini kazna će biti 80 funti. Ipak, u slučaju da ste bacili veliku količinu smeća, praveći tako divlju deponiju, kazne su 400 funti za fizičko lice, dok su za firme daleko veće.

Čini se da je Irska vrlo netolerantna prema nepropisnom odlaganju otpada. Pa tako građani koji budu uhvaćeni u kršenju pravila suočavaju se ne samo sa kaznom od 5.000 evra ili više, već i sa kaznom zatvora do 12 meseci.

U Švajcarskoj postoji duga tradicija prikupljanja otpada. On se sortira i građani za odlaganje otpada moraju da koriste posebne kese različitih boja. Ako smeće odlažete u neku neadekvatnu vreću, kazna je 300 franaka. Za bačeni opušak cigarete takođe se dobija kazna od 300 franaka, dok u slučajevima nezakonitog odlaganja posebno velikih količina otpada, kazne mogu dostići 20.000 franaka.

Nemačka, motor ekonomije EU takođe ima kazne za nepropisno odlaganje otpada. Od 2015. godine postoji jedinstven sistem upravljanja otpadom širom zemlje. A u slučaju da neko od stanara loše sortira otpad, kazna nije predviđena, ali tada kompanija koja opslužuje dvorište može lako da podigne tarife za usluge odlaganja otpada. Zbog toga se stanovnici trude da sve rade po propisima.

Kabasti otpad, poput nameštaja ili kućnih aparata, u Nemačkoj može da se ostavi u dvorištu samo određenim danima, kada ga odatle može pokupiti specijalni kombi. Takvo smeće ne možete sami bacati, u suprotnom, za to možete biti kažnjeni u iznosu od 50 do 300 evra.

Kao i u Švajcarskoj, odvojeno prikupljanje otpada u Francuskoj ima dugu istoriju. Posebno se odlaže staklo i drugi materijali koji se mogu reciklirati.

Za kabasti otpad postoje posebne lokacije na koje ih je potrebno samo izneti, a nadležne službe će ih odneti. Bacanje takvog otpada na pogrešna mesta kažnjava se novčanom kaznom, za fizička lica je oko 35 evra. Ako se kabasti otpad ostavi na putu kazna se kreće od 70, pa do iznad 150 evra.

Privatnike čekaju milionske kazne i zatvor

Kako bi lakše objedinila sankcije za pravna lica koja zagađuju okolinu nesavesnim odlaganjem otpada ili na bilo koji drugi način Evropski parlament usvojio je 2008. godine Direktivu 2008/99 o zaštiti okoline putem kaznenog prava.

Ova Direktiva obvezuje države članice da u svojim državnim zakonodavstvima predvide kaznene sankcije za ozbiljno kršenje odredbi prava u oblastima zaštite životne sredine. Uprkos tome što direktiva ne nameće obaveznu primenu takvih sankcija više članica EU je u svoja kaznena zakonodavstva počelo da uvrštava nove kazne za one koji krše pravila zaštite životne sredine, posebno za pravna lica.

Ove krivične sankcije se značajno razlikuju u državama članicama, pošto su usklađene sa pravnim tradicijama svake članice ponaosob, ekonomskom situacijom i/ili nivoom prihoda.

Kada su u pitanju sankcije za pravna lica, maksimalni nivo kazne kreće se od 25.000 evra u Bugarskoj do 15 miliona evra u Irskoj. Nasuprot njima, Danska nema minimalne, a ni maksimalne novčane kazne, dok druge države članice, poput Estonije i Finske kaznu za pravna lica formiraju na osnovu njihovih prihoda. Za pravna lica, na primer u Rumuniji, ove kazne počinju od 10.000 evra i mogu dostići 14.000 evra.

Neke države nisu isključile zatvorske kazne, pa je tako maksimalna kazna za ugrožavanje životne sredine od dve godine zatvora u Belgiji, do doživotnog zatvora u Holandiji ili na Malti.

Iskustva su različita, rezultati takođe, ali nešto od toga bi trebalo prihvatiti i primeniti u Srbiji, ako želimo da sačuvamo našu životnu sredinu. Naravno, i kod nas postoje kazne za nepravilno odložen otpad, ali ne mora se odmah početi sa kažnjavanjem, možda je bolje poraditi više na edukaciji. Spoznaja o važnosti životne sredine prvi je korak ka čistijoj Srbiji. I zato, okrenimo na čisto.

Nikola Todorović
Foto: Shutterstock
Izvor: Blic, 22. 9. 2023.