Ovaj tekst je odgovor na karakterisanje mojih izjava objavljenih 10. maja „netačnim i tendencioznim“, s ciljem ukazivanja čitalaštvu na očigledne manipulacije Čeda Bluita u okviru njegovog radnog (na)pregnuća u „Rio Tintu“ vezanog za naučnost upravljanja rizicima usled „incidenata u tehnologiji koji bi doveli do emisije štetnih materija u životnu sredinu i zagađenja vodenih ekosistema i zemljišta“.
Pretpostavka o verovatnoći akcidenta u pojedinim koracima tehnologije rudarenja, ekstrakcije i proizvodnje litijum-karbonata čistoće neophodne za proizvodnju baterija bazira se na činjenici da bi iole nadareni srednjoškolac, ako bi dobio ulazne podatke, vrlo lako mogao da za period od, recimo, godinu dana na osnovu učestalosti odvijanja pojedinih tehnoloških postupaka izračuna kolika je verovatnoća da zaštitne mere koje se preduzimaju u okviru svakog od njih, a onda i za proces u celini zakažu (o ovom zadnjem „Rio Tinto“ nije sklon da se „otvori“ pružanjem podataka javnosti već nekoliko godina).
Da su metode o kojima kritičar mog stava piše da su „naučne“, on bi te stavove opovrgao odgovarajućim naučnim referencama, a njih nije dao. Ovde se za građane Srbije ipak ne radi o nauci, već o potrebi da znaju što više o projektu „Jadar“, kako bi mogli uticati na donosioce odluka o rudarenju u Jadru. Iako sam biolog, a ne rudarski inženjer, nema puno informacija o „efikasnom upravljanju rudarskim i industrijskim procesima“ i „širokoj upotrebi tih tehnologija“ u Srbiji. Za razliku od lepih prikaza u stručnim (ne naučnim!) studijama uticaja, rizici po životnu sredinu i ljude o kojima govorimo nemaju puno veze sa naukom, već sa administrativnim upravljanjem i posebno sa nadzorom efikasnosti upravljanja tim rizičnim procesima u Srbiji.
ARHIVA PPNS SPORNA ZAKONITOST 60 PROJEKATA "STRATEŠKIH" ZA EU, MEĐU KOJIMA JE I "JADAR"
Naučna utemeljenost svega što sam rekao lako je dostupna u monografskom zborniku koji je objavio Biološki fakultet, moja „matična ustanova“, i o kome je „Danas“ takođe pisao. Rizici koje nosi projekat „Jadar“ neće nestati samo objavljivanjem njihovog nesumnjivog postojanja (bar se u tome slažemo) u parcijalnoj Studiji uticaja koja se odnosi samo na rudarenje, a dobijanje odobrenja da se pomenuta studija uticaja tako radi „u formalnom procesu koji je predviđen zakonima Republike Srbije“ odlično ilustruje administrativno upravljanje u Srbiji u koje se i „Rio Tinto“ snažno uzda. Tu ni SEVESO studija svojim teorijskim rezultatima nije od velike pomoći, već samo potvrđuje snažan raskorak između nauke, legislative i sadašnje perspektive za građane Srbije, a o oslanjanju „Rio Tinta“ na nalaze takvih studija svi građani treba da procene sami, prema istorijskim referencama „Rio Tinta“ širom sveta, gde bi rudarski poduhvati te kompanije bili identifikovani kao „kompleksi nižeg reda“ sa „hemijskim rizicima koji su procenjeni kao prihvatljivi“, da su tada postojale obaveze izrade SEVESO studija.
Zaključak Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta kojim „Rio Tinto“ podupire ocenu da ne postoje „višestruki rizici po vodne resurse, po žive organizme, čoveka i njegovo zdravlje“ glasi: „Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanja negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. ...Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta“. Dakle, nema pomena ni zdravlja ljudi, niti vodnih resursa.
A kada je u pitanju biodiverzitet, Biološki fakultet odstupa od „optimalne i osnovne mere za sprečavanje negativnih posledica“ i dopušta mogućnost rudarenja i prerade jadarita koji će samo delimično, u vremenski ograničenom obimu dozvoliti da neka prirodna staništa i prisutne populacije biljnih i životinjskih vrsta opstanu. Treba li građani Srbije po toliku cenu da budu zadovoljni time što će im bar nešto opstati? Da li im poverenje uliva da se može očekivati da neće biti značajnijeg zagađenja vode reke Jadar i podzemnih voda ukoliko ne bude nepredviđenih događaja? Da je direktor „Rio Tinta“ građanin Srbije šta bi rekao?
Sve ostalo smatram pukim marketingom za zasenjivanje prostote. Šteta je što je autor demantija zaboravio strukturu čitalačke publike „Danasa“ i tretirao je sa potcenjivanjem jer je propustio priliku da sa malo više realnosti u naučnosti koju toliko ističe možda postigne bolji efekat, ali mu je to valjda neko iz njegove marketinške službe sugerisao. Bentonitska glina bi trebalo pored nešto bubrenja da apsorbuje šta može od toksičnih materija – tome prevashodno služi, ali ne može da vrati skliznulu foliju na mesto – to treba da uradi operater ako do toga dođe, a da inspekcije kontrolišu.
ARHIVA PPNS NAUČNI RAD OBJAVILI SARADNICI RIO TINTA KOJI BI DA TRAŽE JADARIT I VAN SRBIJI
Takođe, u demantiju se ni ne pominje namera ili mogućnost sanacije deponije sa „pogačama“ jalovine.
Ne pominju se ni bezbednosne mere u slučaju akcidenata koje bi dovele do izlivanja toksičnih podzemnih voda i spranog materijala jalovine u vodotok Jadra. Sve to ukazuje da i pored velike samohvale, „Rio Tinto“ ne razmatra znatnija izdvajanja novca, niti efikasnije procedure da se akcidenti minimiziraju i bude što manje posledica po prirodne resurse, živi svet i zdravlje ljudi. Možda su naučna istraživanja „Rio Tinta“ „najsveobuhvatnija ikad sprovedena u Srbiji“. To je dobro, jer će kad budu objavljena u svetski prestižnim časopisima pružiti njihovim autorima (među kojima mora biti i direktor „Rio Tinta“) najviši naučni rejting. Nažalost, od toga građani Srbije neće imati mnogo ako dođe do realizacije projekta „Rio Tinto“.
Predrag Simonović je redovni profesor i naučni savetnik Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta
Foto: Rio Tinto; Medija centar
Izvor: Danas
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0