Glavnu kragujevačku deponiju Jovanovac zahvatio je požar danas oko 8:45, koji je stavljen pod kontrolu oko 12:10.
Iz reagovanja nadležnih u gradu nije poznato da li je izvršen monitoring - ciljano vanredno merenje kvaliteta vode, zemlje i vazduha na ovoj nesanitarnoj deponiji i u okolini, odnosno kakvi su rezultati.
Lokalna saopštenja
JKP Šumadija je najpre dostavilo saopštenje u kojem se ističe da je do "samozapaljivanja smeća na deponiji u Jovanovcu" došlo "usled veoma visokih temperatura".
Probijanje kapaciteta deponije nije navedeno.
Saopšteno je da su na terenu bile četiri ekipe vatrogasno-spasilačke jedinice, tri cisterne JKP-a i raspoloživa mehanizacija.
JKP je navelo da je "služba bezbednosti i zdravlja na radu preduzela sve neophodne mere" i da u trenutku saopštavanja "nema opasnosti po ljudstvo i imovinu preduzeća".
Da li je bilo opasnosti po javno zdravlje i životnu sredinu nije napisano.
Potom je i Grad plasirao saopštenje čija tema nije bio sam požar, već demanti informacije da je bilo i eksplozije na deponiji, uz molbu građanima da ne šire dezinformacije.
Ta informacija se pojavila na društvenim mrežama, ali je neistinita i predstavlja dezinformaciju koja izaziva nepotrebnu paniku među građanima, saopštio je Grad.
Za požar je navedeno da je pod kontrolom od podneva, a da vatrogasci i dalje rade na njegovom potpunom dogašivanju kvašenjem površine i zatrpavanjem zemljom.
U demantiju je naznačeno da ni u jednom trenutku nije došlo do bilo kakve eksplozije, niti da postoji rizik od slične pojave. Ovo je tvrdnja zamenika komandira Vatrogasno-spasilačke brigade Milan Stanković.
Grad je saopštio i da će uzrok požara biti utvrđen naknadno, nakon uviđaja nadležnih službi MUP-a i Uprave za vanredne situacije.
Upućene su i preporuke "za stanovnike u blizini deponije":
- zatvorite prozore i vrata
- isključite klimu ako uvlači vazduh spolja
- pratite dalja obaveštenja nadležnih
Vest Grada
Pre dostavljanja demantija, Grad je objavio vest na svom sajtu iz koje je javnost saznala da se požar nije širio i da nije bilo ugroženih kuća, ljudskih života i industrijskih objekata uz deponiju.
Načelnik Uprave za vanredne situacije požar Zoran Kočović pretpostavio je da gašenje požara može da potraje do kasnih večernjih sati.
"Iz Instituta za javno zdravlje kažu da obližnja naselja nisu ugrožena kada je reč o kvalitetu vazduha, ali nastavlja da prati situaciju", piše na kraju vesti.
Podaci o (ne)kvalitetu vazduha
Da li je meren kvalitet vazduha tokom požara na deponiji Jovanovac i makar u okolini, kakvi su rezultati merenja - javnost nije saznala iz saopštenja JKP-a i Grada, ali ni na sajtu Instituta.
U takvoj situaciji građanima jedino preostaje da potraže informacije na republičkim izvorima, a najmerodavnija je Agencija za zaštitu životne sredine koja ima mernu stanicu u Kragujevcu. Problem je što je ona jedna jedina, a nalazi se u Kosovskoj ulici, što je 4,5 kilometara od deponije u Jovanovcu.
Otežavajuća okolnost za utvrđivanje tačnih rezultata sa tolike udaljenosti je ruža vetrova koja je nabacivala dim na naselja Ilina Vodu i Ilićevo, saznali smo od stručnog saradnika koji je obišao lokaciju pre 14 časova.
Uzroci i posledice požara na deponiji
Glavni uzroci požara na nesanitarnim deponijama tokom letnjeg perioda su kombinacija stvaranja zapaljivog metana usled razgradnje organskog otpada i visokih temperatura koje olakšavaju njegovo paljenje, smatra mr Dejan Lekić, stručni saradnik portala PRVI PRVI NA SKALI. Lekić je autor aplikacije "Iks-eko vazduh" čije rezultate merenja sa više lokacija na teritoriji Kragujevca objavljujemo od 2021. godine.
- Na nesanitarnim deponijama, gde se otpad nepropisno gomila i sabija, organski materijal (ostaci hrane, trava, lišće) se razgrađuje u uslovima bez kiseonika. Ovaj proces, poznat kao anaerobna digestija, kao glavni nusproizvod stvara deponijski gas. Ovaj gas je smeša više jedinjenja, od kojih je najzastupljeniji i najopasniji metan (CH4), izuzetno zapaljiv i eksplozivan gas. Istovremeno, letnji meseci donose visoke temperature i duge sušne periode. Tlo i sam otpad na površini deponije se isušuju i lako postaju zapaljivi. U takvim uslovima, dovoljna je i najmanja varnica da izazove požar, ukazuje Lekić.
On smatra da je problem sistemski.
- Nesanitarne deponije u Srbiji, a i šire u regionu, uglavnom nemaju osnovne mere zaštite: ne vrši se pravilna selekcija otpada, ne postoji sistem za evakuaciju gasova iz tela deponije, niti se otpad adekvatno prekriva slojevima zemlje. Sve to stvara idealne uslove za nastanak i širenje požara koji, osim što zagađuju vazduh, zemljište i vodu opasnim materijama, predstavljaju i direktan rizik po zdravlje i bezbednost ljudi koji žive u njihovoj blizini, upozorava Lekić.
Najznačajniji negativni uticaji na ljudsko zdravlje potiču od udisanja toksičnog dima.
- To je opasan koktel kancerogenih i otrovnih materija oslobođenih nekontrolisanim sagorevanjem raznovrsnog otpada. Izlaganje dimu koji je posledica požara na deponiji, može izazvati akutne respiratorne probleme zbog udisanja dima i finih, suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5), povećati rizik od najtežih bolesti zbog oslobađanja dioksina i furana, jedne od najkancerogenijih supstanci poznatih čoveku, izazvati trovanje otrovnim gasovima od kojih je najopasniji ugljen-monoksid (CO), te dovesti do neuroloških problema i oštećenja organa jer dim sa deponija sadrži teške metale (olovo, živa, kadmijum) iz baterija i elektronike, kao i isparljiva organska jedinjenja (benzen). Dodatno, pri požarima na deponijama dolazi i do kontaminacije zemljišta česticama koje vetar raznosi i koje padaju u okruženje deponije, kao i kontaminacije podzemnih i površinskih voda u slučajevima kada se za gašenje koristri voda.
Monitoring je dobra praksa
U vanrednim situacija, poput današnje u Kragujevcu, dobra praksa je da se postavljaju mobilne merne stanice kod deponije kojima se beleže koncentracije suspendovanih čestica PM10 i PM2,5, kao i sumpor dioksida, ugljen monoksida, prizemnog ozona i azot dioksida.
Takva praksa danas je sprovedena na teritoriji Loznice, objavila je Agencija za zaštitu životne sredine.
Kada je u februaru prošle godine izbio požar na deponiji u Beloševcu, Grad nije zahtevao monitoring. Ranije je zabranio delatnost neregistrovanom subjektu, a policija je podnela krivičnu prijavu.
Međutim, monitoring je deo Programa zaštite životne sredine grada Kragujevca usvojenog za period od 2023. do 2033. godine. Pored ostalog, ovaj srateški dokument predviđa:
- Opis i analizu stanja životne sredine, sa efektima na zdravlje ljudi (Poglavlje 4.0), uključujući vodu, vazduh, zemljište, otpad, hemikalije, uticaj degradacije životne sredine na zdravlje ljudi
- Privredne sektore i njihov uticaj na životnu sredinu (Poglavlje 5.0)
- Mere za sprovođenje Programa zaštite životne sredine (Poglavlje 7.0), među kojima je i monitoring
PRILOG PPNS: SLUŽBENI LIST, 16. 6 2023.
Nepropisni otpad
Postojeće stanje upravljanja otpadom, odnosno prikupljanje, transport i odlaganje otpada u Kragujevcu ne ispunjava propisane uslove i kriterijume. Ministarstvo zaštite životne sredine naložilo je izradu projekat sanacije i rekultivacije deponije komunalnog otpada "Jovanovac", piše u Programu zaštite životne sredine.
Stručnjaci godinama ukazuju da je ekspolatacioni vek deponije istekao, te da predstavlja centralni ekološki problem u Kragujevcu - "ne zadovoljava osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove za odlaganje otpada", navedeno je u stručnom radu JP Urbanizam u Kragujevcu iz 2017. godine, čiji su autori Vesna Jovanović, Tijana Marković, Dragan Dunčić i Vesna Jovanović Milošević.
U radu je navedeno da ovakav način upravljanja komunalnog otpada predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi, pa je neophodno sprovesti mere za unapređenje postojećeg sistema upravljanja otpadom.
Korak ka unapređenju sistema upravljanja otpadom u gradu Kragujevcu je izgradnja reciklažnog centra i potpisivanje sporazuma o međuopštinskoj saradnji jedinica lokalne samouprave na realizaciji regionalnog projekta "Regionalni centar za upravljanje otpadom", preporučili su tada kragujevački urbanisti.
Plansko upravljanje otpadom
Podsećamo da Grad Kragujevac od sutra do 20. avgusta sprovodi javnu raspravu o Nacrtu plana upravljanja otpadom na svojoj teritoriji za period od 2024. do 2034. godine.
Sanacija i revitalizacija postojeće nesanitarne deponije Jovanovac jedan je od ciljeva ovog strateškog dokumenta. U Nacrtu piše da je u planu da se "zatvori uređeno, sanitarno smetlište Jovanovac".
Tu je navedeno i otplinjavanje deponije, odnosno postavljanje mreže biotrnova (za kontrolu izdvojenih gasova), kao i postavljanje pijezometara za kontrolu kvaliteta podzemnih voda. Postavljeno je 17 biotrnova, od kojih veći deo nije u funkciji, kao ni postavljeni pijazometri.
Detaljno:
NACRT DESETOGODIŠNJEG PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM U KRAGUJEVCU NA JAVNOJ RASPRAVI 51 DAN, OD 1. JULA
Današnji požar je dodatni motiv da se građanstvo što aktivnije uključi u ovaj proces i utiče na donošenje odluka u Kragujevcu od interesa javnog zdravlja i zaštite životne sredine.
Ukazujemo i ovom prilikom da je u Kragujevcu protekle tri godine
kvalitet vazduha treće kategorije, prema zvaničnim državnim podacima (detaljno
OVDE), uprkos pozitivnim pomacima - kao što je prelazak gradske toplane sa uglja na gas kao energenta, a usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM
10.
D. M. M. - PPNSFoto: JKP Šumadija
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0