Danas se obeležava Svetski dan slobode medija. Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost", kao i Sindikat novinara Srbije pozvali su sve novinare i medije da u 11:55 isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže akciji "Pet minuta gromoglasne tišine". U akciji je učestvovao i Insajder zatamnjenjem sajta.
“Pozivamo medijske radnike da se zajedno suprotstavimo otvorenim i učestalim političkim i ekonomskim pritiscima i pretnjama odgovornom novinarstvu i učinimo sve kako bi unapredili položaj i ugled novinarstva i vratili izgubljeno poverenje građana. Temelj profesionalnog novinarstva je slobodno i objektivno informisanje građana i doprinos javnom kritičkom dijalogu u društvu”, navodi se u proglasu ovih udruženja.
Čestitka Ministarstva
Ministarstvo kulture i informisanja čestitalo je Svetski dan slobode medija svim novinarima i medijskim radnicima u Srbiji i pozvalo ih da više pažnje usmere na verodostojnost informacija i da se ponašaju profesionalno i odgovorno.
Odgovorni novinari i mediji, kako navode, ne smeju pristati da javni interes podrede propagandi i apologetici vlasti i da rade po diktatu i za račun političkih i ekonomskih moćnika.
U proglasu se podseća da su Reporteri bez granica na listi medijskih sloboda za 2020. godinu Srbiju rangirali na 93. mesto između ukupno 180 posmatranih zemalja, što u odnosu na prošlu godinu predstavlja pad za tri mesta.
“U izveštaju Reportera potpuno opravdano se ukazuje da je posle šest godina vođstva Aleksandra Vučića opasno biti novinar u Srbiji. Kritički i istraživački novinari i mediji zbog svog rada svakodnevno su izloženi neprijateljskom tretmanu i neskrivenim pritiscima pre svega vlasti pa zatim i ekonomskim izvorima. Od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije nesrazmerno i neopravdano je pokušano ograničavanje medijskih sloboda, na šta su reagovale čak i pojedine međunarodne organizacije i institucije koje su osudile Vladin pokušaj zavođenja zvanične cenzure i pritiske protiv novinara i medija.
Potpisnici proglasa na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazuu i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta.
“Ovim povodom NUNS, NDNV i Nezavisnost ponavljaju i zahtev da se do kraja rasvetle ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a nalogodavci i počinioci zločina privedu pravdi. Zahtevamo da se rasvetle i drugi napadi na medijske radnike, kao i da se unapredi zaštita novinara od svakodnevnih pretnji putem društvenih mreža”, stoji u proglasu.
UNS: Novi zakoni i razrešavanje postojećih slučajeva
Udruženje novinara Srbije je u svom proglasu podsetilo na pretnje, pritiske i nerešene slučajeve ubistva novinara, na povećanje broja fizičkih i verbalnih napada, pritisaka, uvreda i kampanja vređanja novinara koje ne dolaze samo od centara moći nego i od samih kolega.
“Toliko međusobnih optužbi i uvreda među novinarima nije bilo od devedesetih godina prošlog veka”, navodi se u proglasu.
“Ovaj treći maj drugačiji je od svih do sada. Zbog pandemije virusa korona, medijima, posebno štampanim tiraž je dramatično pao dok su lokalni mediji ostali bez prihoda od marketinga. Udruženje novinara Srbije strahuje da će loš ekonomski položaj, dodatno ugrožen pandemijom, dovesti do otpuštanja novinara i gašenja medija”, navodi se. UNS je zato zahtevao pomoć vlade za opstanak medija, dijalog sa novinarima i medijima, početak rada na izradi medijskih zakona, da do promene medijskog zakonodavstva Vlada jasno da na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija, da Vlada pruži podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara, da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu i Specijalno tužilaštvo u Prištini počnu da sarađuju na rasvetljavanju ubistava i otmica počinjenih nad 17 novinara na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005.
U saopštenju Sindikata novinara Srbije se ukazuje da je vanredno stanje izazvano epidemijom koronavirusa dodatno pokazalo da medijski radnici u Srbiji imaju male i neredovne zarade, da rade bez ili sa lako raskidivim ugovorima, da im je zabranjeno sindikalo organizovanje.
Dodaje se i da medijski radnici trpe pritiske vlasti i vlasnika medija da se izveštava u njhovom, a ne u javnom interesu, kao i da se novinari hapse i da im se preti.
NDNV: Napadi na novinare - ugrožavanje prava građana
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) povodom Dana slobode medija podseća javnost da su pretnje i napadi na medijske radnike i medije zapravo ugrožavanje pravo građana da budu objektivno i pravovremeno informisani, što je preduslov za ostvarivanje svih ostalih građanskih prava.
"Hapšenje novinara, napadi na njih, kampanje mržnje kako u onlajn sferi, tako i svakodnevnom životu često i u samim institucijama države, kao i uništavanje autonomije redakcija - samo produbljuju krizu kroz koju novinarska profesija prolazi pojavom velikog broja dezinformacija i mera u suzbijanju pandemije koje se u Srbiji koriste za dodatno sužavanje slobode novinara", navodi NDNV u saopštenju.
Posebno u ovim momentima profesionalno novinarstvo i novinari koji poštuju Kodeks novinara Srbije su neophodni građanima i građankama, kažu.
NDNV je pozvao kolege i koleginice da se "čvrsto drže novinarskog kodeksa i da uprkos pritiscima vlasti i finansijskih izvora istraju u odbrani slobode govora i prava građana da budu kvalitetno informisani".
Stav redakcije
Kada poštovanje Ustava postane vest za naslovnu stranu
Vlasti u Srbiji ne propuštaju da se podiče demokratičnošću i nadasve – slobodom medija. Na svaku zamerku, a mnogo ih je u godinama za nama koje se odnose na neslobodu medija – odgovaraju čuđenjem, konstatacijom da ne razumeju o čemu se radi ili, kontrapitanjem s najćešće pogrešnim primerima onoga što smatraju slobodom medija.
Demokratska država znači da novinari mogu slobodno, ali odgovorno da rade svoj posao. Da li je društvo demokratično pokazuje Ii način na koji vlasti reaguju na navode medije. Kritike bi trebalo prihvatiti, na pitanja odgovoriti… Umesto toga, ovdašnji zvaničnici koji imaju sve poluge moći ne propuštaju priliku da se upuste u “kontranapad”, optužuju bez dokaza i etiketiranje novinara kao neprijatelja, pa i političkih protivnika.
Novinari pojedinih medija koji samo nastoje da rade svoj posao često su “krivi” zato što oni koji su na vlasti imaju nešto protiv nekog vlasnika ili neke privatne kompanije.
Kada takvo ophođenje primeti neko iz međunarodnih organizacija, Evropske unije koja ocenjuje napredak Srbije na primer, pa kada to i napiše u izveštaju o napretku kao primedbu - problem postaju neki drugi, prozivaju se oni koji “tužakaju svoju državu”, etiketiraju se uz tvrdnje da cenzure i pritisaka u Srbiji nema. I tako se krug najčešće zatvara...
Cenzure zaista nema, ali nije cenzura samo odlazak s tekstovima kod cenzora, niti su stvari tako crno-bele.
Jer slobode nema kada građani ne mogu da vide sve što se dešava, kada im se servira jedno mišljenje, kada su neki uvek svetli primeri, a drugi pak uvek crni. A praćenjem dela medija stiće se upravo takva slika – bezgrešnosti onih na vlasti i zlih namera i karaktera onih u opoziciji. Uz takvu sliku, nema slobodnih izbora, a samim tim država je daleko od demokratske. A svrha demokratije je da spreči preveliko gomilanje moći u rukama jednog pojedinca ili nekoliko njih.
Matrica medijskog linča postala je najopasnije oružje za borbu s neistomišljenicima. Pojedinci se diskredituju ne birajući sredstva, bez ikakvog obzira, a katkada i logike.
Svaka vlast je imala svoje medije. Ipak, ova je otišla korak dalje spregom najtiražnijih tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom koje su danas uveliko preuzele ulogu tabloida. Rezultat takve medijske scene je da je Srbija informisana onoliko koliko neko odluči da je potrebno.
Jer iza slike na ekranu televizije kao najmoćnijeg medija ne stoji samo slika. Iza toga se kriju isprepletani interesi politike, biznisa i medija. U opštem trendu zamena teza, izvrtanja činjenica i njihove interpretacije u skladu s dnevnim potrebama najčešće stradaju nevini, odnosno oni koji su se ni krivi ni dužni našli na meti zahvaljujući neargumentovanom etiketiranju. Tako su građani svedoci mešanja privatnog i javnog, harangi i optužnica, informacija i spinovanja… A stradaju i građani kojima je uskraćeno ustavno pravo na informisanje
Zato nije preterano podsetiti na najviši pravni akt zemlje koja želi da se predstavi kao demokratska. Koliko se retko poštuju neki od članova Ustava, ovo podsećenje skoro da ima odlike ekskluzivnosti.
Članovi 50 i 51 u Ustavu Srbije nalaze se od njegovog usvajanja 2006. godine baš kao što su se gotovo istovetne odredbe nalazile i u prethodnim ustavima koji su važili na ovoj teritoriji.
Ipak, izgleda da su za većinu onih koji su bili na vlasti, pa i ne tako mali procenat građana oni napisani - nevidljivim masilom. Zato Insajder, povodom Svetskog dana slobode medija gotovo eksluzivno otkriva šta piše u ova dva člana najvišeg pravnog akta.
U članu 50 piše da je u Srbiji svako slobodan da na zakonom predviđen način osniva novine, pa i televizije i radio stanice. To nikako ne znači da svako i svašta može da objavljuje pod formom vesti.
Važnije od toga u Srbiji, prema Ustavu, nema cenzure. Ovo je posebno zanimljiva odredba jer ako nema cenzure onda mora biti da nema ni autocenzure. Za novinare u Srbiji ovo bi morala biti vest za naslovnu stranu. Baš kao kad čovek ujede psa.
Sud jedini može sprečiti širenje informacija, ako je to u demokratskom društvu neophodno. Sud to, dalje kaže Ustav, može uraditi samo ukoliko neko poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, propagira rat ili neposredno nasilje ili kako bi se sprečilo zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Iako se ova odredba čini sasvim jasnom, mnogi je se ne pridržavaju jer ili ne znaju da čitaju ili smatraju da se zakon, odnosno Ustav, na njih ne odnose.
Laži, prema Ustavu, nisu dozvoljene, mada to nije tako precizno napisano. Ali piše da se zakonom uređuje “ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju”. Moguće je da pojedinci tumače da mogu da objavljuju šta hoće, po onoj staroj: “Pa neka me tuži”.
Problem je i kada tuži - čeka mesecima, a tu nazovi vest koja je objavljena davno su pregazile nove slične, za koje ponovo neko može da tuži. Tada preostaje ona starija “Ne opra ga ni Sava ni Dunav”.
I na kraju najvažnija, gotovo udarna vest, za građane je član 51.
U njemu piše da “svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja”. Ako godinama građani u raznim anketama katkada čak i dve trećine njih, tvrde da medijima ne veruju, izgledaa da Ustav I nije baš najviši pravni akt, već više štivo koje se niti čita niti primenjuje.
I to nije problem samo medija koji su dužni da građanima obezbede istinite i objektivne informacije, nego pre svega građana koji se za to pravo moraju izboriti. U protivnom, mogao bi se steći zaključak da imaju medije kakve zaslužuju. A ovakve ne zaslužuje baš niko.
Komentara: 0