U 2022. ubijeno najmanje 177 aktivista koji su se borili za zaštitu životne sredine

U svetu je 2022. godine ubijeno najmanje 177 aktivista koji su se borili za zaštitu životne sredine, a od tog broja ogromna većina je ubijena u Latinskoj Americi, objavila je 13. septembra organizacija Global vitnes.

U najnovijem godišnjem izveštaju te nevladine organizacije navodi se da je broj ekoloških aktivista koji su ubijeni od 2012. do 2022. godine dostigao 1.910.

Gotovo devetoro od desetoro ubijenih stradalo je u Latinskoj Americi, a trećina tih fatalnih napada dogodila se u Kolumbiji, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Jedno od pet ubistava u svetu dogodilo se na području Amazonske prašume.

U Kolumbiji je samo prošle godine ubijeno 60 aktivista, iako su se vlasti te zemlje sporazumom obavezale da će sprečiti i istražiti napade.

Po broju ubistava u tom socio-političkom regionu prednjače i Brazil, Meksiko i Honduras.

U tom regionu su nasilje i pretnje prema aktivistima postali svakodnevnica, a uz instrumentalizaciju zakona ekološki aktivisti su sve češće i žrtve kriminalizacije, u nastojanju da se ućutkaju i spreče njihove aktivnosti.

Velik broj ubistava zabeležen je i na Filipinima, a ono što je zajedničko, kako se navodi, jeste da su žrtve srazmerno daleko više pripadnici autohonih naroda, koji se bore da zaštite okruženje u kojem žive.

Oni su žrtve ubistava, ali i pretnji i zastrašivanja u vezi sa aktivnostima kao što su eksploatacija plemenitih metala ili seča šuma.

Samo na području Amazona, od 2014. godine je ubijeno najmanje 296 zaštitnika prirode.

U izveštaju se ukazuje da je nekoliko kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji ili SAD dovođeno u vezu sa kršenjem ljudskih prava pripadnika autohtonih zajednica na području Amazona.

Organizacija Global vitnes, koja ima sedišta u Londonu, Vašingtonu i Briselu, apelovala je na vlade širom sveta da zaštite ekološke aktiviste i njihovu ulogu u tome da ljudi postanu svesni klimatske krize.

"Vlade širom sveta moraju hitno da se pozabave tim bezumnim ubistvima onih koji ustaju u odbranu naše planete, i zaštitu njenog neprocenjivog ekosistema koji ima ključnu ulogu u borbi protiv klimatske krize. Neophodna je zajednička akcija na regionalnom, državnom i međunarodnom nivou kako bi se zaustavilo nasilje i nepravda sa kojom se suočavaju. Već je izgubljeno previše života, ne smemo da ih izgubimo još vie", rekao je jedan od rukovodilaca Global vitnesa Šruti Sureš.

Izveštaj Global vitnesa, koji je sastavljen uz pomoć partnera širom sveta, objavljen je uoči velike svetske klimatske konferencije COP28 u novembru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na kojoj treba da bude izvučen bilans dosadašnjih napora da se realizuje Pariski klimatski sporazum iz 2015.

Foto: Kayapo; Global Witness
Izvor: Dnevni evropski servis

DODATAK PPNS

Analiza Global vitnesa otkriva da je Amazon jedno od najopasnijih mesta na svetu za branioca, sa 39 ubistava prošle godine – više od jednog od pet od svih ubistava širom sveta (22%) – dogodila se u najvećoj prašumi na svetu. U ove brojke su uključeni novinar britanskog Gardijana Dom Filips i stručnjak za starosedeoce Bruno Pereira, koje su ubili naoružani ljudi dok su putovali domorodačkom teritorijom u brazilskom Amazonu prošlog juna. Najmanje 296 branilaca je ubijeno u Amazoniji od 2014. godine.

Izveštaj takođe istražuje slučajeve autohtonih zajednica širom prašume koje se suočavaju sa nizom pretnji usled aktivnosti kao što su iskopavanje zlata i seča drveta. Napominje da je nekoliko kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, EU i SAD povezano sa kršenjem ljudskih prava počinjenim nad ovim zajednicama, sa zlatom koje je ilegalno izvađeno iz zemlje Kaiapoa pronađeno u lancima snabdevanja italijanske rafinerije Chimet i kompanije za iskopavanje zlata Serabi.

Laura Furones, viši savetnik u kampanji za zaštitu zemlje i životne sredine, rekla je:

„Istraživanja su iznova i iznova pokazala da su autohtoni narodi najbolji čuvari šuma i da stoga igraju fundamentalnu ulogu u ublažavanju klimatske krize. Ipak, oni su pod opsadom u zemljama poput Brazila, Perua i Venecuele jer upravo to rade. Svaki dan slušamo o novim napadima, a naš izveštaj ističe neke od tih priča.

Više od 100 zemalja se obavezalo da će zaustaviti krčenje šuma do 2030. godine kada su potpisale Glazgovsku deklaraciju na COP26 pre manje od dve godine. Ipak, sada znamo da je 2022. izgubljeno 10% više primarnih šuma nego 2021. Drugim rečima, idemo u pogrešnom pravcu i gubimo dragoceno vreme koje nemamo. Ako želimo da šume održimo, moramo priznati da se to oslanja na zaštitu onih koji šumu nazivaju domom. Rešavanje eskalacije klimatske vanredne situacije i poštovanje ljudskih prava moraju ići ruku pod ruku. ”

Prema izveštaju, novi podaci o ubistvima branilaca ne mogu u potpunosti da obuhvate prave razmere problema, sa ograničenjima slobodne štampe i nedostatkom nezavisnog nadzora u mnogim zemljama, posebno širom Afrike, Azije i Bliskog istoka, što dovodi do nedovoljnog izveštavanja ubistava. Štaviše, analiza naglašava da su branioci sve više izloženi drugim oblicima ućutkivanja kroz kriminalizaciju, sa pravnim okvirima koji bi trebalo da ih štite umesto da budu oružje protiv njih, uz zabrinjavajući obrazac slučajeva koji se pojavljuju širom sveta.

PRILOG: Global Witness - Defending Tomorrow (2020)

IZ ARHIVE PPNS

Postoji sumnja da korporacije ne prezaju ni od ubistava onih koji im najviše smetaju. U izveštaju Global vitnes, nevladine organizacije osnovane 1993. godine, koja se bori protiv eksploatacije prirodnih resursa, siromaštva, korupcije i kršenja ljudskih prava, navodi se da je 2017. godine ubijeno 201, a u 2020. godini 227 ekoloških aktivista koji su se borili protiv implementacije projekata koji prouzrokuju krađu zemljišnih resursa i zagađenje životne sredine. Veliki broj ubistava povezan je sa multinacionalnim kompanijama iz sektora agrobiznisa. Najnoviji izveštaj ove organizacije upozorava na eskalaciju nasilja – u 2020. godini ubijeno je 227 aktivista.

INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Inovacije u prehrambenom sistemu: Poljoprivreda kao sektor globalne industrijske ekonomije; GMO; Organska proizvodnja - prof. dr Tatjana Brankov