Srbija nema dovoljno šuma, a ono što ima ne čuva! Prema Prostornom planu trebalo bi da bude pošumljeno 41,4 odsto površina, a mi imamo manje od 30 odsto – utvrdio je državni revizor. Najlošija siutacija je u Vojvodini, gde je pošumljenost ispod sedam odsto, najmanja u Evropi.
Nekada je Bačka Palanka bila okružena šumama, a poslednjih godina stabla se seku na svim lokacijama, po mišljenju mnogih – prekomerno. Kada vide prizore iz Parka prirode "Tikvara", koji je pod zaštitom, sa Palančanima bi se složili svi. Seklo se i na Bageru, ali i u Specijalnom rezervatu prirode pod prvim stepenom zaštite "Bagremari", jednom od retkih mesta u Evropi i jedinom u Srbiji gde raste posebna vrsta kukurjaka.
"Oni su tamo bukvalno amputirali pluća Bačke Palanke. Građani su ogorčeni. Oni smatraju da je uništen identitet Bačke Palanke", ističe Goran Jatić iz Udruženja "Akvila".
Foto: Udruženje Akvila BP
U "Vojvodinašumama", tvrde da je sve po zakonu, da nije isečeno više od 5 odsto šume, kao i da je seča jedini način da se šume obnavljaju.
"Oni treba da budu svesni da je ta šuma koja je sklonjena počela da se razgrađuje. Da se bukvalno raspada", rekao je Marko Marinković, izvršni direktor JP "Vojvodinašume".
Još jedna šuma u Bačkoj Palanci će nestati. Deo Polojske šume već je isečen i ovaj prizor daleko je od šumskog. Na njenom mestu zasađena je klonska topola. Pored nje i dalje se nalazi hrastova šuma stara preko 120 godina. Građane brine to što će i ova šuma možda da se poseče, a da bi se ponovo oformila biće joj potrebno preko 30 godina.
Građani protestuju i zbog seče i zato što će mnoge strogo zaštićene vrste ostati bez svog prirodnog staništa. Upozoravaju da sečom Srbija krši potpisane međunarodne konvencije, kao i Zakon o zaštiti životne sredine.
"Tu su mnoge ptice koje naseljavaju upravo tako stara i suva stabla. To su recimo ptice grabljivice poput orla belorepana, orla mišara. Takođe tu žive i mnoge ptice dupljašice, one koje prave gnezda u šupljinama stabla, tu su mnogi detlići", rekao je Stanislav Stanković, Udruženje "Akvila".
Spisak se nastavlja do raznih strogo zaštićenih insekata. U inspekciji kažu da zakoni nisu prekršeni i će biti ostavljena neka stabala, da bi se obezbedio biološki minimum. Nadležni tvrde da su sve institucije postupale su zakonu.
"Zakon o zaštiti prirode, kao i svaki zakon je manjkav. Ja tu mogu u nekim delovima da se složim. Slažem se da treba početi raspravu o izmenama i dopunama zakona. Koliko ja znam republičko ministarstvo u predstojećoj 2021. godini ima u vidu izmenu Zakona o zaštiti prirode", istakao je Nemanja Ivanović, načelnik Inspekcije za zaštitu prirode i ribljeg fonda.
I Državna revizorska institucija upozorava da je pošumljenost u Vojvodini ispod svakog minimuma, a u čak 14 opština ona je ispod 1 odsto.
"U poslednjih nekoliko godina je primećeno da je stepen pada u pošumljavanju bio preko 20 odsto", rekao je dr Duško Pejović, iz Državne revizorske institucije.
U "Vojvodinašumama" tvrde da je plan pošumljavanja nerealan i da ne može biti ispunjen, jer je veliki deo zemljišta u privatnom vlasništvu.
Foto: Udruženje Akvila BP
"Evo mi smo sada imali revizorsku instituciju koja je naložila da se preispita. Dakle, odgovornost će biti na ljudima koji se time bave. Mi ćemo to preispitati", istakao je Marko Marinković, izvršni direktor JP "Vojvodinašume".
"Vojvodinašume" će za svoje površine ispitati svaki hektar, da li je pošumljen, zašto nije pošumljen. Mi imamo te materijale spremne.
Dok se zakon ne promeni, ove slike biće moguće u celoj Srbiji, koja će nova pluća dobiti kada šume narastu. Poseban problem je bespravna seča, jer je analiza revizora pokazala da je u šumama kojima gazduju "Srbijašume" i "Vojvodinašume", evidentirano više od 87.500 kubnih metara bespravno posečenog drveta, a šteta iznosi više od 475 miliona dinara.
Državni revizori: Šteta od bespravne seče šuma 475 miliona dinara
Foto: Udruženje Akvila BP
Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto, izjavio je danas Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije. Analiza DRI pokazuje da je u državnim šumama kojima gazduju Srbijašume i Vojvodinašume evidentirano 87.735 kubnih metara bespravno posečenog drveta, što čini štetu veću od 475 miliona dinara.
Tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“ Pejović je, kako se navodi u saopštenju DRI, naglasio da je u Srbiji u 2018. godini zabeležen pad obima pošumljavanja od 22 odsto u odnosu na 2017. godinu, dok je u 2016. godini, prema zvaničnoj statistici, obim pošumljavanja bio manji u odnosu na prethodnu godinu za 26 odsto.
Trend opadanja godišnjeg pošumljavanja prisutan je od 1995. godine, tako da je danas on ispod 2.000 hektara, dok je osamdesetih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje, ukazuje DRI.
Kako se ističe, Autonomna Pokrajina Vojvodina, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi.
„Da bi se dostigla optimalna šumovitost, predviđena prostornim planom AP Vojvodine, šumovitost bi trebalo da se uveća više nego duplo“, istakao je Pejović i dodao da je u 14 opština AP Vojvodine stepen šumovitosti ispod jedan odsto.
Prema podacima Svetske banke i Eurostata, Srbija na svetskom nivou beleži prosečan nivo šumovitosi koji iznosi oko 30 odsto, a prema rečima Pejovića, zaostaje za prosekom Evropske unije koji iznosi 39 odsto.
„Srbija ima najniži stepen šumovitosti u odnosu na zemlje u okruženju“, naveo je on.
Prema rečima Gorana Čabarkape, državnog revizora i vođe tima koji sproveo reviziju, u Srbiji nije donet Program razvoja šumarstva, kao ni planovi razvoja šumskih oblasti, kojima bi bili utvrđeni pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou, odnosno nivou šumskih oblasti.
„U Srbiji se ne preduzimaju aktivnosti u dovoljnoj meri na podizanju novih šuma u cilju postizanja optimalne šumovitosti. U periodu od 2015. do 2019. godine utvrđen je pad u obimu pošumljavanja – osnivanju novih šuma za oko 40 odsto i to sa 992 hektara u 2015. godini na 614 hektara u 2019. godini“, rekao je Čabarkapa.
Prema podacima Uprave za šume, u Republici Srbiji postoji oko 40 hiljada hektara državnih šuma i šumskog zemljišta upisanih na državne organe, gradove, opštine i mesne zajednice, a koji ne mogu biti korisnici šuma u skladu sa Zakonom, istakao je Čabarkapa.
Kako je objasnio, postoje površine od preko 86 hiljada hektara gde je stvarno stanje šuma na zemljištu a koje se u katastru vodi kao poljoprivredno, što stvara rizik da se navedenim površinama ne gazduje u skladu sa Zakonom.
Prema Programu pošumljavanja neobraslih površina JP „Vojvodinašume“, za period od 2014. do 2017. godine, od planiranih 1.196 hektara, pošumljeno je 509 hektara, odnosno 43 odsto planiranog.
Iako je zaključkom Skupštine AP Vojvodine predviđeno godišnje povećanje površina pod šumama od 1.450 hektara, ukupno je od 2011. do 2019. godine pošumljeno 1.397,4 hektara.
U Srbiji nije u dovoljnoj meri uspostavljen ni efikasan nadzor u oblasti šumarstva.
Posečena šuma
U proteklih 20 godina duž administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija evidentirano je preko 640 hiljada kubnih metara bespravno posečenog drveta ukupne vrednosti oko 2,6 milijardi dinara, rekao je Čabarkapa.
U državnim šumama kojima gazduju JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume” u revidiranom periodu evidentirano je 87.735 kubnih metara bespravno posečenog drveta, što prema podacima DRI, čini štetu preko 475 miliona dinara.
Najveći deo bespravnih seča odnosi se na šume kojima gazduje JP „Srbijašume”, odnosno oko 95 odsto.
Od 2017. do 2019. godine od ukupno bespravno posečenih stabala drveta, oko 82 hiljade kubnih metara nalazi se u šumama kojima gazduju JP Srbijašume, dok se dve trećine odnosi na bespravne seče duž administrativne linije.
JP „Srbijašume” je od planiranih radova u 2019. godini na sanaciji oštećenih šuma duž administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija, zaključno sa majem 2020. godine, realizovalo 14 odsto površina u odnosu na plan.
U „sa Nacionalnom inventurom šuma, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 1.194.000 hektara ili 53 odsto, a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 odsto. JP „Srbijašume” i JP „Vojvodinašume” gazduju i pružaju stručno savetodavne poslove za preko 90 odsto šuma.
Komentara: 0