Reverzibilne hidroelektrane i njihov značaj za našu energetsku budućnost
U Srbiji se gradi reverzibilna hidroelektrana Bistrica, sa planiranim puštanjem u rad 2032. godine. Kako ova elektrana funkcioniše, i zašto su reverzibilne elektrane važne za našu energetsku budućnost piše dr Tina Dašić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu
„Elektroenergetski sistem mora u svakom trenutku da proizvede tačno onoliko energije koliki su zahtevi potrošača, a da se unapred ne zna koliko će to biti”
„Kada u sistemu ima viška energije, ta energija se „uskladišti” u obliku potencijalne energije vode u gornjoj akumulaciji. Kada nastupi period povećane potrošnje ili smanjene proizvodnje u vetro i solarnim elektranama, ta voda se pušta kroz turbine i proizvodi se električna energija”
Hidroelektrane su decenijama bile pouzdan oslonac elektroenergetskih sistema, a njihova uloga u savremenoj energetskoj tranziciji postaje još značajnija.
Paralelno sa postepenim povlačenjem termoelektrana, koje karakterišu stabilna i predvidiva proizvodnja, sve veći deo energetskog miksa zauzimaju solarne i vetroelektrane, čija proizvodnja zavisi od vremenskih prilika zbog čega je nepredvidiva i promenljiva. Iz tih razloga raste potreba za fleksibilnim i pouzdanim balansnim kapacitetima.
Reverzibilne hidroelektrane se u tom kontekstu izdvajaju kao jedno od najefikasnijih rešenja, jer omogućavaju i proizvodnju i skladištenje energije, odnosno pravovremeno reagovanje na promene u potrošnji i proizvodnji.
U tom svetlu, izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane u Srbiji – RHE Bistrica, koja se trenutno nalazi u završnim fazama projektovanja, predstavlja važan korak ka stabilnijem i održivijem elektroenergetskom sistemu. Biće to prva velika hidroelektrana (snage veće od 10 MW) koja se gradi u našoj zemlji posle više od tri decenije, još od puštanja u rad HE Pirot davne 1990. godine.
Treba naglasiti da su RHE i HE Bistrica dva odvojena hidroenergetska sistema.
Mašinska zgrada RHE nalazi se oko 3 km nizvodno od postojeće mašinske zgrade HE Bistrica. Postojeća HE Bistrica je klasična akumulaciono-derivaciona elektrana. Koristi vodu iz akumulacije Radoinja, koju, nakon energetskog iskorišćenja, ispušta u Lim, odnosno u akumulaciju Potpeć. Postrojenje se sastoji od dve klasične Francisove turbine ukupne snage 104 MW.
Značaj hidroelektrana za elektroenergetski sistem
Da bi se razumeo značaj hidroelektrana za jedan tako složen sistem kakav je elektroenergetski sistem, važno je znati neke osnovne osobine električne energije. Radi se o prelaznom obliku energije, što znači da se može koristiti (trošiti) samo u trenutku dok se proizvodi, a pored toga isporučena energija mora biti tačno određenog kvaliteta (napona i frekvencije).
Iz ova dva uslova sledi ključni postulat za normalno funkcionisanje elektroenergetskog sistema: proizvodnja električne energije u svakom trenutku mora biti jednaka zbiru potrošnje i gubitaka, odnosno
Proizvodnja = Potrošnja + Gubici u mreži
Ovaj uslov ne bi bilo toliko teško zadovoljiti kada bi zahtevi potrošača bili relativno ujednačeni i unapred poznati.
Međutim, potrošnja je slučajna (stohastička) veličina, koja se menja na godišnjem, sezonskom i dnevnom nivou. Na nju utiču različite meteorološke pojave, radne i životne navike stanovništva, kao i različiti slučajni događaji, a posebno su opasni oni koji, bez prethodnog nagoveštaja, naglo podižu potrošnju.
To znači da elektroenergetski sistem mora u svakom trenutku da proizvede tačno onoliko energije koliki su zahtevi potrošača, a da se unapred ne zna koliko će to biti.
Pri tome, sistem mora da bude u stanju da neutrališe sve slučajne poremećaje u sferi proizvodnje i prenosa, uključujući i havarije na proizvodnom i prenosnom sistemu.
Da bi elektroenergetski sistem mogao da ispuni zahteve pouzdane isporuke energije visokog kvaliteta, neophodno je da uvek na raspolaganju ima različite vrste rezerve snage – od onih koje reaguju trenutno (rotirajuća rezerva), preko onih koje se uključuju u roku od nekoliko minuta (rezerva u pripravnosti) do onih koje za ulazak u pogon imaju više vremena do nekoliko sati (topla i hladna rezerva).
Prve dve rezerve mogu da obave samo tzv. startne elektrane, odnosno agregati sa visokom manevarskom sposobnošću (koji imaju mogućnost veoma brzog ulaska u sistem i promene opterećenja), upravo kakvi su agregati hidroelektrana.
Reverzibilne hidroelektrane mogu ući u sistem i kao proizvođači i kao potrošači energije
Posebno značajne su one hidroelektrane koje imaju akumulacije u kojima „čuvaju” vodu, tako da u sistem mogu ući sa maksimalnom (instalisanom) snagom u trenutku kada je to potrebno elektroenergetskom sistemu.
Takve su akumulacione hidroelektrane (posebno one sa većom zapreminom akumulacije, koje omogućavaju sezonsko, godišnje ili višegodišnje regulisanje protoka) i reverzibilne hidroelektrane.
Dodatna prednost reverzibilnih u odnosu na klasične hidroelektrane ogleda se u činjenici da one u sistem mogu ući i kao proizvođači i kao potrošači energije.
Za razliku od klasičnih hidroelektrana, koje imaju samo turbinski režim rada (voda iz akumulacije se koristi za pokretanje turbina, odnosno za proizvodnju električne energije), reverzibilne hidroelektrane imaju i pumpni režim.
U tom režimu elektrana koristi električnu energiju iz mreže za rad pumpi koje podižu vodu iz donje u gornju akumulaciju.
Na taj način, kada u sistemu ima viška energije (npr. tokom noći, kada je potrošnja mala, ili kada je proizvodnja u vetro i solarnim elektranama velika), ta energija se „uskladišti” u obliku potencijalne energije vode u gornjoj akumulaciji. Kada nastupi period povećane potrošnje ili smanjene proizvodnje u vetro i solarnim elektranama, ta voda se pušta kroz turbine i proizvodi se električna energija.
Reverzibilne hidroelektrane su posebno važne u svetlu energetske tranzicije
Poslednjih decenija, a posebno nakon potpisivanja Pariskog sporazuma o klimatskim promenama 2016. godine, svet je krenuo putem ubrzane dekarbonizacije, sa ciljem smanja emisije gasova staklene bašte i ublažavanja posledica klimatskih promena.
Veliki deo ovog procesa oslanja se na uvođenje i korišćenje obnovljivih izvora energije, u prvom redu vetra i Sunca. Vetar i Sunce su intermitentni izvori energije, što znači da proizvode energiju samo kada su vremenski uslovi povoljni, a promene raspoloživosti tih primarnih energetskih izvora su nagle i nepredvidive. Zbog toga se, sa povećavanjem udela solarnih i vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu, sve češće javljaju problemi sa balansiranjem i bilansiranjem sistema.
U takvim uslovima povećava se potreba za agregatima sa velikom manevarskom sposobnošću, kao i potreba za skladištenjem energije, a obe te uloge mogu da obave reverzibilne hidroelektrane (RHE).
Iako se tehnologije za skladištenja energije poslednjih godina ubrzano razvijaju, reverzibilne hidroelektrane i dalje predstavljaju najznačajniji kapacitet za skladištenje. Udeo kapaciteta RHE u ukupnim instalisanim kapacitetima za skladištenje energije, na globalnom nivou, iznosili su u 2024. godini oko 76% (179 GW kapaciteta u RHE, a 55,7 GW u baterijama), dok je krajem 2020. godine ta vrednost iznosila oko 90%.
Prema procenama Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA), da bi se obezbedio stabilan rad elektroenergetskih sistema, kapaciteti RHE u svetu bi trebalo do 2030. godine da iznose 225GW, a do 2050. godine oko 325 GW.
Za elektroenergetske sisteme posebno su značajne RHE sa većom zapreminom gornje akumulacije, koje imaju mogućnost brzog prelaska iz pumpnog u turbinski režim i obrnuto – upravo u trenucima kada sistem to zahteva.
Bistrica i potencijal razvoja reverzibilnih hidroelektrana u Srbiji
Prema Strategiji razvoja energetike u Srbiji se u periodu do 2040. godine očekuje značajno povećanje instalisanih kapaciteta vetroelektrana (na 3,6 GW) i solarnih elektrana (na čak 7,36 GW), zbog čega se povećavaju potrebe za izgradnjom balansnih kapaciteta, koji mogu obezbediti energetsku nezavisnost sistema.
U elektroenergetskom sistemu Srbije već postoji jedna reverzibilna elektrana (RHE Bajina Bašta, instalisane snage 614/620 MW) i pumpno-akumulaciono postrojenje Lisina u okviru sistema HE Vlasina (snage 28,6 MW). Strategijom je predviđena izgradnja RHE Bistrica sa očekivanim ulaskom u pogon 2032. godine i potencijalno izgradnja RHE Đerdap 3 sa procenom ulaska u pogon 2040. godine.
Imajući u vidu navedeni trend uključivanja u sistem sve većih snaga nepredvidivih i promenljivih energetskih izvora, kao i činjenicu da su RHE sistemi za čije je projektovanje i realizaciju potrebno značajno vreme, potrebno je već sada analizirati i dodatne pogodne lokacije za izgradnju takvih sistema.
Osnovni preduslov za njihovo formiranje je postojanje povoljnih topografskih i hidrografskih uslova, odnosno mogućnost formiranja akumulacija na relativno maloj udaljenosti, sa relativno velikom visinskom razlikom. Takve povoljne lokacije mogu se naći u centralnoj Srbiji, koju karakteriše razvijena hidrografska mreža i brdsko-planinski reljef, a najpogodnije su oblasti uz veće vodotoka kao što su Drina, Dunav, Ibar, Nišava, Južna Morava i druge.
Poslednjih nekoliko godina postaju aktuelne i RHE zatvorenog tipa, kojih se ni donja ni gornja akumulacija ne formiraju pregrađivanjem vodotoka. Takva rešenja omogućavaju veću fleksibilnost u odabiru lokacija, ali je i dalje potrebno da budu u blizini vodotokova radi inicijalnog punjenja i kasnije dopune sistema.
Detaljno: Kako funkcioniše reverzibilna hidroelektrana Bistrica
RHE Bistrica je reverzibilna hidroelektrana otvorenog tipa, što znači da se i gornja i donja akumulacija nalaze na prirodnim vodotocima.
Donja akumulacija biće postojeća akumulacija Potpeć na reci Lim, dok će se gornja akumulacija Klak nalaziti na reci Uvac, neposredno nizvodno od postojeće akumulacije Radoinja.
Prethodnim rešenjem bilo je planirano spajanje akumulacija Klak i Radoinja, ali se od toga odustalo. Osnovni razlog je lošiji kvalitet vode reke Lim koji ne treba mešati sa čistim vodama akumulacije Radoinja, koja se pored proizvodnje hidroenergije (u HE Bistrica) koristi i za vodosnabdevanje Priboja i okolnih naselja. Pored toga, kvalitet vode reke Lim nije moguće kontrolisati, jer se radi o tranzitnoj reci, koja u Srbiju dotiče iz susedne Crne Gore.
Kako bi se sprečilo mešanje voda iz dve akumulacije, novim rešenjem predviđena je kota normalnog uspora u akumulaciji Klak od 810 mnm, što je za 2 metra niže od kote krune preliva brane Radoinja.
RHE Bistrica koristi bruto pad od oko 380 metara. Sastoji se od četiri reverzibilna agregata, ukupnog instalisanog protoka u turbinskom režimu od 216 m³/s i snage 650 MW.
Dr Tina Dašić
O autorki
Prof. dr Tina Dašić je redovni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo. Više od 30 godina bavi se nastavom, istraživanjima i konsultantskim aktivnostima u oblasti hidroenergetskih i vodoprivrednih sistema. Učestvovala je u izradi preko 50 projekata i studija, autor je 3 knjige i više od 120 naučnih radova.
Srbija dobila bespovratnu pomoć za rekonstrukciju hidroelektrane Bistrica
Srbiji je odobreno 8,4 miliona evra bespovratne pomoći za rekonstrukciju hidroelektrane (HE) „Bistrica“ i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralnobalkanskog koridora.
Ovaj novac je odobrila Evropska komisija posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a skoro trećina ukupno odobrenih sredstava namenjena je za projekte u oblasti energetike.
Za projekat rekonstrukcije HE „Bistrica” odobreno je 7,7 miliona evra investicionog granta, što pokriva oko jedne petine procenjene vrednosti investicije, koja iznosi 36,1 milion evra.
Kako je navelo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije u saopštenju, realizacija ovih projekata će doprineti povećanju proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kao i prenosnih kapaciteta povezivanjem Srbije sa istočnim i zapadnim susedima.
Time će, kako je navedeno, Srbija postati značajno energetsko čvorište evropskog elektroenergetskog sistema.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla je da će se zamenom opreme na HE „Bistrica”, koja je izgrađena pre više od 60 godina, produžiti njen životni vek, „što će doprineti sigurnosti snabdevanja, povećanju udela proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte“.
Prema njenim rečima, za ovaj projekat urađena je projektno-tehnička i prostorna dokumentacija i pribavljene su dozvole za izgradnju, a početak radova planiran je za drugu polovinu naredne godine.
Za izradu Studije izvodljivosti za projekat Centralnobalkanskog koridora sa procenom uticaja na životnu sredinu, koji podrazumeva izgradnju novog dalekovoda koji bi povezao centralnu Srbiju sa regionom Kostolca, a u drugoj fazi povezivanje Srbije i Bugarske novim 400 kilovolta dalekovodom i izgradnju novih dalekovoda koji bi povezali istočnu i zapadnu Srbiju, opredeljeno je 724.482 evra, a korisnik sredstava je Elektromreža Srbije.
Centralnobalkanski koridor, čija je procenjena investiciona vrednost oko 195 miliona evra, uključen je u Panevropski plan razvoja prenosnog sistema 2022. Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema (ENTSO-E).
Sredstva za rehabilitaciju HE „Bistrica” dodeljena su u okviru osmog poziva za investicione grantove Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok su za izradu Studije izvodljivosti sa procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralnobalkanskog koridora sredstva opredeljena iz 29. poziva za tehničku pomoć Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Evropska komisija pokrenula je, početkom jula ove godine, dodatni investicioni paket od 2,1 milijardu evra za Zapadni Balkan.
U okviru 14 novih projekata nalazi se i rehabilitacija hidroelektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini radi smanjenja emisije gasova staklene bašte i povećanja energetske efikasnosti u Severnoj Makedoniji.
Ostali projekti uključuju jačanje prenosne mreže Severne Makedonije ili postavljanje zelenog transporta u Tirani.
Video: Značaj izgradnje RHE Bistrica 2 i RHE Đerdap 3
Organizator konferencije: Energija Balkana
Teme:
Reverzibilne hidroelektane i dalje su najupotrebljiviji, najefikasniji i najjeftiniji način proizvodnje i skladištenja električne energije. Njihov značaj porastao je sa uvođenjem obnovljivih izvora energije (vetra i solara) u proizvodni mix u elektroenergetici, jer najefikasnije mogu da reše problem balansiranja sistema.
Integracija reverzibilnih hidroelektrana sa OIE.
Koliki je značaj izgradnje RHE Bistrica 2 za elektroenergetski sistem Srbije i EPS AD?
Gradnja RHE Đerdap 3 značajna je za ceo region JIE. Koliko smo daleko od realizacije ovog projekta o kome se priča duže od pola veka?
Govornici:
Radoš Popadić, Savetnik u ministarstvu rzdarstav i energetike, sektor elektroenergetike
Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS AD
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetike Republike Srbije
Dragan Stanković, dir. sektora za održavanje i naknadna ulaganja u HE i OE u EPS AD
Bratislav Stišović, direktor Energoprojekt Hidroinženjeringa AD
Predstavnik Elektroenergetskog koordinacionog centra
Miodrag Milovanović, savetnik gen. direktora instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi
Moderator: Jelica Putniković, g. urednica portala Energija Balkana
Vlada Srbije usvojila Prostorni plan za RHE Bistrica
Vlada Srbije usvojila je Prostorni plan područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i hidroelektrane „Potpeć“ čime je učinjen još jedan korak u realizaciji ovog, trenutno, najvažnijeg projekta u srpskoj energetici.
Prostornim planom se obezbeđuje planski osnov za korišćenje, uređenje i zaštitu područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica i hidroelektrane (HE) Potpeć na delovima teritorije opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, navodi se u uredbi o usvajanju Prostornog plana.
Važnost RHE Bistrica, snage 628 megavata (MW), ogleda se pre svega u stvaranju uslova za integraciju varijabilnih obnovljivih izvora energije, kao što su solarne elektrane i vetroparkovi.
U suštini ovaj tip elektrana radi tako što vodu iz donjeg jezera pumpa u gornje, kada je struja jeftina ili kada je ima viška u sistemu, a zatim koristi vodu iz gornjeg jezera da proizvodi struju, kada je najskuplja ili kada dođe do poremećaja u proizvodnji ili potrošnji struje. U slučaju RHE Bistrica gornja akumulacija Klak će se formirati izgradnjom istoimene brane na reci Uvac, dok se kao donja akumulacija koristi postojeća akumulacija Potpeć na reci Limu, koja je formirana izgradnjom brane Potpeć.
rhe Poslednjih godina u toku je priprema potrebnih studija, analiza, planova, jedan od njih je i Prostorni plan, a uporedo se vode razgovori i o načinu finansiranja.
U maju je saopšteno da su Vlada Japana i njeno Ministarstvo spoljnih poslova formalizovali učešće agencije JICA u izgradnji RHE Bistrica. Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), nedavno je izjavio da, zasad, sve ide po planu da elektrana bude na mreži 2032. godine.
U Prostornom planu se navodi da bi se izgradnjom RHE Bistrica optimizovao rad EPS-a i umanjili ili rešili sledeći problemi: nedostatak akumulisane energije i snage za pokrivanje vršnog dela dijagrama opterećenja, zatim noćni viškovi termo proizvodnje, optimizacija sistema Drinsko-Limskih hidroelektrana, balansiranje proizvodnje vetroelektrana i fleksibilnost sistema.
Veoma složen sistem
Dispozicija sistema RHE Bistrica je, kako se navodi u planskom dokumentu, veoma složena, kako u pogledu inženjersko-tehničkih karakteristika, tako i u pogledu hidrauličkih karakteristika.
Prostorni plan predstavlja planski osnov za obezbeđenje prostornih uslova za realizaciju sistema RHE Bistrica naizmeničnim zahvatanjem odnosno ispuštanjem vode iz planirane akumulacije Klak, koja će se formirati pregrađivanjem reke Uvac, i postojeće akumulacije Potpeć, koja je formirana pregrađivanjem reke Lim.
Planirani sistem transporta vode između ovih akumulacija obezbediće se izgradnjom tunela i cevovoda.
Veza između dve akumulacije su tuneli i cevovodi
Sistem RHE Bistrica i HE Potpeć je izrazito kompleksan i sastoji se iz sledećih osnovnih delova: planirana brana i akumulacija Klak, ulazno/izlazna građevina u akumulaciji Klak, dovodno/odvodni tunel sa sifonom i ispustom, diferencijalni vodostan, dovodno/odvodni čelični cevovod, mašinska zgrada, ulazno/izlazna građevina u akumulaciji Potpeć, priključno razvodno postrojenje sa priključnim dalekovodima za RHE Bistrica i postojeća brana, hidroelektrana i akumulacija Potpeć, navodi se u Prostornom planu.
Inače, na ovom području je od 1960. do 1979. godine izgrađen sistem Limskih hidroelektrana podizanjem brana i stvaranjem više akumulacija: Sjeničko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero na Uvcu i Potpećko jezero na Limu. Na ovim akumulacijama su izgrađene hidroelektrane Uvac, Kokin Brod, Bistrica i Potpeć.
Ukupna instalisana snaga ovog dela sistema je 211 MW, a prosečna godišnja proizvodnja električne energije 615 GWh.
Vladimir Spasić
Video: Projekat RHE Bistrica - Opština Priboj
Povodom planirane izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao najvećeg hidroenergetskog objekta u Srbiji, koji zahvata delove teritorija opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, danas su u Novoj Varoši održane prve javne konsultacije, gde su zainteresovane strane upoznate sa detaljima projekta, a predstavnici EPS-a, japanske agencije “Džajka” i projektanti Enegoprojekta Hidroiženjering, posetili su i Opštinu Priboj, gde su takođe o projektu RHE “Bistrica” razgovarali sa rukovodstvom lokalane samouprave.
EPS: HE Bistrica
Gradnja HE "Bistrica" počela je izgradnjom brane Radoinja. Tokom gradnje brane, vode reke Uvca propuštane su kroz optočni tunel koji je kasnije preuređen u temeljni ispust. Nasuta kamena brana Radoinja nalazi se na reci Uvac, na 43km od ušća Lima. Ova brana, koja je zauvek je zaustavila Uvac, sastoji se iz dva dela, razdvojenih betonskim prelivom, širine oko 64m i stvara akumulaciju Radoinja,zapremine bruto 7.600.000m3 koja se proteže oko 12 km duž Uvca, sve do uzvodne HE "Kokin Brod". Brana je visoka 40 metara, duga 361 metar, ugrađeno je oko 120.000m3 kamena, a izgrdnja je trajala tri godine. Na ovoj brani sticano je potrebno iskustvo jer, prvi put – bar u Srbiji – primenjeno je masovno miniranje pomoću dubinskih mina, kao i komorno miniranje. Rad na iskopu tekao je teško, isključivo ručno. Odvoz iskopanog materijala obavljan je vagonetom, a kao pogonski mehanizam upotrebljeno je električno vitlo. Akumulacioni bazen Radoinja i mašinsku zgradu HE "Bistrica" povezuje dovodni tunel dužine 8.026 metara, prečnika 4 metra. Tunel najvećim delom prolazi kroz masivne i pločaste krečnjake. On je jedan od najzanimljivijih i značajnih objekata čija je namena da vodu iz akumulacije Radoinja odvede do turbina HE "Bistrica".
Normalno izvođenje radova u tunelu često je ometalo, pored pojave voda i obrušavanje materijala. Na probijanju poslednjih kilometara tunela, dogodila se velika nesreća 1958.godine, u kojoj su živote izgubila 32 minera. U tunelu, u kome se nalazio magacin sa eksplozivom izbio je požar, a zatim i velika eksplozija. Od gasova stvorenih posle eksplozije nastradalo je 25, a trovanju je podleglo još 7 minera. Tokom izgradnje HE "Bistrica" život je izgubilo još pet radnika.
Za slučaj da pri najvišem vodostaju u akumulaciji dođe do naglog zaustavljanja agregata, predviđen je pomoćni preliv levkastog oblika, kojim bi se voda slobodno odvodila napolje.
Dovod vode od vodostana do mašinske zgrade HE "Bistrica" izveden je sa dve cevi pod pritiskom, dužine 1.357 metara i prečnika 2,2/2,1 metara. One su montirane – zavarene od dve stotine cevi, dugih prosečno 10 metara, a teških od 8 do 14 tona. Kroz ove cevi vode Uvca, sa blizu 400 metara visine, stropoštavaju se od vodostana na turbine HE "Bistrica".
Sve veće objekte na HE "Bistrica" izvelo je GP "Tunelogradnja", u periodu od 1955. do 1960.god. Građevinski radovi su završeni na vreme, čime je omogućeno da HE "Bistrica" bude puštena u probni rad šest meseci pre roka.
Razvodno postrojenje, koje je privi put u tadašnjoj Jugoslaviji pušteno pod napon od 220 kilovolti, prima proizvedenu električnu energiju HE "Bistrica" i preko dalekovoda dugog 200 km plasira je u sistem EPS-a.
rhe 
Komentara: 0