Danas imamo dobre vesti i loše vesti.

Sa dobre strane, objavljeni su rezultati treće faze ispitivanja Sputnik V vakcine¹. U stvari, ovo nisu zaista konačni rezultati, već tzv. "interim" (na putu ka konačnim), ali ih ima dovoljno za statističku analizu.

Ruska vakcina koristi adenoviruse kao vektor (način na koji ovo radi možete videti u referenci 2). Kao što smo već pričali ranije više puta, osnovna mana adenovirusnih vakcina je što su praktično svi ljudi već preležali nekoliko različitih adenovirusnih bolesti. Imuni sistem otud može da kod mnogih primalaca odmah uništi veliki deo adenovirusa iz vakcine, što sprečava proizvodnju koronavirusnih proteina, što samim tim sprečava proizvodnju imuniteta.

AstraZeneca adenovirusna vakcina je pokušala da zaobiÄ‘e problem tako što je koristila jedan redak adenovirus iz šimpanzi (ChAdOx), koji je ljudskom imunom sistemu nepoznat. Ali na žalost, i dalje je unakrsni imunitet bio dovoljan da dosta značajno smanji efektivnost ove vakcine (mada ona, važno je reći, i dalje potpuno sprečava teške oblike bolesti). Ruska vakcina je primenila drugačiji plan: oni koriste dva različita adenovirusa u dve doze (Ad26 u prvoj, Ad5 u drugoj dozi); tako da ako jedan od virusa bude umanjene efikasnosti kod neke odreÄ‘ene osobe, veća je šansa da će se drugi adenovirus "provući".

Izgleda da se ovaj pristup isplatio: vakcina pokazuje 91.6% efikasnost u sprečavanju infekcije. Grafikon infekcije izgleda vrlo slično fantastičnim rezultatima koje smo videli za Pfizer/BioNTek i Moderna iRNK vakcine, stavljajući Sputnik V u sam vrh po efektivnosti.

Nuzefekti su minimalni. MeÄ‘u ~5.000 ljudi u placebo grupi (oni koji su dobili injekciju slanog rastvora) je bilo 23 slučaja teških bolesti i problema. MeÄ‘u ~15.000 vakcinisanih se otud može očekivati triput više, tj. preko 60 sličnih; ali je zabeleženo samo 45, u donjem delu okvira koji se statistički može očekivati.

MeÄ‘u vakcinisanima su u toku studije zabeležene tri smrti. Jedna osoba je umrla nakon teške traumatske povrede (polomila je kičmu). Dve osobe su umrle od COVID-19: jedna se zarazila⁴, a druga⁵ dana nakon primanja prve doze vakcine, pre nego što je vakcina mogla da deluje. Što, ako išta, potencira upozorenje da se nakon vakcinacije treba paziti jer imunitet ne nastaje trenutno nakon injekcije!

Ukupno, ovo su jako dobri rezultati, prva vakcina koja zaista konkuriše iRNK tehnologiji, i koja će mnogo pomoći da se vakcinacija ubrza.

Sa loše strane, primećeni su prvi slučajevi zaista pretećih kombinacija mutacija u novim sojevima. O ovoj pretnji smo pričali u prethodnim tekstovima, i nadali smo se da se neće desiti, ali..., eto.

Konkretno, radi se o E484K mutantu, koji je definišuća mutacija Južnoafričkog soja (B.1.351). Dotična značajno obara sposobnost prepoznavanja od strane antitela koja su stvorena protiv početnog soja virusa. U kontekstu vakcina, ovo ne uklanja zaštitu, ali merljivo smanjuje efektivnost.

Možemo staviti i konkretnu cifru na ovo smanjenje. Kompanija Novavax je radila zadnju fazu studija paralelno u UK i u Južnoj Africi. Postigla je 89% efikasnosti u UK, gde preovladava B.1.1.7 soj, ali samo 60% u Južnoj Africi, najviše upravo zbog E484K mutanta³. Moderna je takoÄ‘e prijavila⁴ da je E484K jedina od trenutnih mutacija koja značajno negativno utiče na efikasnost njihove vakcine (mada ne uspeva potpuno da pobegne).

O ovome se vodi briga već par meseci. Ali novost iz zadnjih nekoliko dana je da je E484K mutacija primećena u okviru B.1.1.7 soja⁵, kao i u okviru Brazil/Manaus soja P1⁶. Drugim rečima, novi soj koji se 60% brže širi i koji je već sam po sebi 30% smrtonosniji je sada dobio i mutaciju koja umanjuje efektivnost vakcina i otpornosti od prethodno preležane bolesti.

Da se podsetimo. Koronavirusi su generalno sporo mutirajući virusi. Ali svaka zaražena osoba postaje inkubator u kome nastaju nove mutacije. Što više zaraženih, to više mutacija, i to više šanse da neki mutant ubode "dobitnu kombinaciju". Razvoj ovih novih sojeva koje vidimo je direktno rezultat naše nesposobnosti da obuzdamo i ograničimo infekciju (i još jedan u nizu razloga zašto je postizanje kolektivnog imuniteta kroz zarazu JAKO loša strategija).

Za sada ovo još uvek nije katastrofa, ali sad već zaista preti da postane. Ako izvedemo vakcinaciju brzo i efikasno, možemo potisnuti virus i sprečiti dalje skupljanje mutacija.

Ali ako razvučemo proces i proizvedemo situaciju u kojoj je samo manjina otporna - stvaramo sebi savršene uslove za problem. Jer tada imamo veliki broj "hodajućih inkubatora" u kojima nove mutacije mogu da se razviju. A onda te novostvorene mutacije padaju pod veliki selektivni pritisak za zaobilaženje postojećeg imuniteta - pošto će prvi soj koji uspe da zaobiÄ‘e imunitet moći da se brzo širi meÄ‘u vakcinisanima i konvalescentima. To je pravac kod koga vakcine postaju nešto što mora da se uzima opet i opet (možda i godišnje), i u kojoj ćemo morati da se akamo sa sojevima i podsojevima godinama. 😕

Reference:

1. Studija u kojoj su objavljeni rezultati Sputnik V vakcine
2. Podsetnik kako deluju adenovirusne vakcine
3. Novavax rezultati
4. Moderna studija o efektima mutacija
5. (eštaj iz UK u kome se pominje E484K mutacija u B.1.1.7 soju
6. E484K u Brazilskom P1 soju

Miloš Babić
Neznatna redakcijska obrada: PPNS
Izvor: Nauka u Srbiji (FB), 1. 2. 2021. 

Molekularni biolog iz San Dijega: Virus je nemoguće izbeći, izbor je da li ćemo se vakcinisati ili zaraziti
Koronavirus je sada nemoguće izbeći i ako se ne vakcinišemo pre ili kasnije bar 95 odsto ljudi će se susresti sa njim, rekao je za RTS molekularni biolog iz San Dijega doktor Miloš Babić.

Nedelju dana posle potpune imunizacije graÄ‘ana u Izraelu rezultati istraživanja pokazuju da se koronavirusom zarazilo samo 0,04 odsto vakcinisanih. Manje dobra vest stiže iz Britanije. Epidemiolozi veruju da je novi soj korone 30 odsto smrtonosniji, a da se 70 odsto brže širi.

* * *

Razgovor sa Milošem Babićem

Doktor Miloš Babić, molekularni biolog iz San Dijega za RTS kaže da je virus sada endemijski, širi se kroz populaciju i nemoguće ga je izbeći.

"Pre ili kasnije bar 95 odsto ljudi biće u kontaktu sa virusom. Rizik je virus, a izbor je da li ćemo primiti vakcinu ili ćemo se zaraziti virusom", istakao je Babić.

Na pitanje šta je sa onima koji su zdravi i ne veruju da mogu da se zaraze, molekularni biolog kaže da će od tih zdavih svaki 500. umreti, dok će 10 odsto završiti na bolničkom lečenju i duže će se oporavljati od bolesti.

Duže će trajati, ako se ne vakcinišemo, i postizanje kolektivnog imuniteta, a što duže traje epidemija, virus ima više mogućnosti da mutira i da se pojave novi sojevi.

"Najbolje pokazuju podaci iz Brazila, da je potrebno minimum 80 odsto ljudi koji su ili preležali virus ili su se vakcinisali da bi se govorilo o kolektivnom imunitetu", navodi Babić.

Niko ne može da kaže za koji tačno period treba da se vakcinišemo kako bi epidemija prestala ali, što se više odugovlači, rizik od novih sojeva je veći.

"Sa vakcinacijom negde ide dobro, negde ne. Izrael je vakcinisao više od trećine stanovništva, tempo u Evropi i Americi nije dobar, a užasan je u mnogim siromašnim zemljama Afrike i Južne Amerike", ističe Babić.

Kaže i da što je više zaraženih, to je više mutacija i mogućnosti da se pojavi novi soj.

"Postoje razlike u efikasnosti vakcina da se čovek zarazi i kada ih primi, ali one sve štite od teških oblika bolesti", ističe doktor Babić.

Smatra da, ako uspešno odradimo vakcinaciju, onda se koronavirus možda može ograničiti ali ako se razmnoži u mnogo sojeva, onda će biti poput gripa i moraćemo bar svake dve godine da se imunizujemo na neki način.

Molekularni biolog kaže da su najopasniji oni virusi koje ne znamo.

"Ljudi nisu svesni koliko se ovo često dogaÄ‘a i virolozi i lekari uz velike napore zaustavljaju viruse širom sveta, a mi moramo da shvatimo da je to neprestana pretnja za sve nas. Zbog toga je meÄ‘unarodna saradnja vrlo bitna kao i politička volja da ta saradnja postoji", zaključio je za RTS molekularni biolog iz San Dijega doktor Miloš Babić.

VIDEO

Izvor: RTS, 1. 2. 2021. 

PPNS: KORONA
DESETODNEVNI PREGLED PORTALA PRVI PRVI NA SKALI

• UraÄ‘enih uzoraka u decembru: 25.472, prosek 821,7
• UraÄ‘enih uzoraka u januaru: 13.526, prosek 436,3

	24. 1.	25. 1.	26. 1.	27. 1.	28. 1.	29. 1.	30. 1.	31. 1.	1. 2.	2. 2.
Urađeni uzorci	418	330	427	525	462	525	469	442	360	434
Pozitivni, novoinficirani pacijenti
Šumadijski okrug	72	56	74	101	77	83	96	69	95	96
Kragujevac	58	47	56	71	58	64	80	59	71	72
Aranđelovac	10	4	7	15	9	7	8	7	10	11
Topola	2	1	3	6	2	6	3	1	4	5
Rača	0	0	1	0	0	1	1	0	0	2
Knić	1	0	4	3	3	0	2	0	3	2
Batočina	1	2	3	4	5	3	2	1	7	4
Lapovo	0	2	0	2	0	2	0	1	0	0

BROJ VAKCINISANIH (KINESKOM VAKCINOM)

STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM